Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti bio je ključni govornik na Odbrambenoj Konferenciji u Londonu koja se ove godine održava sa temom „Prevencija: izgradnja kapaciteta za suzbijanje globalnih pretnji“.
U svom uvodnom govoru, u glavnoj sali Kraljevskog Koledža (King’s College), gde se održava ovo izdanje Odbrambene Konferencije, premijer Kurti je govorio o ključnoj ulozi NATO-a i demokratskih saveznika, pre 25 godina, povodom oslobođenja Kosova, i za opasnost koju autokrate danas predstavljaju po bezbednost zemlje, Zapadnog Balkana i Evrope u celini.
On je rekao da je uspeh NATO intervencije na Kosovu doveo u pitanje pesimistične stavove o tome šta bi zapadna intervencija mogla da postigne. Njome je, pored zaustavljanja genocida koji je nad albanskim narodom sprovodio Miloševićev režim, otvoren put za povratak preko milion izbeglica, obnovu 120.000 spaljenih ili uništenih kuća i početak demokratije.
„Ono što je rezultiralo je nezavisna republika, posvećenost dobroj upravi i društvenom blagostanju građana – uprava koja poštuje ljudska prava i vrednuje institucionalnu stabilnost, sa ustavom i zakonima koje je, kako je Savet Evrope naglasio na početku ove godine, ispunile i premašile evropske standarde za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i demokratski izabranih organa koji sprovode te zakone“, rekao je premijer Kurti, dodajući da je 25 godina nakon intervencije NATO-a Kosovo ojačalo uz pomoć međunarodnih saveznika i sada je demokratija broj jedan u regionu, zajedno sa ekonomskim i društvenim napretkom.
I dok su se Zapadni Balkan i region uopšte brzo razvijali i značajno menjali, pretnje su i dalje prisutne, i to ne samo zbog činjenice da su visoki zvaničnici Miloševićevog režima koji su bili na vlasti pre četvrt veka i danas na vlasti u Srbiji, uključujući i aktuelnog predsednika Srbije, nego i zbog činjenice da Srbija stvara sve više bliske veze sa Rusijom i Kinom, podvukao je premijer.
On je kao dva slučaja direktnih pretnji zvaničnog Beograda izdvojio kidnapovanje trojice pripadnika Kosovske policije u blizini granice, od strane srpskih specijalaca u junu prošle godine i teroristički i paravojni napad 24. septembra 2023. godine u Banjskoj. Prema premijeru, on smatra da postoji politički i bezbednosni jaz koji omogućava takvo ponašanje. On je dodao da Kosovo nije jedina zemlja u regionu u opasnosti od bilo kakvog fizičkog napada, kao i da je skrenuo pažnju na opasnost koju predstavlja ruska dezinformaciona infrastruktura koja intervenciju NATO-a koristi za dezinformisanje o Zapadu.
Na kraju govora, premijer je rekao da je neophodno obnoviti koheziju i demokratski savez od pre 25 godina, kako bi države koje štite demokratske vrednosti, zatvorile politički i praktični jaz zbog kojeg autokratski lideri veruju da je moguć napad na drugu evropsku državu, ili kakav god drugi napad.
Nakon uvodne reči, nastavljena je diskusija sa prisutnima u sali pod moderacijom novinara Adama Boultona sa TalkTV-a, bivšeg urednika Sky News-a.
Celi govor Premijera Kurtija:
Dame i gospodo,
Za manje od mesec dana obeležićemo 25. godišnjicu oslobođenja Kosova — posle 78 dana koordinisanog NATO bombardovanja koje je zaustavilo genocid. Ovo je bio trenutak kohezije bez presedana u spoljnoj politici i demokratskom humanitarizmu — susret vrednosti i moći.
Intervencija na Kosovu, i šire u bivšoj Jugoslaviji, bila je uspešna. Bilo je kohezivno, vođeno interesom i vrednostima. To je utrlo put za povratak preko milion izbeglica, obnovu 120 hiljada spaljenih ili uništenih kuća i početak demokratije. To je okupilo umove koji su znali da kraj diplomatskih puteva ne znači iscrpljivanje sredstava za zaustavljanje genocida.
Ono što je usledilo na Kosovu bila je nezavisna republika, borba za dobro upravljanje i društveno blagostanje građana — uprava koja poštuje ljudska prava i vrednuje institucionalnu održivost, sa ustavom i zakonima koji, kako je Savet Evrope primetio ranije ove godine, ispunjavaju i prevazilaze evropski standard za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i demokratski izabrana tela koja sprovode te zakone. Kosovo je izazvala i prkosila pesimističkim pogledima o tome šta bi zapadna intervencija mogla postići.
Za 25 godina zemlja je ojačala, uz pomoć naših međunarodnih saveznika. Sada je demokratija broj jedan u regionu. U protekle tri godine mandata naše vlade, direktne strane investicije i izvoz su se udvostručili. Imali smo preko 6% prosečnog godišnjeg privrednog rasta. Poreski prihodi su povećani za dve trećine bez promene fiskalne politike. Postoji preko 150 administrativnih usluga koje smo digitalizovali, a pridružili smo se Velikoj Britaniji, Švajcarskoj i skandinavskim zemljama u Evropi kako bismo imali preko 96% pokrivenosti internetom velike brzine u celoj zemlji.
Balkan u celini se takođe značajno promenio. Region se brzo razvija. Ali pretnje su i dalje prisutne. Ovo je dobrim delom zbog činjenice da su danas u Srbiji na vlasti visoki članovi Miloševićevog režima koji su bili na vlasti pre 25 godina — uključujući tadašnjeg ministra propagande, a sada predsednika Vučića. A Srbija trenutno stvara sve više bliske veze posebno sa Rusijom i Kinom.
U vreme kada doživljavamo rat u Evropi, ne možemo zanemariti pretnju još jednog rata u regionu koji previše dobro zna šta to znači.
Prošle godine su tri kosovska policajca oteta blizu granice. Ovom akcijom Srbija je testirala granice dokle može da ide u zonu pod zaštitom NATO-a. Odgovor, odnosno nedostatak njega , koji su dobili, podstakao ih je da ponovo deluju, tako da u septembru smo doživeli teroristički napad. Ovo nije bio slučajan napad na našu teritoriju. U zemlju su ušle trupe obučene u zvaničnim vojnim bazama u Srbiji, sa milionskim naoružanjem. Blizu 100 teško naoružanih pojedinaca stacionirano je u pravoslavnom manastiru Banjska i oko nje, sa planom da duži i veći sukob zahvati severni deo naše zemlje. Nije samo svrstavanje Srbije sa Rusijom ono što sugeriše da je cilj te grupe bio da ponovi ono što je Rusija uradila u Donbasu 2014. godine
Autoritarizam u Beogradu smatra da postoji dovoljan politički i bezbednosni vakuum da se tako ponaša. Vakum nije zamišljen. Devet meseci nakon napada, oni koji su ga organizovali žive nekažnjeno.
Kosovo nije jedina zemlja u regionu koja je podložna fizičkom napadu. Pretnja, iako je najviše eskalirala u obliku vojnih trupa, stalno se manifestuje kroz širok spektar taktika sive zone. To se vidi u ogromnoj infrastrukturi dezinformacija koju je Rusija pomogla da izgradi i koja koristi intervenciju NATO-a da ocrni Zapad. Radi se o drogi prokrijumčarenoj preko granice koja se koristi kao sredstvo za finansiranje ratne mašinerije i korišćenju pravoslavnih crkava kao ispolitizovanih vozila za skladištenje oružja, saopštila je predsednica britanskog komiteta za spoljne poslove, Ališa Kerns.
Ovo je takođe direktna pretnja našoj demokratiji. Demokratiji je potrebna sigurnost i bezbednost da bi napredovala. Prema studiji koju je sproveo Međunarodni republikanski institut, 87% Kosovara podržava proevropsku i prozapadnu politiku. Ovo je najveći procenat od bilo koje zemlje zapadnog Balkana koja veruje da ide u pravom smeru. Pored toga, 78% ocenjuje ekonomiju svog domaćinstva od „donekle dobro“ do „veoma dobro“. Ovaj rast je omogućen zahvaljujući bezbednosti na kojoj marljivo radimo.
Za ove tri godine našeg mandata, Kosovska policija je demontirala 111 različitih kriminalnih grupa, zaplenila preko 2,4 tone raznih narkotičkih supstanci, uništila 17 narko-laboratorija i iskorenila oko 50.000 narkotičnih biljaka. Zatvoreno je 35 ilegalnih graničnih pravaca. Od toga je 27 jednostrano zatvoreno sa Srbijom, 6 u saradnji sa Crnom Gorom i 2 sa Severnom Makedonijom.
Dok naša Republika u svim sferama sarađuje sa svojim partnerima, kao što su SAD, Velika Britanija, Evropska Unija, Srbija intenzivira saradnju sa Rusijom, Kinom, Iranom. Njeno svrstavanje sa Rusijom, njen destruktivni pristup našoj Republici, njeno brzo i ogromno naoružanje su pokazatelji da teži eskalaciji sa namerom da ostvari svoje teritorijalne ambicije. Tri od četiri brigade kombinovane vojske Srbije, uključujući 48 isturenih operativnih baza oko granice Kosova, ne uključujući druge specijalizovane jedinice, stacionirane su na južnoj teritoriji, u blizini granice sa Republikom Kosovo. Pretnja nije samo teoretska. Rizik od novog rata je realan.
Kohezija i otvorenost koje smo videli pre 25 godina, danas se moraju obnoviti. Nema sumnje ko je kriv. Do napada na Banjsku došlo je zbog zauzimanja države u Beogradu i agresivnih i ekspanzionističkih ambicija onih na vrhu. Mi, zemlje koje podržavamo demokratske vrednosti, moramo da zatvorimo politički i praktični vakuum zbog kojeg autoritarne ličnosti veruju da je napad na drugu evropsku zemlju izvodljiv, ili da je napad održiv.
Ponekad se šalim da je danas, jedini put kada vidim zapadne sile sa ovim nivoom kohezije, kada su u pitanju brifinzi za štampu — i to kratki. Ali lakomislenost opovrgava hitnost zajedničkog i snažnog fronta – zvučnog odgovora na štetnu pretnju.
Hvala vam.
Last modified: 24 маја, 2024