Priština, 17.09.2024
Premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti, učestvovao je na završnoj konferenciji Nedelje žena, koju je organizovao NDI uz podršku USAID-a.
„Prava zëna su ljudska prava“, poznata je izreka koju je premijer Kurti citirao u uvodnom govoru, a za koju je rekao da se „poštovanje ovih prava ogleda u tome što biti žena često znači opasnost samu po sebi i kada se brani pravo biti žena, ono se često brani u odnosu na druge članove društva”.
„Na Kosovu se rodna neravnopravnost produbljuje nedostatkom ekonomskog pristupa, što je usko povezano sa drugim preprekama koje doprinose ugnjetavanju žena u društvu“, izjavio je on.
Prema rečima premijera Kurtija, nijedna vlada ne može da tvrdi da ima sveobuhvatan plan za društvo bez rešavanja pitanja rodne ravnopravnosti, stoga ulaganja u socijalno blagostanje na Kosovu, iz tog razloga, imaju neproporcionalan efekat na žene.
Među koracima koje je Vlada preduzela koji doprinose jačanju rodne ravnopravnosti, premijer je naveo dodatke za 60 hiljada porodilja prvi put i dodatke za 400 hiljada dece do 16 godina. S druge strane, stvaranje uslova koji omogućavaju devojčicama i ženama da se razvijaju u društvu je još jedan korak.
„Besplatno obrazovanje koje smo omogućili i stipendije koje se uglavnom daju devojkama i ženama, posebno u STEM oblastima, kao i direktno zapošljavanje 12 hiljada žena u poslednje tri godine – zahvaljujući merama zapošljavanja, uključujući i kroz platformu „Superpuna“, gde je 51% korisnika žena – to su vredni koraci. Takođe, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je rekordan broj žena na pozicijama odlučivanja u javnim institucijama, uključujući javna preduzeća, gde smo učetvorostručili njihovo učešće sa 10% na blizu 45%“, rekao je premijer Kurti.
Tokom mandata Vlade, kako je rekao premijer, uvedene su i važne zakonske reforme, posebno u vezi sa nasiljem u porodici i seksualnom nasilju, besplatna pravna pomoć za žrtve nasilja u porodici i nasilja nad ženama, kao i povećanje budžeta za prihvatilišta i organizacije koje pružaju socijalne usluge.
Premijer je na ovoj konferenciji ponovio poziv na saradnju države i društva, kako bi pravični i dobri zakoni bili u interakciji sa rodnom solidarnosti i javnim i političkim aktivizmom.
Više od jedne decenije, „Nedelja žena“ osnažuje nove generacije lidera na Kosovu, zagovarajući učešće žena u politici i postavljajući temelje za sveobuhvatniju demokratiju.
Ceo govor premijera Kurtija:
Poštovani poslanici Skupštine Republike Kosovo,
Poštovana gđ. Nensi Soderberg, direktorka Kancelarije NDI na Kosovu,
Poštovana gđ. Jessika Blitt, ambasadorka Kanade na Kosovu i u Hrvatskoj,
Poštovana gđ. Eileen Devit, šefica misije USAID-a na Kosovu,
Poštovana gđ Beate K. Elsaesser, šefica Kancelarije za saradnju iz švajcarske ambasade na Kosovu,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Najpre se zahvaljujem na pozivu i čestitam na organizaciji.
Rodna ravnopravnost je u osnovi društvene jednakosti, dok je socijalna jednakost ono što daje smisao ekonomskom razvoju, ekonomskom rastu, jer upravo kroz nju razvoj i rast postaju napredak za sve.
Verujem da nijedna vlada ne može tvrditi da ima sveobuhvatan plan za društvo, a da nije rešila i rodnu ravnopravnosti, odnosno rodnu nejednakost. Ovo naravno podrazumeva da se demokratija, čak i ako je nesavršena, umnogome razlikuje u onome što pruža na rodnoj osnovi. A ženama je svuda pružana mnogo nesavršenija verzija te demokratije.
Sledeće godine se navršava 30 godina od „Pekinške deklaracije“. 15. septembra 1995. godine, države su se složile da se pridruže da tako kažemo -revolucionarnoj reformi za preispitivanje zakona protiv rodne diskriminacije i gde je državni sekretar, tada prva dama, Hilari Klinton, čuveno rekla da su „prava žena ljudska prava“.
Koliko su ova prava poštovana, ogleda se u mračnoj činjenici da biti žena često samo po sebi znači rizik. A kada se brani pravo biti žena, ono se često brani u odnosu na druge članove društva: kaže se da je to nečija ćerka, nečija majka ili nečija žena, kao da postojanje samo po sebi nije dovoljno da ima vrednost.
Dakle, prelazak sa pretnji na život u potpuno ostvaren život za polovinu naše populacije zahteva od nas da sagledamo sve aspekte društva i da ih takođe tretiramo.
Iz tog razloga, drago mi je što se današnja tema bavi sveobuhvatnom prirodom, a što sam naslov nosi ekonomsko i političko preplitanje rodnih prava. Termin koji me je uvek impresionirao kada je u pitanju rodna nejednakost je „intersekcionalnost“ koji je skovala Kimberlé Crenshaw sa Univerziteta Kolumbija, a koja opisuje načine na koje se kombinuju oblici diskriminacije. Dakle, diskriminacija po osnovu pola i suočavanje sa ekonomskim teškoćama stvara oblik patnje, koja je dublja od doživljavanja samo teške materijalne situacije.
Tu pojavu vidimo sa svim geopolitičkim dešavanjima. Globalne krize najviše pogađaju one koji su diskriminisani po drugom osnovu. Na primer, izveštava se da globalna kriza hrane pogađa 150 miliona više žena nego muškaraca.
Na Kosovu, rodna nejednakost je produbljena nedostatkom ekonomskog pristupa, što je usko povezano sa drugim preprekama koje doprinose ugnjetavanju žena u društvu. Za nas kao vladu od ključne je važnosti da oslobodimo stanovništvo egzistencijalnih tereta i stvorimo prostor za građane da se bave pitanjima koja se ne mogu rešiti ako je opstanak u pitanju. Ulaganje u socijalnu zaštitu, dakle, ima neproporcionalan efekat na žene. Naknade koje smo dali za 60.000 majki prvi put i naknade za preko 400.000 dece mlađe od 16 godina su napori da se ojača zaštitna mreža.
Drugi korak je stvaranje uslova koji omogućavaju devojkam i ženama da se razvijaju u društvu. Besplatno obrazovanje koje smo omogućili i stipendije koje se uglavnom daju devojkama i ženama, posebno u STEM oblastima, kao i direktno zapošljavanje 12 hiljada žena u poslednje tri godine – zahvaljujući merama zapošljavanja, uključujući i kroz „ Platforma Superpuna, gde su 51% korisnika -žene – to su vredni koraci. Takođe, poslednjih godina je zabeležen rekordan broj žena na pozicijama odlučivanja u javnim institucijama, uključujući javna preduzeća, gde smo učetvorostručili njihovo učešće sa 10% na blizu 45%.
Tokom našeg mandata kao vlade uveli smo i važne zakonske reforme, posebno u vezi sa nasiljem u porodici i seksualnom nasilju, besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici i nasilja nad ženama, kao i povećanje budžeta za utoćišta i organizacije koje pružaju socijalne usluge.
Cilj nije da se hvalimo jednom statistikom, ili čak nekoliko njih , već da se kroz niz statističkih podataka koji su međusobno povezani, stvori pozitivan domino efekat. Ekonomska podrška, ekonomsko i političko osnaživanje i jaka pravna zaštita su stubovi koji informišu i podržavaju jedni druge. Svaka prepreka koja se ukloni u jednoj oblasti uklanja prepreku u drugoj oblasti.
Jednosmerna jednakost, koja nije sveobuhvatna, je nejednakost.
Posao koji smo uradili je početak puta kojim smo krenuli i ne sadrži sve naše ambicije u ovom pravcu. Nejednakost nas sve mnogo košta, i moralno i ekonomski. I u tome želimo da imamo saradnju, dva glavna koncepta Republike, rekao bih, države s jedne strane i društva s druge, tako da pravedni i dobri zakoni budu u interakciji sa rodnom solidarnošču i javnim i političkim aktivizmom.
I konačno, cilj nije samo obuhvatanje već i participacija, a opet cilj nije samo učešće žena u postojećim institucijama, već stvaranje ambijenta u kome će perspektive i vizije potisnute, ne godinama i decenijama, već vekovima, biti u stanju da budu odbačene i želim da zajedno koračamo ka ostvarenju nove realnosti koja je i moguća i neophodna. Verujem da je to ključ geometrijske progresije, rekao bih, i održivog razvoja za sve, a pre svega za žene.
Zahvaljujem!
Last modified: 18 септембра, 2024