Priština, 02. novembar 2024
Danas je pod pokroviteljstvom Vlade Republike Kosovo održana memorijalna akademija povodom obeležavanja 35. godišnjice pada narodnih palih boraca Afrima Zhitije i Fahrije Fazliua, kojoj je prisustvovao premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, članovi porodica palih boraca, predstavnici visokih državnih institucija i ratni veterani i invalidi.
Premijer Kurti je u svom govoru istakao da državnim protokolom Vlade Republike Kosovo još snažnije institucionalizujemo delo palih boraca Zhitije i Fazliua u biću i identitetu naše nezavisne i suverene države.
„Kao Premijer Republike Kosovo osećam svu težinu dela narodnih heroja Afrima Zhitije i Fahrije Fazliua, koje je došlo kao politički amanet za sve nas, amanet koji se mora ponovo pročitati posebno na godišnjice njihovog pada“, izjavio je on u svom govoru.
Podsećajući se na njihov život i rad, premijer je pomenuo angažovanje Afrima Zhitije u organiziranju protesta i demonstracija, tokom kojih se susreo sa Fahrijem Fazliuom, sa kojim će biti ovekovečeni u istoriji Kosova, oboje zajedno, od tada do danas i zauvek.
„Sve što su uradili i kroz šta su prošli Fahri i Afrim, isprobano je 2. novembra 1989. godine, kada su obojica pružali otpor pred specijalnim jedinicama policije, sve dok nisu pali borci. Svojim činom otpora i izdržljivosti, Afrimi i Fahriu su završili svoj politički rad na zajedničkom primeru, kao dva saputnika ideala, kao dva pala borca nacije, kao dva heroja našeg slobodoljubivog naroda“, rekao je on.
U ovoj komemorativnoj akademiji, između ostalog, premijer je istakao da su amanet Fahrije Fazliua i Afrima Zhitije nastavili njihovi prijatelji i saradnici, od kojih su neki bili prisutni u sali, dok su drugi ovekovečeni na putu slobode, kao što je brat Fahrije, Bahri Fazliu, zatim Agron Rahmani, Ilir Konushevci, Zahir Pajaziti i mnogi drugi borci.
Pali borci su jedini borci za slobodu otadžbine i za napredak nacije, koji su svojom aktivnošću završili račun obaveza prema otadžbini i narodu“, zaključio je premijer Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovane porodice Zhitija i Fazliu,
Poštovana majka Qamile, gđo. Sahadete i g. Naim, članovi porodice Afrima Zhitije,
Poštovani g. Fadil i g. Nebih, dva brata narodnih palih boraca, takođe braća, Fahri i Bahri Fazliu,
Poštovana gđo. Fahrije Fazliu i poštovani mladi Fahri Fazliu,
Poštovana gđo. Atifete Jahjaga, bivša predsednica Republike Kosovo,
Poštovani ministri i zamenici ministara Vlade,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani g. Durim Abdullahu sa Univerziteta u Prištini,
Poštovane porodice palih boraça i martira našeg naroda,
Poštovani invalidi i veterani oslobodilačkog rata OVK-a,
Dame i gospodo, sestre i braćo,
Ističući prošlost kroz istorijske datume, stvaramo stanice za odražavanje naše istorije, kroz koje se razjašnjavaju naš pogled i sećanje na prošlost i razjašnjavaju naša perspektiva i volja za budućnost. Takvu smo zamislili i konceptirali ovu memorijalnu akademiju za Afrima Zhitiju i Fahrije Fazliua: kao komemorativni događaj, odnosno odražavajuću s jedne strane, i kao akademski događaj, odnosno takođe studijsku i istorijsku s druge strane. Dakle, danas smo se okupili ovde da razmenimo sećanja jedni sa drugima i da zajedno razmislimo o životu i delu Afrima Zhitije i Fahrije Fazliua, ova dva pala borca slobode Kosova i heroja albanskog naroda.
Afrim Zhitija i Fahri Fazliu bili su dva istaknuta politička aktivista 80-ih godina prošlog veka. Obojica su rođeni sredinom 60-ih; oba su bila iz regiona Lapa: Afrim iz Luge i Fahriu iz Lauše; obojica su bila deo iste organizacije, Narodni pokret za Republiku Kosovo, i obojica su zajedno ubijeni, pružajući otpor oružjem do poslednjeg daha, pre 35 godina, 2. novembra 1989. godine.
Njihov život i delo liče na delo napisano u koautorstvu, ali u stvari, Afrim i Fahri su dva istorijska lika iste drame, da iako ulaze u isto delo sa demonstracijama iz 1981. godine, zajedno se pojavljuju na istoj sceni tek u septembru 1989, nakon što su se Afrim i Fahri upoznavali tek poslednjih šest nedelja svojih života. Ali možda ovako funkcioniše ideal ujedinjenja: mi smo zajedno autori, a da nismo koautori; a, nismo koautori kada krenemo upravo zato što ćemo to usput i postati.
I Afrim i Fahri su bili srednjoškolci kada su 1981. izašli na ulice da se pridruže studentima i svim ljudima u prolećnim demonstracijama te godine. U februaru 1984, mesec dana nakon što su Rexhep Mala i Nuhi Berisha ubijeni, Afrim je uhapšen i zatvoren, a u avgustu je osuđen na 8 godina zatvora. Tokom četiri godine provedene u zatvoru, Afrim Zhitija se formirao teorijski i politički, kroz čitanje literature i iz iskustva političkog zatvorenika, odnosno osuđenog za svoja uverenja i za svoju političku aktivnost.
Zatvor je stopirao njegovu vojnu službu, koju je Afrim bio primoran da završi u junu 1989 nakon izlaska iz zatvora. U međuvremenu, Afrim je imenovan za organizacionog sekretara LPRK-a, dok je Fadil Vata postavljen za političkog sekretara organizacije. Ali ovoga puta, bio je to politički razvoj događaja sa njegovim drugovima, koji je doveo Afrima do toga da prekine vojnu službu. Afrim se 13. septembra 1989. vratio sa služenja vojnog roka uz obrazloženje da će polagati ispit na fakultetu, ali ga je na Kosovu čekao još jedan vojni rok i još jedan ispit. Služba i ispit za slobodu Kosova. Tokom narednih šest nedelja, Afrim se intenzivno bavio organizacijom protesta i demonstracija, vreme kada je upoznao i Fahriju Fazliua, sa kojim će biti ovekovečeni u istoriji Kosova, obojica zajedno, od tada do danas i zauvek!
Fahri Fazliu je bio u poslednjoj godini srednje škole kada je naučio da demonstrira svoja politička uverenja među hiljadama studenata i građana na demonstracijama 1981. Ubrzo je odslužio vojni rok, stekavši vojno znanje i životno iskustvo koje će mu služiti do njegovog pada.
Od 1982. godine, Fahriu je uspeo, za relativno kratko vreme, da upozna aktiviste i bivše političke zatvorenike sa svih albanskih teritorija pod bivšom Jugoslavijom, stvarajući široku mrežu ljudi, što je za to vreme značilo više mogućnosti saradnje i koordinacije, kao i više mogućnosti za akciju i mobilizaciju.
Ovu mrežu poznanstava Fahriu je pretvorio u armiju ljudi za organizovanje demonstracija 1988. i 1989. Tada je do izražaja došao čitav Fahrijov politički profil, izgrađen godinama između akcija i organiziranja, čitanja i diskusija, ideja pripreme kroz svest i emancipaciju kao i organizovanje otpora kroz oslobodilački rat.
Tako je sve što su uradili i kroz šta su prošli Fahri i Afrim, isprobano 2. novembra 1989. godine, kada su obojica pružali otpor pred specijalnim jedinicama policije, sve dok nisu pali. Svojim činom otpora i izdržljivosti, Afrim i Fahri su završili svoj politički rad na zajedničkom primeru, kao dva saputnika ideala, kao dva pala borca nacije, kao dva heroja našeg slobodoljubivog naroda.
Prema tome danas, sećajući se Fahrije i Afrima kroz državni protokol Vlade Republike Kosovo, mi još snažnije institucionalizujemo njihov rad u biću i identitetu naše nezavisne i suverene države i u okviru vrednosti na kojima je naša država osnovana ka putu koji ga čeka u budućnosti. Kao premijer Republike Kosovo, osećam veliku težinu dela narodnih heroja Afrima Zhitije i Fahrije Fazliua, koji je došao kao politički amanet za sve nas, amanet koji se posebno mora pročitati u godišnjici njihovog pada.
Ali šta nam preciznije govori politički amanet Afrima Zhitije i Fahrije Fazliua? Pročitajmo ga, podsećajući se na njihove reči, odnosno Afrimove, kada je u svom govoru na demonstracijama 1. novembra 1989. godine, dakle samo dan pre nego što je ubijen, rekao, citiram: „…da se ujedinimo oko Pokreta i posvetu za slobodu odnesemo u svaki albanski dom.“, završava se citat, a Fahriu je ovu posvetu rekao među svojim prijateljima bezbroj puta, insistirajući kao što oni kazuju citiram: „samo oružanom borbom može se osloboditi Kosovo“ .
Fahri Fazliu i Afrim Zhitija pali su borci za slobodu Kosova, a njihov amanet nastavili su prijatelji i saradnici, koji su i danas ovde u ovoj sali, dok su neki od njih ovekovečeni na putu slobode, putu oslobođenja i ujedinjenja, kao što je na prvenstveno Fahrijev brat, Bahri Fazliu, zatim Agron Rahmani, Ilir Konushevci, Zahir Pajaziti i mnogi, mnogi drugi borci.
Pali borci su jedini borci za slobodu otadžbine i za napredak nacije, koji su svojom delatnošću zaokružili račun obaveza prema otadžbini i narodu.
Pali za slobodu su živi mrtvi, – kako ih je Bahriu nazvao u jednom od svojih poetskih stihova – koje niko ne može uzeti u obzir, ali da svako od nas mora da se računa sa svojim radom, naspram razlike koja se nikada ne nadoknađuje, sve dok čak i „mi živi smrtnici“ ne napustimo ovaj život, tokom kojeg se moramo truditi i raditi pod najboljim primerima palih boraca.
Među palim borcima za slobodu Kosova i zajedno sa svima njima, Slava Afrimu Zhitiju i Fahriju Fazliu!
Last modified: 4 новембра, 2024