Prizren, 10.06.2023
Ovog značajnog datuma i dana, premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti, zajedno sa predsednikom Republike Kosovo, Vjosom Osmanijem Sadriuom i predsednikom Republike Albanije Bajramom Begajem, kao i predsednikom Skupština Kosova, Gluakom Konjufcom, učestvovao je na centralnoj manifestaciji povodom 145. Godišnjice Albanske prizrenske lige.
Premijer je rekao da se 10. jun 1878. godine smatra početkom strukturiranog političkog puta Albanaca, koji se nastavlja i danas.
„Zato svakog 10. juna dolazimo u Prizren da se setimo Albanske lige sa mesta gde je ona začeta, a potom i zaživela, da bi se proširila na ceo albanski prostor i dalje u vremenu do danas. Dakle, danas imamo ovde i predsednike obe naše republičke države, Albanije i Kosova, da bismo održali institucionalnu rukovodeću liniju negovanja ideala i političkih interesa albanske nacije. Zato sam ovde i lično, kao premijer Vlade Republike Kosovo, kako bi beležio političke korene vlasti Albanaca i da ojačam veze naše vlade sa političkom filozofijom Albanskeprizrenske lige. “, bile su reči premijera Kurtija.
On je rekao da još imamo šta da naučimo iz političkih teorija Samija Frašerija i diplomatske prakse Abdyla Frašerija; iz skupština Ilaz-paše Dibre i Ymera Prizrena kao i iz vojne organizacije Sulejmana Vokšija i Ali-paše Gucije. Jer naš današnji put je njihov prošli put.
Dalje, premijer Kurti je dodao da ostajući povezani između nas i održavajući naše veze sa političkim idealima Prizrenske albanske lige, održavamo zdravu političku tradiciju našeg svakodnevnog angažovanja, da unapredimo naše političke interese uvek kao Evropska nacija.
„Samo povezani zajedno i verno prema Ligi, kao načina razmišljanja i političke svesti, možemo da napredujemo na svom putu ka političkom jačanju naših država, zajedno sa našim evropskim i američkim saveznicima i strateškim partnerima“, i da za to Liga nas danas ujedinjuje i ujediniće nas u svak doba, rekao je na kraju svog govora.
Celokupni govor premijera Republike Kosovo, Aljbina Kurtija:
Vaša Ekselencijo, Vjosa Osmani Sadriu, predsednica Republike Kosovo,
Vaša Ekselencijo, Bajram Begaj, predsednik Republike Albanije i prva dama Armanda Begaj,
Poštovani g-dine Glauk Konjufca, predsednik Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani g-dine Hajrula Čeku, ministar kulture, omladine i sporta,
Poštovana ministarka privrede gđa. Artane Rizvanoli,
Poštovani ministre unutrašnjih poslova g-dine . Dželjalj Svečlja ,
Poštovana potpredsednica Vlade Republike Kosovo, gđa. Emilija Redžepi,
Poštovani predstavnici Vladinog kabineta,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Datum 10. junažje dan koji nas svake godine doovodi ovde u Prizren, da se setimo Albanske lige, koja je osnovana u Prizrenu 10. juna 1878. godine, pre tačno 145 godina. Od tog dana do danas, prolazeći kroz različite etape svoje političke istorije, Albanci su se neprekidno vraćali i vraćali telom i duhom u Prizren i Ligu, da bi obnovili svoje političke veze između sebe i drugih.
Ali kakva je ta veza bila tada kada je počela i čega se danas sećamo?
Pre vek i po, Evropa se suočila sa novom fazom onoga što je nazvano Istočna kriza, koja je uglavnom uključivala ratove i rivalstva između Otomanskog carstva i velikih evropskih sila. Među njima je, kao i danas, posebno problematično bilo Rusko carstvo, koje je, nakon što je uspelo da vojno porazi Osmansko carstvo, 1878. godine nametnulo Svetostefanski ugovor kojim su predišene velike panslovenske i proruske države na Balkanu. Uznemireni ovim velikim razmerama direktnog ruskog uticaja na poluostrvu, Britanija, Nemačka, Austrougarska, Francuska i Italija organizovale su diplomatski kongres u Berlinu, gde će zajedno sa Rusima i Osmanlijama revidirati svoj ugovor.
10. juna 1878. godine, tri dana pre početka rada ovog međunarodnog kongresa u Berlinu, želeći da mu prethode , oko 300 predstavnika iz svih albanskiih prostora okupilo se u Prizrenu, u Barakli džamiji, ovde u neposrednoj blizini , da artikulišu svoju političku volju. u međunarodnoj sferi tog vremena, bez obzira na regiju ili veru. Od tog dana postepeno su organizovani u političku organizaciju poznatu kao Albanska liga, koja je takođe formirala svoje komisije za unutrašnje i spoljne poslove, kao i za finansije, pre nego što je napravila svoje naoružane trupe i do izvršnog tela.
Tokom naredne četiri godine, Albanska liga je bila veoma aktivna s jedne strane u odbrani albanskih teritorija od njihove predaje i okupacije od strane balkanskih država, kao i sa druge strane u angažovanju i unapređenju prava i političkih pozicija Albanaca. u Osmanskom carstvu, sa zahtevima i ciljevima za nezavisnost. Bitke Lige sa velikim silama, sa balkanskim državama i sa Otomanskim carstvom, nastavile su da budu iste borbe Albanaca u naredne tri decenije sve do 1912. godine, kada je proglašena albanska država. Dakle, 10. jun je u istom registru važnih datuma kao 28. novembar i 17. februar.
Stoga se 10. jun 1878. godine smatra početkom strukturiranog političkog puta Albanaca, koji traje i danas. Zato svakog 10. juna dolazimo u Prizren da se setimo naše Lige sa mesta gde je začeta i potom zaživela, da bi se potom proširiila na ceo albanski prostor i dalje u vremenu do danas.
Dakle, danas imamo ovde i predsednike naše dve republičke države, Albanije i Kosova, da održe institucionalnu liniju vođstva negovanja ideala i političkih interesa albanske nacije . Zbog toga sam i lično ovde, kao premijer Vlade Republike Kosovo, da bi obeležio političke korene upravljanja Albanaca i da ojačao veze naše vlade sa političkom filozofijom Albanske lige Prizrena.
To zato što još uvek imamo šta da naučimo iz političkih teorija Samija Frašerija i diplomatske prakse Abdyla Frašerija; iz skupština Ilaz-paše Dibre i Ymera Prizrena, kao i iz vojne organizacije Sulejmana Vokšija i Ali-paše Gucije. Jer naš današnji put je njihov nekadašnji put. U vreme Albanske Prizrenske lige, Albanci su imali za cilj udruživanje snaga i politički napredak tada, kao što mi Albanci želimo danas. Želimo racionalno upravljanje ekonomskim resursima, kao i izgradnju kapaciteta danas, kao što su tada želeli Albanci iz vremena Lige. Sa balkanskim susedima oko njeih , Otomanskim carstvom na vrhu i velikim silama između, politički ćelnici i sam albanski narod u vreme Lige branili su svoje teritorije i političke interese tada, kao što moramo da činimo danas.
Svojim istorijskim i političkim značajem, Prizrenska liga nas je danas ovde ujedinila kao čelnike institucija, kao što je Liga ujedinila Albance i njihovo rukovodstvo tada, upravo ovde.
Ostajući povezani jedni sa drugima i održavajući naše veze sa političkim idealima Albanske lige u Prizrenu, održavamo zdravu političku tradiciju našeg svakodnevnog angažovanja, da bi smo vodili napred naše političke interese uvek kao evropska nacija. Samo povezani zajedno i verno prema Ligi, kao načina razmišljanja i političke svesti, možemo napredovati na našem putu ka političkom jačanju naših država, zajedno sa našim evropskim i američkim saveznicima i strateškim partnerima.
Za ovo nas Liga danas ujedinjuje i ujediniće nas u svak doba!
Hvala vam!
Last modified: 12 јуна, 2023