Beč, 4. novembar 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na 21. izdanju Bečkog ekonomskog foruma. On je bio glavni govornik na popodnevnoj sesiji pod nazivom „Ekonomska saradnja je važnija nego ikad“.
U svom uvodnom obraćanju premijer je najpre istakao važnu ulogu Austrije i njenog partnerstva sa Kosovom pre i posle nezavisnosti naše zemlje.
„Kao mlada zemlja sa nepokolebljivom posvećenošću demokratiji i ekonomskom rastu, verujemo da su partnerstva od suštinskog značaja za postizanje prosperiteta i mira, ne samo unutar naših granica, već i širom našeg regiona“, rekao je on.
Ističući postizanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama članicama EFTA i napredak u predstavljanju Kosova u CEFTA-i, on je naveo da za Kosovo ekonomska saradnja nije samo politički izbor; to je strateški imperativ. Naš uspeh i napredak zavise od naše sposobnosti da stvorimo okruženje koje podstiče prekograničnu trgovinu, privlači investicije i gradi mostove sa susednim zemljama, dodao je on.
Premijer je ovom prilikom govorio i o značaju regionalne saradnje i uspešnoj 10. godišnjici Berlinskog procesa. On je posebno istakao najavu koju je dao tokom samita u Berlinu povodom odluke da će Kosovo od 1. januara naredne godine jednostrano dozvoliti građanima Bosne i Hercegovine sa ličnim kartama da putuju na Kosovo, kako je to predviđeno sporazumom o mobilnosti koji je potpisan u Berlinu pre dve godine u okviru Berlinskog procesa. Jer bez slobode kretanja, kako je rekao premijer, nećemo moći da povećamo mobilnost radnika, studenata i stručnjaka, koja je neophodna kako za privlačenje stranih direktnih investicija, tako i za rast naših privreda.
Rekao je da nam je potrebna ekonomska saradnja, ne samo zato što nam daje stabilnost da se suočimo sa krizama i šokovima, već zato što želimo da uklonimo barijere i stvorimo nove mogućnosti za naše građane.
„Kada ljudi razmišljaju u smislu ekonomske saradnje, oni treba više da razmišljaju o mogućnostima i koristima nego o izazovima i rizicima. A mi smo pokazali da smo nosioci standarda kada su u pitanju pravila i vrednosti. Poslednjih godina smo pokazali da Demokratija i ekonomija idu ruku pod ruku Danas u svetu postoje neke sile i supersile koje žele da pokažu da da bi bilo razvoja nema potrebe za demokratijom. Naša zemlja nije velika ali je odličan primer da demokratski napredak i ekonomski rast idu ruku pod ruku, i zapravo one jačaju jedna drugu“, naglasio je premijer zemlje.
On je to podržao sa pokazateljima ekonomskog učinka, socijalnim politikama, podrškom građanima, zapošljavanjem, povećanjem penzija, zarade i minimalne zarade, u isto vreme kada smo pokazali napredak u demokratiji, vladavini prava, građanskim slobodama i političkim pravima, kako je dokazano u raznim međunarodnim izveštajima.
Međutim, napredak naše zemlje je vezan za napredak naših susednih zemalja, stoga smi mo opredeljeni da radimo zajedno jer verujemo da svi imamo koristi kada je region prosperitetniji i bezbedniji, naglasio je premijer. Sa izuzetkom našeg severnog suseda, sve zemlje Zapadnog Balkana su ili deo NATO-a ili imaju NATO-a u sebi i sve žele da uđu u Evropsku uniju, dodao je on.
„To je razlog zašto ekonomska saradnja i integracija ne mogu se odnositi samo na statistiku rasta i trgovinske sporazume. To je i podsticanje demokratske stabilnosti unutar zemalja i solidarnosti demokratija među zemljama. Mi ne vidimo ekonomsku saradnju kao igru sa nultom sumom, već kao priliku za zajednička dostignuća. Održiva partnerstva su ona koja se ne zasnivaju na pogodnostima ili dobrima, već na zajedničkoj posvećenosti vrednostima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Kada su zajedno demokratija i ekonomija, verujem da dobijamo ono što nam je najpotrebnije: ekonomsku sigurnost uz očuvanje ljudskog dostojanstva“, rekao je premijer Kurti na kraju svog govora.
Nakon početnog obraćanja, premijer Kurti je bio deo panela za diskusiju. Na kraju Foruma, premijeru Kurtiju, odnosno Republici Kosovo, dodeljena je nagrada „Zemlja partner za 2024. godinu” za vredan doprinos u ispunjavanju misije Bečkog ekonomskog foruma i za odličnu i dugoročnu saradnju.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani predsedniče, dr Emil Brix
Poštovane kolege sa ovog panela
Dame i gospodo,
Drago mi je što sam ovde u prelepom gradu Beču koji je dugo bio centar diplomatije, kulture, ekonomije i intelektualne razmene. Ovo je mesto gde su privučeni intelektualci, umetnici i politički mislioci iz cele Evrope.
Između 2006. i 2007. ovde su se vodili pregovori o statusu Kosova, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN-a i dobitnika Nobelove nagrade za mir Martija Ahtisarija, čija je desna ruka bio Albert Rohan.
Austrija je nepokolebljiv partner Kosova, i pre i posle nezavisnosti naše zemlje, i ponudila nam je podršku i pomoć u nizu oblasti, od ekonomskog razvoja do saradnje u oblasti bezbednosti. Strane investicije konstantno pokazuju značajan rast iz Austrije, povećavši se preko pet puta u poslednje četiri godine.
Danas ću govoriti na temu „Ekonomska saradnja“, što je tema koja je važna za našu zemlju i naš region.
Kao mlada zemlja sa nepokolebljivom posvećenošću demokratiji i ekonomskom rastu, verujemo da su partnerstva ključna za postizanje prosperiteta i mira, ne samo unutar naših granica već i širom našeg regiona.
Koristi saradnje su očigledne. Pre nego što je postala članica Evropske unije 1995. godine, Austrija je 35 godina bila deo Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu (EFTA), koja je igrala značajnu ulogu u otvaranju puta za članstvo Austrije u EU i stabilan ekonomski rast. Mi smo upravo ovog leta uspešno zaključili pregovore za EFTA-om, uključujući i usluge i veoma smo srećni da potpišemo taj sporazum u narednih nekoliko meseci.
Kosovo je, pored toga, deo Centralnoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini poznatog kao CEFTA. Nakon nedavnih odluka, uključujući direktno zastupanje Kosova, ono obećava da će se region mnogo brže pomeriti ka jedinstvenom tržištu i punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Za nas ekonomska saradnja nije samo izbor politike; to je strateška neophodnost. Naš uspeh i napredak zavise od naše sposobnosti da stvorimo okruženje koje podstiče prekograničnu trgovinu, privlači investicije i gradi mostove sa susednim zemljama.
Prošlog meseca na 10. godišnjicu Berlinskog procesa, u Berlinu sam najavio da će Kosovo omogućiti slobodu kretanja svim nosiocima ličnih karata Bosne i Hercegovine. Ovo će okončati dugo čekanje i skupe procedure za potrebe vize za slobodno putovanje. Naravno, nadam se da će u preostalom vremenu Bosna i Hercegovina uspeti ratifikovati Berlinski proces kako bi se i ranije građani obe naše zemlje mogli slobodno kretati sa ličnim kartama. Ali čak i ako to ne urade, od 1. januara 2025. godine svi građani Bosne i Hercegovine moći će slobodno da dođu na Kosovo sa svojim ličnim kartama. Sloboda kretanja je jedna od četiri osnovne slobode koja je omogućila mobilnost ljudi širom Evrope i tako mora biti i između naše dve zemlje. Kosovo i Bosna i Hercegovina koje su mnogo stradale, posebno krajem 90-ih. Jer bez slobode kretanja nećemo moći da dobijemo mobilnost radnika, studenata i stručnjaka koja je ključna kako za privlačenje stranih direktnih investicija, tako i za rast naše ekonomije.
Slično, naš severni sused Srbija mora da dozvoli strancima čije je odredište Kosovo da takođe mogu da odu u Srbiju i nakon toga. Nažalost, ko god dođe iz Austrije na Kosovo kao prvi ulaz, ne može da nastavi (putuje) u Srbiju, a da prvo ne ode u Severnu Makedoniju, jer iz perspektive zvaničnog Beograda ulazak na Kosovo prvo znači ilegalan ulazak na teritoriju Srbije. Za dobrosusedske odnose, za ekonomsku saradnju ovo mora da se promeni.
U Berlinu sam takođe rekao da 25 godina nakon intervencije NATO-a, vazdušni prostor Srbije ostaje zatvoren za komercijalne letove ka i sa Kosova. To nije dobro ni za susedske odnose, ni za ekonomsku saradnju, ni za klimatsko prilagođavanje. Letovi od Beča do Prištine i obrnuto mogli bi da budu mnogo kraći sa manjim zagađenjem ako Srbija dozvoli da komercijalni avioni čija je destinacija Priština lete kroz vazdušni prostor Srbije.
Dakle, da, sporazumi koji uklanjaju trgovinske barijere su suštinski, ali počivaju na dobroj saradnji, dobroj veri i dobrim namerama.
Kroz Zajedničko regionalno tržište idemo u pravcu u kojem ne samo da ćemo moći da pristupimo širem tržištu već i da integrišemo našu privredu sa našim susedima. Ovo će pomoći preduzećima na Kosovu da steknu izloženost, povećaju se i postanu konkurentnija. Ukidanjem tarifa, harmonizacijom standarda i promovisanjem slobodnog kretanja roba i usluga, postajemo mnogo jači ekonomski, otvaramo nova radna mesta i podržavamo našu lokalnu industriju.
Ipak, Zajedničko regionalno tržište i CEFTA su samo most, ali na njima treba dalje da gradimo. Težimo da poboljšamo ovu regionalnu saradnju na načine koji se bave dugogodišnjim i novim izazovima. Moja zemlja, kao i mnoge zemlje, osetila je uticaj globalne ekonomske neizvesnosti i poremećaja u lancu snabdevanja, posebno poslednjih godina.
Potrebna nam je ekonomska saradnja, ne samo zato što nam daje otpornost da zajedno prebrodimo takve šokove, već zato što želimo da uklonimo barijere i stvorimo nove mogućnosti za naše građane. Dakle, kada ljudi razmišljaju u smislu ekonomske saradnje, trebalo bi da razmišljaju o mogućnostima i prilikama, a ne o izazovima i opasnostima. I mi smo pokazali da smo nosioci standarda kada su u pitanju pravila i vrednosti. Poslednjih godina smo pokazali da demokratija i ekonomija idu ruku pod ruku. Danas u svetu imamo određene sile i supersile koje žele da pokažu da za razvoj nije potrebna demokratija. Naša zemlja nije velika država, ali je odličan primer da demokratski napredak i ekonomski rast idu ruku pod ruku, oni zapravo jačaju jedne druge.
Godišnji privredni rast za period 2008-2020 u proseku iznosio je 3,65% BDP-a, dok je za period 2021-2023 godišnji privredni rast u proseku iznosio 6,2% BDP-a. To znači da smo u poslednje tri godine utrostručili rast BDP-a – u poređenju sa prvom godinom pre pandemije, 2019. ekonomija Kosova je porasla za skoro 50%. Udvostručili smo izvoz i direktne strane investicije; dodali smo 24% novih radnih mesta u poređenju sa onim što smo našli kada sam preuzeo dužnost 2021. i kao rezultat toga nezaposlenost je pala sa skoro 26% na oko 10%. Za nas ekonomski rast znači društveno blagostanje. Rast ne treba da koči državu, već treba da bude raspoređen u društvu i stvori jednake mogućnosti za sve. Svakih 8. evra naše rastuće privrede koje su ostvarene uprkos višestrukoj krizi, preraspodelio se najugroženijim koji su se borili sa ekonomskom krizom – građanima i malim preduzećima. To nas je učinilo vladom sa najvećim paketom podrške u regionu (u odnosu na BDP), kako je potvrdila i Svetska banka.
Uveli smo prvi put dodatke za novopečene majke i decu, povećali penzije za 20 odsto i više nego udvostručili minimalnu zaradu. Sve to urađeno bez promene fiskalne politike i uz održavanje najnižeg javnog duga u Evropi (oko 15%), da se ne razvijamo i ne rastemo na račun budućih generacija.
U međuvremenu, mi vodimo region za unapređenje demokratije. Mi smo među tri najbolja izvođača u poboljšanju vladavine prava i na 3. mestu od 15 zemalja istočne Evrope i centralne Evrope. Imali smo najveći napredak u regionu u borbi protiv korupcije i zajedno sa Crnom Gorom predvodimo region za unapređenje građanskih prava i sloboda i liberalne i izborne demokratije.
Pominjem ove brojke jer ovo nije samo statistika. Oni pokazuju da su politički izbori važni jer direktno utiču na poslovnu klimu i živote građana u dobru i zlu.
Budućnost Kosova, međutim, prevazilazi samo regionalnu saradnju. Novi plan rasta EU i naše usklađivanje sa politikama Evropske unije predstavljaju put za nas da se integrišemo sa jednim od najvećih svetskih ekonomskih blokova.
Plan rasta EU nudi jasnu mapu puta za postizanje održivog razvoja kroz ulaganja u ključne oblasti kao što su infrastruktura, digitalna transformacija i zelena energija, prioriteti koji nas približavaju našoj težnji da postanemo moderna ekonomija zasnovana na znanju, spremna da se pridruži EU.
Sa prosečnom starošću stanovništva od 34 godine, imamo mladu i dinamičnu radnu snagu koja može da pokrene inovacije i preduzetništvo ako dobije pravu podršku. Mladi na Kosovu svi govore engleski, mnogi od njih govore i nemački, a dosta njih govori jezike našeg komšiluka; Bosanski, hrvatski, srpski, a neki govore i turski. Uz energičnu, talentovanu, višejezičnu omladinu nudimo odličnu priliku za outsourcing poslovnih procesa i za sve veće ekonomske investicije i trgovinsku razmenu.
Svaki evro uložen u infrastrukturu, svaki projekat finansiran u obnovljivim izvorima energije, predstavlja priliku za nas da otvorimo radna mesta i obezbedimo sledećoj generaciji veštine i mogućnosti koje su im potrebne da napreduju u 21. veku, ali i da strane kompanije rastu i profitiraju.
Ali ne radi se samo o Kosovu. Napredak naše zemlje je povezan sa napretkom naših suseda. Ne možete zauvek da sijate u komšiluku, a da ceo komšiluk ne sija podjednako. U tom cilju, posvećeni smo zajedničkom radu, jer verujemo da ćemo svi imati koristi kada region bude prosperitetniji i sigurniji. Sve zemlje jugoistočne Evrope gledano iz velikih zapadnih i svetskih korporacija, vide nas kao deo istog susedstva i u tom cilju moramo da pojačamo saradnju.
Sa izuzetkom našeg severnog suseda, nažalost, sve zemlje Zapadnog Balkana su ili deo NATO-a ili je NATO deo nas i svi želimo da se pridružimo Evropskoj uniji. Kao region, verujem da bismo mnogo brže napredovali ka članstvu u EU da nije bilo određenih autokratskih tendencija, nazadovanja i ekspanzionističkog načina razmišljanja nekih.
Zato se ekonomska saradnja i integracija ne mogu odnositi samo na statistiku rasta i trgovinske sporazume. Radi se takođe o negovanju demokratske otpornosti unutar zemalja i solidarnosti demokratija širom zemalja. Ekonomsku saradnju ne vidimo kao igru sa nultom sumom, već kao priliku za zajednička dostignuća.
Trajna partnerstva su ona koja se ne zasnivaju na pogodnostima ili robi, već na zajedničkoj posvećenosti vrednostima demokratije, ljudskih prava i vladavine prava. Kada se pridružimo demokratiji i ekonomiji, verujem da dobijamo ono što nam je najpotrebnije: ekonomsku sigurnost uz očuvanje ljudskog dostojanstva.
Na takvim osnovama počivaju naši odnosi sa Evropskom unijom uopšte, a posebno sa Austrijom. Oni su jaki i trajni, a mi ćemo se truditi da svaki put oni rastu sve više i bolje.
Hvala vam na pažnji i želim da se zahvalim Bečkom ekonomskom forumu što nas okuplja više od jednom godišnje.
Hvala Vam.
Last modified: 5 новембра, 2024