Priština, 11.07.2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je večeras na manifestaciji koju je organizovala ambasada Francuske na Kosovu, povodom obeležavanja nacionalnog dana Francuske.
U svom govoru, premijer je izrazio čestitke Francuskoj i francuskom narodu na godišnjici njihovog nacionalnog praznika. „Leto 1789. bilo je istorijsko leto, ne samo za narod Francuske, već i za sve narode koji vole slobodu i demokratiju. Grupa revolucionara je 14. jula 1789. zauzela zatvor u Bastilji, izražavajući vrhunac svog nezadovoljstva monarhijom, kao i novi duh slobode i jednakosti.
On je dodao da i danas, 235 godina kasnije, Francuska slavi još jedno istorijsko leto, inspirisano istim vrednostima. „Građani Francuske su 7. jula ponovo potvrdili svoju posvećenost slobodi i jednakosti, ubedljivo glasajući za Republiku i Evropu. Iako razdvojene više od dva veka, 1789. i 2024. godina su usko povezane jedna sa drugom. Uprkos činjenici da u različitim partijama sa značajnim razlikama, ujedinjenje političke i javne zajednice za republiku Francuske i Evropu u julu 2024. godine, na slobodnim i demokratskim izborima, ne bi bila moguća bez revolucije iz jula 1789. Uveren sam da ova Francuska, Francuska kao takva, nastavlja da inspiriše evropski kontinent i ceo svet“, rekao je premijer.
U zaključku, premijer je takođe cenio partnerstvo i blisko prijateljstvo sa Francuskom: „Od intervencije NATO-a 1999. godine, do Deklaracije Nezavisnosti 2008. godine, pa do danas, Francuska je među prvim prijateljima Kosova i nastavlja da bude među najboljima. U najvažnijim trenucima naše istorije, kao narod i kao zemlja, u vremenima radosti i tuge, našli smo vas pored sebe. Zbog toga smo bili, jesmo danas i uvek ćemo biti zahvalni.“
Celi govor premijera Kurtija:
Vaša Ekselencijo, ambasadore Olivier Guerot, ambasador Francuske u Republici Kosovo,
Poštovane zamenice premijera Republike Kosovo, gđo. Donika Gervalla-Schwarz i gđo. Emilija Redžepi,
Poštovani ministri Vlade, poslanici, zamenici ministara, predstavnici i načelnici institucija, gradonačelnici opština,
Poštovani ambasadori i drugi diplomatski predstavnici prijateljskih zemalja,
Poštovani predstavnici nevladinih organizacija,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Kao entuzijasta istorije, pa i kao premijeru najdemokratskije države u regionu, čast je i zadovoljstvo obratiti vam se večeras, povodom Dana državnosti Republike Francuske.
Leto 1789. bilo je istorijsko leto, ne samo za narod Francuske, već i za sve narode koji vole slobodu i demokratiju. Grupa revolucionara je 14. jula 1789. zauzela zatvor u Bastilji, pokazujući vrhunac svog nezadovoljstva monarhijom, kao i novi duh slobode i jednakosti. Ovaj revolucionarni duh imao je i konstruktivnu stranu: nepunih mesec i po dana posle okupacije Bastije, odnosno oslobođenja zarobljenika, 26. avgusta, Narodna ustavotvorna skupština je usvojila dokument i istorijski instrument: Deklaraciju prava čoveka i građanina. Prvi član Deklaracije potvrđuje da: „Muškarci, (danas kažemo ‘Ljudi’), rađaju se i ostaju slobodni i jednaki u svojim pravima”.
235 godina kasnije, Francuska slavi još jedno istorijsko leto, inspirisano istim vrednostima. Uprkos predviđanjima gotovo svih stručnjaka, građani Francuske su 7. jula ponovo potvrdili privrženost slobodi i ravnopravnosti, glasajući ubedljivo za Republiku i Evropu. Iako razdvojene više od dva veka, 1789. i 2024. godina su usko povezane jedna sa drugom. Uprkos činjenici da u različitim partijama sa značajnim razlikama, ujedinjenje političke i javne zajednice za republiku Francusku i Evropu u julu 2024. godine, na slobodnim i demokratskim izborima, ne bi bila moguća bez revolucije iz jula 1789. Uveren sam da ova Francuska, Francuska kao takva, nastavlja da inspiriše evropski kontinent i ceo svet.
Ovogodišnje leto je značajno za Francusku i zbog Olimpijskih i Paraolimpijskih igara, koje će se po prvi put od 1924. godine održati u Parizu. Kosovo će sa ponosom učestvovati na Letnjim igrama, po treći put, a ukupno peti put. Uskoro ćemo Vam vratiti čast kao domaćini Mediteranskih igara 2030. godine.
Poštovani prisutni,
U naše dane se mnogo priča o slobodi i jednakosti, često ostavljajući bratstvo u zaboravu. Sloboda, jednakost, bratstvo: Ovaj besmrtni trio vrednosti ima svoj izvor u Francuskoj revoluciji, nastavlja da bude nacionalni moto Francuske, sada u Petoj republici. „Bratstvo“, kao i „prijateljstvo“, jedan je od onih retkih pojmova koji definišu blisku vezu između ljudi s jedne strane i moralnu i političku vrednost s druge strane. To ga čini, u poređenju sa drugim vrednostima, moćnijim, lakše se približavajući ljudskoj intuiciji i osećanju. Naravno, ovo je mač sa dve oštrice: emocionalna snaga ideala „bratstva“ takođe se može zloupotrebiti za maskiranje i opravdavanje nejednakosti i ugnjetavanja drugih grupa. To najbolje znamo na Kosovu, kada su naše težnje za slobodom i jednakošću svojevremeno bile suprotstavljene pozivima na „bratstvo i jedinstvo“.
Međutim, u najboljem smislu, bratstvo je suštinska vrednost u današnje vreme. Jer bez bratstva se ne može zaštititi ni sloboda ni jednakost. Narodi koji žele da budu slobodni i ravnopravni u svojoj zemlji imaju i takve neprijatelje koji se ne libe da ih istrebe ako im se ukaže prilika. Danas obilježavamo 29. godišnjicu genocida u Srebrenici, masovnog ubistva, strašnog masakra 8372 bošnjačkih muškaraca i dečaka. Sloboda i jednakost stečena revolucijom u Francuskoj nekada, zahtevaju bratstvo svih nas danas, da štitimo i održavamo ove vrednosti, uz demokratske institucije i kritičko mišljenje, uz ekonomski razvoj i društveni napredak, uz vladavinu prava i modernu vojsku.
Američki predsednik Džo Bajden je 8. juna ove godine, povodom svoje državne posete Francuskoj, rekao za Francusku da je „ona bila naš prvi prijatelj“ i da „ostaje jedan od naših najboljih prijatelja“. Gotovo isto mogu da kažem i u ime Kosova. Od intervencije NATO-a 1999. godine, do Deklaracije Nezavisnosti 2008. godine, do danas, Francuska je među prvim prijateljima Kosova i nastavlja da bude među najboljima. U najvažnijim trenucima naše istorije, kao narod i kao zemlja, u vremenima radosti i tuge, našli smo vas pored sebe. Za ovo smo bili, jesmo danas i uvek ćemo biti zahvalni.
Bonne fete nationale!
Last modified: 25 јула, 2024