Priština, 23. avgust 2023. godine
Premijer Republike Kosovo Aljbin Kurti učestvovao je danas na inauguraciji „Zida časti“ od Albansko-američke fondacije i Udruženja kosovsko-izraelskog prijateljstva, gde jsu bili prisutni Joseph DioGuardi, predsednik Albansko-američke građanske lige i Širli Klojs Diogardi, izvršna direktorka Albansko-američke fondacije, Lekë Reznići, Udruženje kosovsko-izraelskog prijateljstva, kao i ambasadori Sjedinjenih Američkih Država Džefri Hovenije i Savezne Republike Nemačke Joern Rohde.
U ambijentima Gradskog parka u Prištini, premijer Kurti je rakao da se oseča počastvovan da bude učesnik ceremonije inauguracije ovog zida kojim se odaje počast samopregoru i požrtvovanosti Albanaca na Kosovu koji su spasli svoje prijatelje i komšije Jevreje od zla Holokausta.
„Zahvaljujući zajedničkom radu Udruženja kosovsko-izraelskog prijateljstva i Albansko-američke fondacije, izneli smo na površinu ovaj važan deo zajedničke istorije naša dva naroda. Zahvaljujući njihovim naporima, imena ovih heroja će zauvek biti uklesana na ovom zidu, umesto da se vremenom zaborave“, rekao je premijer.
Istovremeno, on je naveo da „Zid časti“ ne samo što obeležava herojska dela, već služi i kao spomenik zajedničkih vrednosti i trajnog prijateljstva naroda Kosova i jevrejskog naroda širom sveta. Prema njegovim rečima, zajedništvo ova dva naroda je u osećanju uskraćenosti od kuće, u punom smislu ove reči.
„I za oba naroda, upravo je osnivanje države – države Izrael i države Kosovo – što konačno dalo snažan osećaj doma, kojeg su ranije bili lišeni“, dodao je premijer.
Svoj govor premijer je završio podsećanjem da je ovaj „Zid časti“ posvećen ne samo istoriji, već i potomstvu. Ubedljivo će služiti kao snažan simbol večnog prijateljstva naših naroda – sada i za generacije koje dolaze.
Kompletan govor premijera Kurtija:
Poštovani gospodine Joseph DioGuardi,, predsednik Albansko-američke građanske lige,
Poštovana gospođo Shirley Cloyes DioGuardi, izvršna direktorica Albansko-američke fondacije,
Poštovana profesorice Rachel „Shelly“ Levy-Drummer,
Poštovani gospodine Avner Shalev
Poštovani gospodine Lekë Rezniqi,
Poštovani ambasadori Jeffrei Hovenier iz Sjedinjenih Američkih Država i Joern Rohde iz Savezne Republike Nemačke,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo je da učestvujem otvaranju ovog Zida časti. Slično Bašti pravednika među narodima na velikom memorijalu Holokausta „Yad Vashem“ ovaj zid odaje počast nesebičnosti i požrtvovanju kosovskih Albanaca, koji su spasli svoje jevrejske prijatelje i komšije od užasnog zla Holokausta.
Zid odaje počast izuzetnim pojedincima, koji su pokazali veliku građansku hrabrost i empatiju, u vreme kada je nacistička nemačka okupacija nemilosrdno pokušavala da uništi i zbriše sve i sve što je bilo jevrejsko na Kosovu.
Zid prepoznaje pojedince po imenu. I to je samo po sebi nešto čemu se treba radovati, što nije bilo, nikako, automatski. Herojska dela ovih hrabrih ljudi izgubljena su za svet do kraja rata na Kosovu. Zajedničkim radom Udruženja kosovsko-izraelskog prijateljstva i Albansko-američke fondacije, istakli smo ovaj važan deo zajedničke istorije naša dva naroda. Zahvaljujući njihovom zalaganju, imena ovih heroja će zauvek ostati uklesana na ovom zidu, umesto da vremenom ostanu u zaboravu.
Međutim, značaj ovog zida prevazilazi pojedince koje uzdiže. Zid ne samo da obeležava njihova dela, već služi i kao spomenik zajedničkim vrednostima i trajnom prijateljstvu naroda Kosova i jevrejskog naroda širom sveta.
Američki filozof Samuel Scheffler je dirljivo pisao o velikoj važnosti imati dom, kako u prostoru, tako iu vremenu. Kuća u svemiru, piše on, „nije samo prostor koji mi slučajno zauzimamo. To je takođe mesto gde inače težimo da se vratimo i gde imamo kapacitet da se vratimo. To je mesto gde osećamo da pripadamo i gde nas drugi tretiraju kao da pripadamo. … Oni koji nemaju dom, nemaju mesto na svetu“. Jevreji koji su pobegli iz Evrope u prvoj polovini 20. veka, i kosovski Albanci tokom celog tog veka, znali su šta znači biti lišen doma, u punom smislu te reči.
I za oba naroda, upravo je uspostavljanje države — države Izrael i države Kosovo — konačno dalo dom, u najširem smislu te reči, koji su im ranije bili lišeni.
Zid časti, koji danas otvaramo, takođe dokazuje da jevrejski narod i albanski narod dele dom u vremenskom smislu. Ponovno obeležavanje sećanja na one koji su rizikovali svoje živote da bi spasli druge, je tradicija koja obeležava retku blistavu svetlost u jednom od najmračnijih perioda ljudske istorije. To je tradicija koja uzdiže vrednosti koje su nam zajedničke – prijateljstvo, gostoprimstvo, dostojanstvo i humanost – i prepoznaje ljude koji su stajali iza ovih vrednosti, nasuprot onima koji su nastojali da ih unište.
Kao i svaki spomenik, i ovaj Zid časti posvećen je ne samo istoriji, već i potomstvu. To će osigurati da heroji prošlosti ne budu zaboravljeni u budućnosti. To će nam dati trajni spomenik kroz koji se možemo vraćati, iznova i iznova, tom blistavom svetlu naše zajedničke istorije. I služiće kao snažan simbol trajnog prijateljstva naših naroda, sada i za buduće generacije.
Last modified: 24 августа, 2023