Priština, 05. mart 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je na prijemu koji su organizovali Ambasada Bugarske na Kosovu i ambasador Hristo Gudjev, povodom njihovog državnog praznika.
Ovom događaju prisustvovali su i zamenik premijera i ministarka Spoljnih Poslova i Dijaspore, Donika Gervala-Shwarz, bivši predsednik Republike Kosovo, Fatmir Sejdiu, kao i poslanici i ambasadori akreditovani u našoj zemlji.
U svom govoru, premijer je rekao da su prijateljstvo između Kosova i Bugarske i institucionalna saradnja naših zemalja već zvanična politika naše dve države, o kojoj se najavljuje i naširoko razgovara na zvaničnim sastancima i sa šefovima bugarske države.
„Našu državu Kosovo i našu savezničku državu Bugarsku spaja i naša orijentacija ka demokratiji i vladavini prava, u trenutku kada se autokrate regiona podstiču da ugroze demokratske vrednosti“, rekao je premijer.
On je podsetio i da će ove godine Kosovo obeležiti 25 godina od našeg oslobođenja i ovom prilikom zahvalio Bugarskoj što je otvorila svoj vazdušni prostor za NATO avione 1999. godine tokom bombardovanja Srbije – kampanje kojom je okončan genocid nad kosovskim Albancima.
„Takođe, Kosovo nije zaboravilo da su bugarske vlasti prve otkrile operaciju „Potkovica“ – plan Srbije za etničko čišćenje Albanaca sa Kosova. Dani narodnog oslobođenja, kao što su Dan oslobođenja Bugarske i Dan oslobođenja Kosova koje ćemo obeležiti u junu, prilike su u kojima se moramo prisetiti i istorije kako su se naši narodi oslobađali, jer sećajući se kako smo mi osvojili našu slobodu, znaćemo i da je zaštitimo“, rekao je premijer.
Celi govor Premijera Kurtija:
Poštovana zamenice premijera i ministarko Spoljnih Poslova i Dijaspore, gđo. Donika Gervala-Shwarz,
Vaša ekselencija ambasadore Hristo Gudjev, ambasador Republike Bugarske,
Poštovani g. Fatmir Sejdiu, predsednik Republike Kosova u vreme kada smo proglasili nezavisnost pre 16 godina,
Poštovani ministri Vlade i narodni poslanici,
Poštovani ambasadori akreditovanog diplomatskog kora u Republici Kosovo,
Poçtovani gosti,
Dame i gospodo,
Okupili smo se večeras ovde na poziv ambasadora Bugarske na Kosovu, gospodina Hrista Gudjeva, na prijemu Ambasade Bugarske u našoj zemlji. Trećeg marta obeležava se Nacionalni dan Bugarske, odnosno Dan oslobođenja Bugarske, koji se odnosi na 3. mart 1878. godine, kada su u San Stefanu, selu zapadno od Istanbula, Otomansko i Rusko carstvo potpisale mirovni ugovor kojim su okončali desetomesečni rat između njih. Jedan od članova Sanstefanskog ugovora predviđao je priznanje autonomne bugarske države, Kneževine Bugarske, koja će od tada i dalje biti pod suzerenatom Otomanskog carstva.
Za Albance je Sanstefanski ugovor bio veoma nepovoljan, jer je podelio teritorije koje smo naseljavali među novim balkanskim državama koje su se tada formirale. Taj ugovor je zamenjen Berlinskim ugovorom, potpisanim četiri meseca kasnije, 13. jula 1878. godine, i po tom ugovoru su neki albanski gradovi i regioni pripojeni balkanskim državama, ali je bar doneo nešto dobro, bilo je manje loše, takoreći. Rad velikih sila na Berlinskom kongresu podstakao je albanske patriote na okupljanje i osnovao glavnu organizaciju nacionalnog pokreta: Prizrensku Ligu. Od tada su Albanci i Bugari išli sličnim putevima i procesima da bi se oslobodili od Osmanskog carstva, čiji smo deo još od 14. i 15. veka. Usledile su oružane pobune, uz knjige istorije i literature objavljene na maternjim jezicima za podizanje nivoa nacionalne svesti, i mnoge bitke i pokušaje, sve dok Bugarska nije proglasila nezavisnost 5. oktobra 1908, a Albanija četiri godine kasnije, 28. novembra, 1912. godine.
U tim teškim godinama, kada su se naši narodi borili za svoju slobodu, naoružane bugarske i albanske grupe često su međusobno komunicirale i sarađivale. Bugarski i albanski patriotski pokreti u Kosovskom vilajetu odredili su jedan drugog u kontekstu tog vremena u Osmanskom carstvu — kako sam pročitao u knjizi koju mi je pre nekoliko meseci poklonio ambasador GuDJev, „Ilindensko-preobraženski ustanak od 1903 kroz sočivo evropskih diplomata”.
Narod Kosova i narod Bugarske prošli su kroz komunističke diktature tokom 20. veka, pre nego što su u 21. veku pristupili EU i NATO-u. Bugarska je stigla do ove dve međunarodne destinacije, postajući članica NATO-a 2004. godine i članica EU 2007. godine, dok je naša zemlja Kosovo i dalje na putu ka ovom evroatlantskom savezu i ovoj Evropskoj Uniji. Na tom putu, Kosovu je često pomagala Bugarska, a mi očekujemo da će Bugarska pomoći Kosovu još dalje na našem putu ka članstvu u međunarodnim organizacijama.
Prijateljstvo između Kosova i Bugarske, i institucionalna saradnja između naših zemalja, sada su zvanične politike naše dve države, javno i detaljno objavljene o kojima sam razgovarao na nekoliko mojih sastanaka sa aktuelnim premijerom Nikolajem Denkovim i njegovim prethodnikom Kirilom Petkovim, kao i sa predsednikom Bugarska, Rumenom Radevim, pre samo tri meseca, kada smo ga primili u posetu Prištini krajem 2023. godine.
Dogovorili smo se da radimo zajedno u oblastima bezbednosti, ekonomije, energetike, obrazovanja i turizma. Našu zemlju, Kosovo, i našu savezničku zemlju, Bugarsku, povezuje i naša orijentacija ka demokratiji i vladavini prava, u vreme kada se autokrate regiona podstiču da ugroze demokratske vrednosti.
Ove godine Kosovo će obeležiti 25. godišnjicu našeg oslobođenja. Ovom prilikom želim da se zahvalim Bugarskoj što je otvorila svoj vazdušni prostor za NATO avione 1999. godine tokom kampanje bombardovanja Srbije — kampanje koja je okončala genocid nad kosovskim Albancima. Isto tako, Kosovo nije zaboravilo da su upravo bugarske vlasti bile te koje su prve otkrile operaciju „Potkovica” – plan Srbije da etnički očisti Albance sa Kosova. Dani narodnog oslobođenja, kao što je Dan oslobođenja Bugarske i Dan oslobođenja Kosova, koji ćemo obeležiti u junu, su prilike u kojima se takođe moramo setiti istorije kako je naš narod oslobođen, jer sećanjem kako smo izborili svoju slobodu , takođe ćemo znati da branimo svoju slobodu.
Na kraju želim da se zahvalim njegovoj ekselenciji što mi je dao ovaj nit koji drži u svojoj jakni, od Baba Marte, Martenice, prvi mart, mesec proleća, kada svake godine buja živost, i ako se ne varam bela označava čistoću i dugovečnost, a crvena dobro zdravlje i obilje.
Zato, hvala i srećan Dan oslobođenja Bugarske! Na zdrave, živeli u dobro zdravlje!
Last modified: 8 марта, 2024