Bern, Švajcarska, 1. oktobar 2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti, tokom dvodnevnog boravka u Švajcarskoj, pozvan je za obraćanje i diskusiju od strane Švajcarskog društva za spoljnu politiku, kombinovan uz razgovor sa spoljnopolitičkim urednikom NZZ-a, Andreasom Ernstom.
Počastvovan i zahvalan na pozivu za ovu diskusiju, premijer je na početku svog govora rekao da Kosovo i Švajcarska imaju poseban odnos koji prevazilazi diplomatiju i koji je obogaćen dubokim ljudskim vezama. Za mnoge Albance Švajcarska je drugi dom, a za drugu i treću generaciju tamošnjih Albanaca to je njihov dom i mesto gde grade svoje nade i snove, dodao je on.
On je govorio o napretku zemlje u poslednjih nekoliko godina na ekonomskom planu, merama zapošljavanja i smanjenju nezaposlenosti sa 25,8 odsto na 10,7 odsto, o napretku koji je postignut u borbi protiv korupcije i uspostavljanju vladavine prava, unapređenju poštovanja građanskih sloboda i političkih prava.
Premijer Kurti se u svom prvom obraćanju osvrnuo i na odnose sa Srbijom i proces dijaloga koji omogućava Evropska unija. On je elaborirao dešavanja u ovom procesu, odbijanje Srbije da potpiše Dogovoreni okvirni sporazum i aneks za njegovu implementaciju i ukazao na stalna kršenja od strane Srbije koja su kulminirala u pismu bivše premijerke Srbije Ane Brnabić upućeno Evropskoj uniji, u kojem se navodi da Srbija neće poštovati teritorijalni integritet Kosova, što praktično znači istupanje iz Osnovnog sporazuma i njegovih osnovnih principa.
On je takođe skrenuo pažnju na opasnosti širenja ekonomskog i političkog uticaja Rusije i Kine u regionu. Premijer je ovom prilikom istakao da je od suštinskog značaja da Kosovo i ceo Zapadni Balkan ostanu usidreni u evropsku zajednicu vrednosti i da to opredeljenje nije samo za ekonomski rast – već i za očuvanje demokratije i slobode.
„Zamišljam Evropu u kojoj je Zapadni Balkan potpuno integrisan, ne samo ekonomski već i kulturno i socijalno. Dovoljno jaka Evropa koja se odupire spoljnim pritiscima, u odbrani svih svojih građana. Evropa u kojoj naši mladi vide budućnost u koju mogu da veruju i gde mogu da ostvare svoje snove. Naredne godine će biti odlučujuće u određivanju tempa EU integracija“, rekao je premijer.
Spoljnopolitička strategija Švajcarske 2024-2027 odražava mnoge vrednosti i ciljeve koje ima i Kosovo, naglasio je premijer. Održavanje bezbednosti, prosperiteta i nezavisnosti naspram izazovnih globalnih uslova, davanje prioriteta podršci stabilnoj Evropi, promovisanje multilateralizma i vođenje aktivne miroljubive politike – to su principi koji odgovaraju našoj viziji Zapadnog Balkana, istakao je premijer u svom obraćanju.
On je pozvao Švajcarsku da nastavi da podržava Kosovo u njenom članstvu u međunarodnim organizacijama i multilateralnoj saradnji, što je za zemlje poput nas od suštinskog značaja za postizanje ekonomskih i bezbednosnih ciljeva. Premijer je takođe izrazio zahvalnost svima koji su se zalagali i zalažu za članstvo Kosova u organizacijama u kojima ona još nije član, posebno u Savetu Evrope, Evropskoj uniji i NATO-u.
Celi govor premijera Kurtija:
Dame i gospodo,
G. Jon Pult, uvaženi domaćin i predsednik Švajcarskog društva za spoljne poslove,
Poštovani članovi diplomatskog kora i politički predstavnici,
Poštovani Andreas Ernst, moj dobri stari prijatelju,
Poštovani prijatelji u Švajcarskoj,
Čast mi je danas biti ovde sa vama i toplo vam se zahvaljujem na ovom pozivu. Kosovo i Švajcarska već dugo vremena dele jedinstven odnos – onaj koji prevazilazi diplomatiju, i koji je obogaćen dubokim ljudskim vezama. Za mnoge Albance Švajcarska je drugi dom, a za drugu i treću generaciju Albanaca u Švajcarskoj, to je njihov prvi dom — ne samo utočište, već zemlja u kojoj su izgradili svoje nade i snove.
Danas se okupljamo da razgovaramo o Zapadnom Balkanu — regionu koji teži da se pridruži Evropskoj uniji, koji se i dalje suočava sa značajnim preprekama. Zapadni Balkan nije samo geografsko područje; to je region prepun bogate istorije, koji igra ključnu ulogu u stabilnosti Evrope u ovim vremenima geopolitičke napetosti. Moja zemlja je neumorno sprovodila demokratske reforme kako bi se bliže uskladila sa Evropskom unijom. Mi težimo ovim promenama ne samo da bismo bili pušteni u EU, već zato što duboko verujemo u osnovne vrednosti unije – liberalnu demokratiju, tržišnu ekonomiju, vladavinu prava, ljudska prava, politički pluralizam a posebno multilateralizam koji postoji u demokratskom svetu i koja je došla da nas brani zaustavljanjem srpskog genocida u proleće 1999.
Kosovo je napravilo značajan napredak u borbi protiv korupcije, jačanju vladavine zakona i poboljšanju poštovanja građanskih sloboda i političkih prava. Ova dostignuća su prepoznale i priznale renomirane institucije, uključujući Transparency International, World Justice Project, Freedom House, V-Dem Institute i druge. Naš ekonomski napredak u istom vremenskom periodu pratio je sličan pozitivan put. Rast BDP-a Kosova je u proseku iznosio 6,2% u poslednje tri godine, što je najviše u regionu. Ako to uporedimo sa 2019. godinom, koja je bila godina pre pandemije, naša privreda je skoro 50 odsto veća nego pre pet godina. Ovo je delimično rezultat najvećeg iznosa kapitalnih investicija u istoriji Kosova prošle godine. Ali isto tako, SDI su takođe porasle za 134% tokom našeg dosadašnjeg mandata; i izveštaj ovog avgusta od strane fDi Intelligence, sponzorisan od strane Fajnenšel Tajmsa, rangirao je Kosovo na 2. mesto u Evropi u razvoju — i na 5. mesto u svetu — po privlačenju najvišeg nivoa SDI u odnosu na BDP. Od prvog kvartala 2021, kada smo se vratili na funkciju, do prvog kvartala 2023, stopa nezaposlenosti je pala sa 25,8% na 10,7%. To je podrazumevalo i dvostruko povećanje zapošljavanja mladih, i direktnu podršku za zapošljavanje 12 hiljada žena.
Naša pobeda i naš uspeh u upravljanju u velikoj meri zavise od tri društvene kategorije: mladih, žena i dijaspore. Pobedili smo zahvaljujući njima i dobro smo radili zahvaljujući njima.
Uprkos jasnoj evidenciji demokratskog i ekonomskog napretka, put ka članstvu u EU je strm i često se čini da zastoji, nažalost iz razloga povezanih sa procesom dijaloga sa Beogradom. Ometaju ga postupci režima koji je namerno bio nejasan u pogledu svog opredeljenja – Istok ili Zapad, EU ili BRIKS, demokratija ili autokratija. Ali u stvarnosti, aktuelni režim u Beogradu je odavno odlučio; zaista, nikada se nije pokolebalo.
Poštovane i uvažene kolege i prijatelji,
Svestan sam šta je u pitanju. Zbog toga je naša vlada 2023. godine usvojila Briselski sporazum sa Ohridskim aneksom za implementaciju, koji predviđa de facto međusobno priznanje Kosova i Srbije. Ovo je model preuzet iz Ostpolitike Vilija Branta iz 1972, živi i pusti da žive, kada su dve Nemačke ušle u UN-u devet meseci kasnije, u jesen 1973. Stvari su bile na dobrom putu, ali uprkos pristajanju na tekst Srbija nikada nije potpisala sporazum. Pretpostavljam da su rekli da da ne bi potpisali i da su se kasnije kajali što su rekli da. Od tada Vlada Srbije nastavlja da krši sporazum, a sve je to kulminiralo pismom koje je tadašnja premijerka Ana Brnabić uputila EU 27 u kojem se kaže da Srbija neće poštovati teritorijalni integritet Kosova. Sredinom decembra prošle godine, Osnovni sporazum sa aneksom za njegovu implementaciju je nešto što je prihvatilo Kosovo, jer je Srbija istupila iz ovog sporazuma iako su mnoge prestonice EU-a i Vašington htele da ga prihvate. Dakle, Srbija je rekla da nećemo više prihvatati i poštovati ovaj sporazum, ali to nisu prihvatili i poštovali Brisel i Vašington, D.C.
I na žalost, moram da odbacim sve optimističke stavove o spremnosti Srbije da se reformiše. Sve dok njena autoritarna elita nastavi da propagira dezinformacije, mobiliše trupe duž naše granice i odbija da goni teroriste koji su pre godinu dana ubili našeg policijskog vodnika u Banjskoj, Zvečan, Srbija će uvek predstavljati ozbiljnu opasnost po bezbednost ne samo Kosova, već i i drugih susednih zemalja koje stoje na putu projekta „Velike Srbije“, koji sada zovu „Srpski svet“, a to su Crna Gora i Bosna i Hercegovina koje su pored Kosova takođe maltretirane.
Moskva će se prva pridružiti ovom koncertu poremećaja i razaranja. Rusija ali i Kina su proširile svoj uticaj u regionu, kako ekonomski tako i politički. Rusija koristi istorijske i kulturne veze da bi pokazala svoju moć, pozivajući se na duboko ukorenjenu duhovnost srpskog naroda, koji je usko vezan za Rusku pravoslavnu crkvu, dok Kina koristi investicije i kredite da učvrsti svoj uticaj. Ovi uticaji destabilizuju region i stvaraju snažan destimulans protiv demokratskog napretka.
Za Kosovo i ceo Zapadni Balkan, ključno je da ostanu usidreni u evropskoj zajednici vrednosti. Ova posvećenost se ne odnosi samo na ekonomski rast – već na očuvanje demokratije i slobode. Zamišljamo da Zapadni Balkan raste kao stabilan, suveren i potpuno integrisan deo Evrope — a ne kao geopolitička šahovska tabla za spoljne sile. Zapadni Balkan u Evropi. Uključivanjem Zapadnog Balkana u EU, Evropska unija postaje Evropa.
Rusija vidi region baš kao geopolitičku šahovsku tablu, posebno dok traži način da skrene pažnju i resurse sveta sa svog ilegalnog rata u Ukrajini.
Krajem maja prošle godine, kada su bile tenzije na severu, Ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov, koji je prisustvovao konferenciji u Keniji, dao je javnu izjavu da u tom delu planete jedan blok ne može da dominira drugom, i dodao da rešenje treba da bude geopolitičko. Dakle ne politički, ne pravni, ne društveni, ne ekonomski, ne evropski, ne principijelni, već geopolitički.
Zamišljam Evropu u kojoj je Zapadni Balkan potpuno integrisan, ne samo ekonomski, već i kulturno i socijalno – Evropu dovoljno snažnu da se odupre spoljnim pritiscima, štiteći sve svoje građane. Evropa u kojoj naši mladi vide budućnost u koju mogu da veruju i gde mogu da ostvare svoje snove. Narednih nekoliko godina biće ključne u određivanju tempa evropskih integracija. I verujem da Švajcarska može da zauzme hrabar stav na ovom putu.
Spoljnopolitička strategija Švajcarske 2024–2027 odražava mnoge vrednosti i ciljeve koji su nam dragi na Kosovu. Sa svojim ciljevima održavanja bezbednosti, prosperiteta i nezavisnosti u izazovnim globalnim uslovima, Švajcarska daje prioritet podršci stabilnoj Evropi, promovisanju multilateralizma i sprovođenju aktivne mirovne politike – principima koji su u skladu sa našom vizijom za Zapadni Balkan.
Uveren sam da posebno vi u ovoj publici razumete da demokratski i prosperitetni Zapadni Balkan doprinosi ukupnoj evropskoj bezbednosti. Zbog ovoga, želeo bih da zamolim za vašu stalnu podršku Kosovu u međunarodnim organizacijama i angažovanje u multilateralnoj saradnji—ovo je od suštinskog značaja za države poput naše za postizanje bezbednosnih i ekonomskih ciljeva. Takođe bismo cenili vaše zalaganje za pristupanje Kosova onim organizacijama u kojima je naše članstvo još uvek na čekanju, posebno u Savetu Evrope, EU i NATO-u. Ovo nam treba od naših prijatelja i ovo nam treba od Švajcarske. A mi računamo na Švajcarsku, jer ako postoji jedna država za koju možemo reći da nas je priznala pre nego što smo proglasili nezavisnost, to je zapravo Švajcarska. Dobro se sećam 2007. godine, tada je gospođa predsednica Micheline Calmy-Rey rekla „nezavisnost Kosova“, a mi smo proglasili nezavisnost godinu dana kasnije. Švajcarska je dokaz da je Kosovo imalo ambasadu pre nego što je steklo nezavisnost, a to je naša dijaspora. Naša dijaspora je bila kao naša ambasada, a da još nismo bili nezavisni. Mislim da je to ova država i taj specifičan odnos koji imamo, ljudski i politički, ono što računamo u bliskoj i zajedničkoj budućnosti.
Imajući u vidu značajnu kosovsku dijasporu u Švajcarskoj, rekao bih da je podrška našoj zemlji prirodni testament naših isprepletenih zajednica i zajedničke budućnosti. Zaista, imamo mnogo toga zajedničkog. Kao dve države ujedinjene oko istog skupa demokratskih vrednosti i principa, moramo se držati zajedno. Rešenja danas treba da budu barem kontinentalna. Više nije moguće imati nacionalna rešenja. Posle ruske agresije u Ukrajini, to nije moguće. 22. februar 2022. je vreme kada je ruska agresija započela novo poglavlje u Evropi i moramo da delujemo prema njemu sa više solidarnosti, jačine i jasnoće. Od 11. septembra (2001) do februara 2022, moglo bi se reći da su ove dve decenije bile decenije međunarodnog terorizma i finansija, sa globalnom finansijskom krizom u sredini. Ali sada, geopolitika i istorija iza. Sada moramo da razmišljamo o sebi kroz razmišljanje o našem kontinentu. Samo kada se držimo zajedno sa demokratskom solidarnosću koja je dublja i viša od solidarnosti autokrata i ekstremista, možemo pobediti i jednog i drugog i odgovoriti svima koji prete jedinstvu i bezbednosti Evrope sa više demokratije, aktivnog građanstva i saradnje između demokratija i društava koji veruju u ljudskim pravima i vladavini prava.
Last modified: 4 новембра, 2024