Zyra e Kryeministrit

Premijer Kurti učestvovao na otvaranju izložbe „Ukrajina, ratni zločin“

29 aprila, 2024

Priština, 29. april 2024

Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, u večernjim satima učestvovao je na otvaranju izložbe „Ukrajina, ratni zločin”, ističući da je njeno otvaranje novi znak solidarnosti naroda Kosova sa narodom Ukrajine, u ovom teškom vremenu.

Ukazujući na solidarnost koju je naš narod pokazao ukrajinskom narodu, premijer je rekao da je pre svega dužnost i odgovornost svake demokratske države, svake države koja poštuje i vrednuje ljudska prava i vladavinu prava, da se solidarizuje sa Ukrajinom protiv ilegalne invazije Rusije i da joj se pomogne svim sredstvima koja su nam na raspolaganju. On je rekao da je napad Rusije na Ukrajinu napad autokratije na demokratiju.

„Drugo, Kosovo je solidarno sa Ukrajinom, jer su zločini koji se čine u današnjoj Ukrajini počinjeni i na Kosovu 90-ih godina. I to je nešto što izdvaja narod Kosova od drugih demokratskih država. Naša sećanja na tu strašnu deceniju su još uvek sveža. Rane su i dalje otvorene”, rekao je premijer Kurti, dodajući da je skoro svaki građanin Kosova ili žrtva masovne deportacije Albanaca 1999. godine, ili ima najmanje jednog člana porodice koji je bio žrtva deportacije ili masakra počinjen od srpskih snaga.

Prisećajući se počinjenih zločina i izostanka 1.597 prisilno nestalih lica, čije porodice 25 godina kasnije čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih, premijer je rekao da Kosovo kao demokratska država, ali i kao narod koji ima iskustvo slično ukrajinskom, ima dvostruki razlog za solidarnost sa ukrajinskim narodom.

Ovu solidarnost, kako je rekao premijer Kurti, tokom poslednje dve godine iskazali smo ne samo rečima, već i delima, napominjući da je od početka rata, Vlada odobrila 11 paketa sankcija EU protiv Rusije, Belorusije i njihovih predstavnika.

Premijer Kurti je u svom govoru rekao da je današnja izložba od posebnog značaja, jer se istina pokazuje i širi, ne samo rečima, već i umetnošću, posebno vizuelnom, kao što su slikarstvo i fotografija.

Nije izostavio da ne pomene hrabre fotografe koji su boravili na Kosovu tokom rata 1998-1999, koji su dokumentovali šta su kosovski Albanci doživljavali od vojske, policije i paravojnih snaga Srbije.

„Postoje stotine fotografija koje pokazuju, možda čak i bolje od reči, istinu tog vremena. Između ostalih, na primer, tu je i slika dvoje male dece koja plaču nakon što su im roditelji ubijeni, slika sa stotinama izbeglica koja se deportuju iz naše zemlje, a druga na kojoj se vidi dugačak red civila, kao beskrajan, koji nose na svojim ramenima na desetine kovčega sa žrtvama masakra u Rečku“, rekao je on.

Ističući da nas ova izložba usmerava ka budućnosti, upućuje nas da ne stajemo, dok svi počinioci ovih strašnih zločina ne budu privedeni pravdi, premijer je rekao da je borba za pravdu još jedna zajednička tačka između Kosova i Ukrajine.

„Želim da se bitka za pravdu za narod Ukrajine ne odlaže decenijama, kao što se odugovlači na Kosovu. Ova izložba, koja se danas prvi put otvara u našoj zemlji, je značajan doprinos u ovom pravcu“, rekao je on.

Celi govor premijera Kurtija:

Poštovana gđo. Lura Limani, direktorka Kosova za Open Society Foundations – Western Balkans,
Poštovani g. Andi Dobrushi, regionalni direktor Open Society Foundations – Western Balkans,
Poštovana gđo. Svetlana Bachevanova, kustos i izdavačica knjige,
Poštovani g. Brendan Hoffman, fotoreporter iz Ukrajine,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,

Čast mi je i zadovoljstvo govoriti pred vama, povodom otvaranja izložbe pod nazivom „Ukrajina, ratni zločin“.

Otvaranje ove izložbe u Prištini je samo nov znak solidarnosti naroda Kosova sa narodom Ukrajine, u ovom teškom vremenu. Naša solidarnost sa ukrajinskim narodom, verujem, ima dva izvora. Prvo, dužnost je i odgovornost svake demokratske države — odnosno svake države koja poštuje i vrednuje ljudska prava i vladavinu prava — da se solidariše sa Ukrajinom protiv ruske nelegalne okupacije i da joj pomogne na bilo koji način koje imaju na raspolaganju. Jer napad Rusije na Ukrajinu je takođe napad autokratije na demokratiju, to je napad imperije sa predmodernom nostalgijom na republiku sa modernom evropskom orijentacijom. Rat u Ukrajini, dakle, nije samo jednostavna stvar između dve države. To ima implikacije za ceo svet. Otpor Ukrajine je simbol stabilnosti demokratije, protiv snaga koje traže njeno uništenje i nestanak. Shodno tome, jaka i posvećena demokratija, kakva je naša zemlja, Republika Kosovo, ne može da ignoriše ono što se danas dešava u Ukrajini.

Drugo, Kosovo je solidarno sa Ukrajinom jer su zločini koji se čine u današnjoj Ukrajini počinjeni i na Kosovu 90-ih godina. I to je nešto što izdvaja narod Kosova od drugih demokratskih država. Naša sećanja na tu strašnu deceniju su još uvek sveža. Rane su još otvorene. Skoro svaki građanin Kosova je ili sam žrtva masovne deportacije Albanaca 1999. godine, ili ima najmanje jednog člana porodice koji je bio žrtva deportacije, torture ili masakra koje su počinile srpske snage Miloševićevog režima. Takođe, od poslednjeg rata na Kosovu i dalje je 1.597 prisilno nestalih, čije porodice, 25 godina kasnije, čekaju da saznaju sudbinu svojih najmilijih. Kosovo, dakle, kao demokratska država, ali i kao narod koji ima iskustvo slično ukrajinskom, ima dvostruki razlog da se solidariše sa ukrajinskim narodom.

Ovu solidarnost u poslednje dve godine iskazali smo ne samo rečima, već i delima. Od početka rata naša Vlada je odobrila 11 paketa sankcija iz EU, protiv Rusije, Belorusije i njihovih predstavnika. Prošle godine, povodom Dana nezavisnosti Ukrajine, pridružili smo se Deklaraciji zemalja G7 o podršci Ukrajini. A na vojnom pravcu obučili smo 100 Ukrajinaca u raznim oblastima, kao što su razminiranje, traganje i spasavanje i antihemijska, atomska i biološka odbrana. Takođe smo pružili dva paketa vojne pomoći ukrajinskim snagama, uključujući 30 vozila i 10.000 minobacačkih granata. Naša pomoć nije izostala ni za civile. Bili smo voljni da pružimo utočište za 5.000 izbeglica iz sukoba i poželeli smo dobrodošlicu 18 novinarima u našu zemlju u okviru programa “Novinari u rezidenciji”, dajući im bezbedno mesto da rade svoj posao, da pred svetom iznesu istinu o brutalnosti vojne agresije, ničim izazvanoj invaziji, nezakonitoj okupaciji Rusije.

S tim u vezi, od posebnog je značaja izložba koja se večeras otvara u Prištini. Jer istina se pokazuje i širi, ne samo rečima, već i umetnošću, posebno vizuelnom, kao što su slikarstvo i fotografija. Današnja izložba odvija se u dugoj i uglednoj tradiciji umetnika, koji su govorili i istinu o užasima rata protiv civilnog stanovništva u raznim zemljama širom sveta. Ko može da zaboravi, na primer, najpoznatije delo Pabla Pikasa, Gerniku iz 1937. godine, sliku koja u kubističkom stilu prikazuje užas bombardovanja istoimenog sela od strane nacističkih i fašističkih snaga? U istoj tradiciji, 35 godina kasnije, američki fotograf Nik Ut, sa likom takozvane „Napalm girl“, bio je svedok traumatične patnje koju je rat u Vijetnamu naneo civilnom stanovništvu te zemlje. Ova fotografija je i danas, više od 50 godina kasnije, prepoznata kao jedna od najikoničnijih slika 20. veka.

Ne mogu da izostavim hrabre fotografe koji su ostali na Kosovu tokom rata 1998-99, koji su dokumentovali šta su kosovski Albanci doživljavali od vojske, policije i paravojnih snaga Srbije. Postoje stotine slika koje pokazuju, možda čak i bolje od reči, istinu tog vremena. Između ostalih, tu je, na primer, slika dvoje male dece koja plaču nakon ubistva njihovih roditelja, slika stotina izbeglica koje su deportovane iz naše zemlje, i još jedna na kojoj se vidi dugačak, naizgled beskrajan red, ljudi koji nose na ramenima desetine kovčega sa žrtvama masakra u Rečku.

Današnja izložba je nastavak ove tradicije, ali je posebna i iz drugog razloga. Najbolja dela fotografske umetnosti ne samo da govore istinu o prošlosti, već i podstiču na akciju u budućnosti, služeći kao most između onoga što se desilo s jedne strane i onoga što se može i treba učiniti s druge strane . Sam naziv ove izložbe, „ratni zločin“, govori i o prošlosti i o budućnosti. Jer ratni zločin nije samo moralna već i pravna kategorija. Ratni zločini, kao i svi zločini, imaju izvršioce i odgovorne. Ova izložba nas, dakle, upućuje ka budućnosti, upućuje nas da ne stanemo, dok svi odgovorni i počinioci ovih strašnih zločina ne budu privedeni pravdi.

Bitka za pravdu je još jedna zajednička tačka između Kosova i Ukrajine. Ima mnogo, mnogo masakra počinjenih na Kosovu, za koje nijedan zvaničnik Srbije nije suđen, osuđen, pa čak ni optužen, uključujući masakr u zatvoru Dubrava, koji kaže da je izvršen po direktnom naređenju od najviših nivoa Vlade Srbije, čija će 25. godišnjica biti obeležena za tri nedelje. Već 25 godina počinioci i nalogodavci ovog monstruoznog zločina nisu izvedeni ni pred jedan sud. Želim da se borba za pravdu za narod Ukrajine ne odugovlači decenijama, kao što se odugovlači na Kosovu.

Ova izložba, koja se danas prvi put otvara u našoj zemlji, je značajan doprinos u ovom pravcu.

Hvala Vam!

 

Last modified: 30 априла, 2024

Comments are closed.