Berlin, 14. oktobar 2024
10. godišnjica Procesa Berlinskog Samita obeležena je upravo u glavnom gradu Nemačke, gde su lidere šest zemalja Zapadnog Balkana dočekali nemački kancelar Olaf Šolc i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen. Prisutni su bili i drugi predstavnici institucija EU i država članica, predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva i regionalnih i međunarodnih organizacija.
Lideri šest zemalja Zapadnog Balkana potpisali su novi sporazum, peti od tri do sada održana samita, o pristupu i prijemu na studije na visokoškolskim ustanovama i Zajedničku deklaraciju o zajedničkom regionalnom tržištu 2025-2028. Na samitu su usvojene i tri deklaracije, uključujući i onu za Ponovno naglašavanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje, regionalne standarde o verifikaciji direktnih stranih ulaganja u šest zemalja zapadnog Balkana, kao i o pristupu i saradnji u istraživačkoj i inovacionoj infrastrukturi.
Premijer Kurti je u okviru samita najavio da iako entitet Republika Srpska u Bosni i Hercegovini odbija da ratifikuje sporazum o mobilnosti za slobodno kretanje sa ličnim kartama, Kosovo će od 1. januara sledeće godine jednostrano dozvoliti slobodno kretanje sa ličnim kartama za državljane Bosne i Hercegovine.
On je tokom diskusije istakao značaj Berlinskog procesa, Zajedničkog tržišta, evropske bezbednosti i stranih uticaja, napredak na putu ka evropskim integracijama, regionalnu saradnju i Plan rasta.
„Za dva meseca obeležićemo dve godine od podnošenja zahteva Kosova za članstvo u EU. Dok mi izjavljujemo da je proširenje ponovo na dnevnom redu, došlo je vreme da Kosovo dobije status zvaničnog kandidata. U ove poslednje tri i po godine zabeležili smo izvanredan ekonomski rast, demokratski napredak i institucionalnu stabilnost, uspešno upravljajući nekim ozbiljnim bezbednosnim pretnjama“, rekao je premijer Kurti tokom prve sesije diskusije.
U međuvremenu, na drugoj sesiji samita Berlinskog procesa govorilo se o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, energiji i povezivanju. Premijer Kurti je izrazio posvećenost Kosova u suočavanju sa posledicama klimatskih promena i posvećenost prelasku na zelenu energiju.
„Naša posvećenost održivom rastu i otpornosti na klimu je jasna. Međutim, pristup klimatskom finansiranju je ključan za postizanje ovih ambicioznih ciljeva. Zelena agenda za Zapadni Balkan mora nam pomoći da krenemo ka pravednoj tranziciji“, rekao je premijer.
Rad Samita je zaključen zajedničkim radnim ručkom svih lidera sa evropskim predstavnicima i kancelarom Šolc.
Last modified: 15 октобра, 2024