Premijer Kurti je u svom uvodnom izlaganju rekao da je mir u našem regionu, a posebno na Kosovu, nešto što nikada nismo uzimali zdravo za gotovo, jer smo morali da se borimo i da mu stalno težimo.
Premijer Kurti se osvrnuo na demografsku tranziciju, gde je rekao da talasi emigracije kao i ostanak stanovništva u jednoj zemlji nisu toliko izraženi kao u poslednje dve decenije 20. veka, pa čak ni u početku novog veka.
„Od 2011. godine do sada zabeleženo je smanjenje stanovništva od 8 odsto. Istovremeno, na Kosovu ima negde oko 600 hiljada pripadnika dijaspore za koje se veruje da tokom značajnog dela godine žive na Kosovu, a nisu obuhvaćeni u cifre opšte populacije“, rekao je premijer i dodao da ovo pokazuje da stvarnost sa kojom se suočavamo nudi više fleksibilnosti nego što smo imali ranije.
Govoreći o dostignućima, premijer Kurti je rekao da je Kosovo u poslednje tri godine zabeležilo napredak kao nikada pre. „Prosečan privredni rast je na nivou od 6,2%, ekonomija zemlje, odnosno bruto domaći proizvod o kome danas govorimo je šest puta veći nego 2000. godine”.
Premijer je naglasio da postoji povećanje zaposlenosti od preko 21% sa 350 hiljada radnih mesta koliko je bilo na Kosovu u javnom i privatnom sektoru u proleće 2021. godine na 425 hiljada radnih mesta sada kada govorimo, posebno uključujući udvostručenje broja zaposlenih mladih i direktnu podršku u zapošljavanju za preko 12 hiljada žena.
„Time se trudimo ne samo da naše voljeno Kosovo bude mesto gde ostaje omladina, već i gde se vraćaju naši sunarodnici.
On je svoj govor završio ističući da kombinacija ekonomskog i demokratskog rasta, institucionalne i političke stabilnosti, bliže integracije sa zapadnoevropskim zemljama i vladinih inovacija koja omogućava stvaranje nove realnosti, u kojoj trošak mogućnosti nije dramatičan između ovdašnjeg života ili tamo u najrazvijenijim zemljama sveta, to je i rešenje i naš cilj.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani bivši predsedniče Republike Albanije g. Alfred Moisiu,
Poštovani, bivši predsedniče Crne Gore g. Filip Vujanović,
Poštovani bivši predsedniče Republike Kosovo g. Fatmir Sejdiu,
Poštovana gđo. Klajda Gjosha, bivša ministarka za Evropske integracije Albanije,
Poštovani g. Lukas Mandl, član Evropskog parlamenta,
Poštovana gđo. Marija Miteva, članica parlamenta u Republici Severnoj Makedoniji,
Poštovani kopredsednici Univerzalne federacije za mir za Evropu i Bliski istok, dr. Michael Balcomb i g. Jacques Marion,
Poštovani poslanici, članovi Vladinog kabineta, bivši ministri i bivši narodni poslanici,
Poštovane ekselencije ambasadori i predstavnici prijateljskih zemalja u Republici Kosovo,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Imam čast i zadovoljstvo da danas ovde pred vama govorim, ne samo o važnim temama, već i o važnosti njihove međusobne povezanosti: „Mir, stabilnost i demografska tranzicija na Zapadnom Balkanu“.
Mir u našem regionu, a posebno na Kosovu, je nešto što nikada nismo uzimali zdravo za gotovo, jer smo se za to morali boriti i stalno težiti. Uz opasnosti koje prete Evropi i Bliskom istoku, o kojima će biti reči na narednim sesijama, evidentna je krhkost mira danas svuda u svetu. Naravno, mir se uglavnom destabilizuje spolja, ali je to i rad koji se obavlja i iznutra.
Ovde ne dovodim u pitanje volju naroda da gradi i jača mir. Ljudi su dobri i ljudi vole dobro. Upravo sam se juče vratio iz Varšave, Poljska, država koju sam prvi put posetio. Među mnogim utiscima koje mi je ostavila poljska prestonica, teško je ne biti impresioniran voljom naroda za rekonstrukcijom. 1944. godine, skoro 85% grada je bilo uništeno od nacista. Varšavčani su, oslanjajući se na slike Venecijanca Bernarda Belota od pre dva veka, obnovili grad. Sada je Varšava svetska baština UNESCO-a.
Ista volja naroda postoji i kod nas. Kosovo nije obnovljeno samo fizički, već i institucionalno. Sada je naš izazov da pronađemo način da građane učinimo još moćnijim akcionarima naše institucionalne stabilnosti: pa i mira i sigurnosti među nama.
Što se tiče demografske tranzicije, verujem da postoje dva glavna faktora koja treba uzeti u obzir. Smanjenje stanovništva kao posledica pada nataliteta, što nije problem samo Evrope, već i čitavog sveta, rekli bismo. Prema nekim projekcijama, do 2050. godine više od tri četvrtine svih zemalja u svetu biće ispod nivoa reprodukcije. Ovo je, naravno, rezultat složene odluke između ličnih, ekonomskih i društvenih faktora. Mnoge vlade pokušavaju da sa različitim metodama prevaziđu ovaj izazov, kao što je pomoć mladim porodicama, znači one koje smo i mi prvi put pokušali na Kosovu.
Talasi iseljavanja, kao i ostanak stanovništva u jednoj zemlji, nisu toliko izraženi kao što su bile u poslednje dve decenije 20. veka, pa čak i s početka novog veka. Od 2011. do sada zabeležen je pad stanovništva od osam odsto. Istovremeno, postoji negde oko 600.000 pripadnika dijaspore za koje se veruje da na Kosovu žive značajan deo godine, ali nisu uključeni u cifru opšte populacije.
Ovo pokazuje da stvarnost sa kojom se suočavamo nudi više fleksibilnosti nego što smo imali ranije. To je zbog povećanja rada na daljinu, preduzetničkih aktivnosti i drugih razloga da sunarodnici u dijaspori mogu biti i ovde i tamo, a ne samo ovde ili tamo.
Svaka država – bez obzira na veličinu ili poziciju – suočava se sa činjenicom da druga država može nekome da ponudi nešto što njena sopstvena država ne može da ponudi. Ali zadatak i prilika koja se daje moraju biti plodonosne. Mora se razvijati tako da do trenutka kada se pridružimo Evropskoj uniji, bude prilike da građani uživaju u kulturnim, ekonomskim, akademskim i drugim aspektima zapadnoevropskog života dok su i dalje građani i dugotrajni rezidentni stanovnici naše zemlje.
Kosovo zna za napredak i progres u ove poslednje tri godine kao nikada ranije. Prosečni privredni rast je na nivou od 6,2%, ekonomija zemlje, odnosno bruto domaći proizvod o kome je danas reč je šest puta veći nego 2000. godine, ne uzimamo u obzir ratnu 1999. godinu i povratak izbeglica u njihove ispaljene domove, i tri puta veći nego 2008. godine kada smo proglasili nezavisnost.
Izvoz i strane investicije su se udvostručile, a odnos izvoza i uvoza u odnosu na 2021. je poboljšan na bolje od 1:6 sa 1:9 koliko je bilo u to vreme.
Imamo povećanje zaposlenosti od preko 21% sa 350 hiljada radnih mesta koliko je bilo na Kosovu u javnom i privatnom sektoru u proleće 2021. godine na 425 hiljada radnih mesta sada kada govorimo, uključujući posebno udvostručenje broja zaposlenih mladih ljudi i direktnu podršku u zapošljavanju za preko 12 hiljada žena. Plate su u rastu, a minimalna zarada je udvostručena poslednjih godina. Imamo najniži javni dug u Evropi, što nas je ojačalo u pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama, nizak nivo inflacije, dok su kapitalni izdaci za 2023. godinu bili najveći u istoriji naše zemlje u pogledu izvršenih stotine miliona, u međuvremenu, promet preduzeća u prošloj godini bio je za 58 odsto veći u odnosu na 2019, kao i godinu pre pandemije, sa 12,5 na 19,76 milijardi evra.
Poštovani prisutni,
Naša zemlja raste, kao lider napretka i ekonomskog i demokratskog razvoja u regionu i sa veoma obećavajućim putanjama za sadašnjost i budućnost.
Time se trudimo ne samo da naše voljeno Kosovo bude mesto gde ostaje omladina, već i gde se vraćaju naši sunarodnici. Moj utisak je da čoveku nije u prirodi da ceo život provede živeći na jednom mestu, niti da svoj život provede govoreći samo svoj maternji jezik. Ljudi su skoro građeni da govore više od jednog jezika i žive u više od jedne zemlje. Dakle, nije stvar u tome gde idemo, kada idemo i zašto idemo, već i kada se vraćamo, koliko se vraćamo i zašto se vraćamo.
Vizna liberalizacija omogućava građanima da budu u blizini zapadnih zemalja i da provode vreme u zemljama u kojima imaju porodicu, prijatelje ili profesionalnu razmenu, ali očigledno bez stalnog preseljenja. I tačno kao što smo predvideli, vizna liberalizacija za Republiku Kosovo nije povećala migraciju. Naprotiv, ima ljudi koji odlaze ali redovno i sve je više onih koji se vraćaju. Ovom prilikom još jednom apelujem na naše iseljenike da za razliku od pre tri decenije kada smo vam govorili da doprinosite žrtvovanjem, sada vam kažemo da investirate da biste zaradili. Oni su deo našeg razvoja i rasta i mi želimo da povećamo i razvijemo i ovo.
U tome nesumnjivo pomaže ekonomsko približavanje Evropi. Završetak pregovora sa državama EFTA: Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom, takođe stvara mogućnosti za učešće u evropskom ekonomskom životu bez iseljavanja. Sada je dužnost državne inovacije da podrži dijasporu koja će učestvovati u političkom, ekonomskom, profesionalnom i kulturnom životu Kosova, bez potrebe da se u potpunosti preseli. Odnosno, rešenje je najbolje od obe strane. Imamo geografsku blizinu Zapadne Evrope i moramo je učiniti dostupnijom iz lične perspektive građana.
Kombinacija ekonomskog i demokratskog rasta, institucionalne i političke stabilnosti, bliže integracije sa zapadnoevropskim zemljama i vladinih inovacija koje omogućavaju stvaranje nove realnosti u kojoj trošak mogućnosti nije dramatičan između života ovde ili tamo u najrazvijenijim zemljama sveta, to je i rešenje i naš cilj. Kao i mogućnosti i stručno pripremljene opcije za građane, koje će ih učiniti aktivnijim učesnicima u društvu i državi, što zauzvrat jača mir, stabilnost i bezbednost, nesumnjivo predstavljaju najbolji odgovor, prilagođavanje sve dinamičnijim svetskim trendovima.
U smanjenju odlaska sa Kosova, nesumnjivo ima efekta sve bliža povezanost obrazovanja sa privredom, obrazovanja i stručnog usavršavanja sa tržištem rada, našeg cilja da za svaku školsku ili fakultetsku diplomu postoji jedno radno mesto. Možda jedina stvar koja je važnija u borbi protiv migracija od ekonomije i obrazovanja jeste odnos privrede i obrazovanja.
Prema tome, dozvolite mi da zaključim da kao što je važno povezati mir sa stabilnošću i demografsku tranziciju na Zapadnom Balkanu kao teme o kojima danas razgovaramo, jednako je važno povezati ekonomiju sa obrazovanjem kako bi naša voljena zemlja bila pogodnija za život svihu, posebno za mlade ne ostavljajući nikoga iza sebe.
Hvala Vam!
Last modified: 7 октобра, 2024