Meja, Đakovica, 27. april 2024
Povodom Dana Nasilno Nestalih Lica, u Meji je održan komemorativni skup u organizaciji Kancelarije Premijera Republike Kosovo, Vladine komisije za nestala lica, Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih lica Kosova i Udruženja „27. april 1999 Meja“.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, Predsednica Vjosa Osmani Sadriu i potpredsednica Skupštine, Saranda Bogujevci, položili su bukete cveća u znak sećanja na Majku Pashku i odali poštu kod spomen obeležja podignutog u znak sećanja na ubijene masakra u Meji.
Kosovo obeležava Dan Nasilno Nestalih Lica tokom rata, u znak sećanja na njih, masakra u Meji i za sve osobe koje su nasilno nestale tokom rata, rekao je premijer Kurti na početku obraćanja.
U istoriji kosovskog rata, premijer je istakao da je najveći masakr počinjen u Meji i Korenici 27. aprila 1999. godine. „Toga dana je u ovim đakovačkim selima ubijeno 376 nenaoružanih i nevinih albanskih civila. Među njima 11 učenika i 20 nastavnika. Ubijeni su Albanci bez obzira na godine, pol, poreklo i veru. Ovde imamo zajedničke grobove muslimana i katolika koji su ubijeni samo zato što su bili Albanci”, rekao je on.
Kako je podsetio na bolni događaj u Meji, on je rekao da bi danas želeo da od ovog mesta, iz Meje, gde je pre 25 godina počinjen najveći masakr tokom rata na Kosovu, da govori i za jednu drugu borbu, jednu nedovršenu borbu: borbu za rat Kosova.
„Iako je oružani i krvavi rat na Kosovu završen u junu 1999. godine, borba za kosovski rat nikada nije završen i traje još i danas. Na jednoj strani je autokratska Srbija koja pokušava da sakrije i negira zločine koje je počinila na Kosovu, izbegavajući odgovornost za njih. A na drugoj strani je demokratsko Kosovo koje sa svojim društvom i državom govori istinu o ratu na Kosovu, od mesta gde su počinjeni zločini tokom rata poput Meje pa do najviših međunarodnih instanci, poput Organizacije Ujedinjenih Nacija“, rekao je premijer.
On je govorio o specijalnom ratu države Srbije da prisvoji, nametne i dominira narativima o Kosovskom ratu. Suočen sa ovim lažnim trikovima Srbije, premijer je istakao da se Republika Kosovo u svom pravu bori protiv srpske propagande, u bitkama za istorijsku istinu kosovskog rata i za svoju pravdu.
Na kraju svog govora, premijer je rekao da kao što smo pobedili u ratu 1999. godine, uz nemilosrdne napore našeg naroda, uz slavne bitke Oslobodilačke Vojske Kosova, krvlju palih boraca naroda i uz podršku naših saveznika, pobedićemo i u borbi za kosovski rat, istorijskom istinom, pravdom za zločine počinjene tokom rata, svi mi zajedno, država i narod Kosova, sa prijateljima i saveznicima kao i sa našim zajedničkim demokratskim i zapadnim vrednostima.
Govorili su i Predsednica zemlje Vjosa Osmani Sadriu, potpredsednica Skupštine Kosova, Saranda Bogujevci, predsednik Vladine komisije za nestala lica, Andin Hoti, predsednik opštine Đakovica, Ardian Gjini, Agim Gashi iz Crvenog Krsta, Ahmet Graiqevci iz Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih lica Kosova i Sundim Krasniqi iz Udruženja „27. april 1999 Meja“.
Danas je, u znak sećanja na ovaj dan, odata počast i kod spomen obeležja posvećenog licima koja su nasilno nestala tokom rata ispred Skupštine Republike Kosovo.
Celi govor premijera Kurtija:
Vaša Ekselencijo, Vjosa Osmani Sadriu, predsednica Republike Kosovo,
Poštovana gđo. Saranda Bogujevci, zamenica predsednika Skupštine Republike Kosovo,
Ekselencije ambasadori, ambasador Republike Albanije na Kosovu g. Petrit Malaj,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani ministri, zamenici ministara i predstavnici i rukovodioci naših državnih institucija,
Poštovani verski čelnici,
Poštovani g. Andin Hoti, predsedavajući Vladine komisije za nestala lica,
Poštovani g. Ardian Gjini, gradonačelnik opštine Đakovica,
Poštovani gradonačelniče opštine Severna Mitrovica, g. Erden Atić,
Poštovani g. Agim Gashi, šef misije Međunarodnog crvenog krsta na Kosovu,
Poštovani g. Ahmet Grajqevci iz Udruženja članova porodica nestalih lica,
Poštovani g. Sundim Krasniqi iz Udruženja „27. april 1999 Meje“,
Poštovani g. Atdhe Hetemi, direktoru Instituta za zločine počinjene tokom rata,
Poštovani predstavnici centralnih i opštinskih institucija,
Predstavnici diplomatskih misija i međunarodnih organizacija,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo, sestre i braćo,
Drage majke i ostali članovi porodica,
Na ulazu u memorijalu odali smo poštu Majci Pashka. Poklonili smo se pred spomenikom majčinog bola. Danas i uvek se poklanjamo pred vašem žrtvovanju, snazi i izdržljivosti.
Poštovani prisutni, ove godine se navršava 25 godina od proleća 1999. godine, kada je rat na Kosovu dostigao vrhunac, da bi se završio u junu te godine, epilogom oslobođenja Kosova od invazije Srbije. Proleće 1999. godine bila je sezona ubistava, masakra i zločina policijskih i vojnih snaga Srbije, koje je država Srbija naredila i izvršila nad kosovskim Albancima u okviru svog genocidnog projekta za istrebljenje našeg naroda. Prema tome, za nas je proleće sezona sećanja.
Na Kosovu se danas obeležava Dan lica koja su nasilno nestala tokom rata, u znak sećanja na njih, masakra u Meji i svih lica koja su nasilno nestala tokom rata.
U istoriji kosovskog rata, masakr počinjen u Meji i Korenici 27. aprila 1999. je najveći. Tog dana je u ovim đakovačkim selima ubijeno 376 nenaoružanih i nedužnih albanskih civila. Među njima 11 učenika i 20 nastavnika. Ubijeni su Albanci bez obzira na godine, pol, poreklo i veru. Ovde imamo zajedničke grobove muslimana i katolika ubijenih samo zato što su bili Albanci.
Prva obaveštenja i svedočenja o masakru u Meji evidentirani su sutradan od istraživača međunarodne organizacije za ljudska prava Human Rights Watch. Ujutro 28. aprila 1999. godine oni su zabeležili prve priče o ovom masakru od izbeglica proteranih iz đakovačkih sela, traumatiziranin i bez pola svojih članova porodica su prešli granični prelaz u Morini vozeći se na traktorima sa prikolicama. Izbeglice su pričale o grupama mrtvih i gomilama leševa u selu Meje.
Šest nedelja kasnije, 15. juna 1999. godine, kada su istraživači Human Rights Watch-a posetili Meju, znači mesec i po dana nakon masakra, naišli su na nekoliko mrtvih tela, oko kojih su pronašli napola spaljena dokumenta i mnogo čaura. Deset dana kasnije, 25. juna, istraživači Human Rights Watch-a ponovo su posetili selo Meje, gde su intervjuisali još 20 svedoka. Ali to je bio samo mali deo izveštaja i ukupnog broja žrtava masakra u Meji koji nije bio u potpunosti poznat.
Sveže vam je sećanje na jutro 27. aprila 1999. godine kada su vojne i policijske snage Srbije nasilno proterale Albance, a zatim spalile kuće u Pacaju, Nivokazu, Dobroću, Šeremetu, Jahocu, Ponošecu, Racaju, Ramocu, Madanaju i đakovačko naselje Orize. Deportovane su uputili prema selu Meje, dok su iz kolona oteli novac i vredan nakit. Muškarci i mladići su odabrani i zaustavljeni, a žene su bile naterane da nastave put ka granici sa Albanijom. Svi oni koji su bili zaustavljeni, skupljeni po grupama u Meji su streljani automatskim oružjem. Bilo ih je najmanje 376 ljudi.
Tu je počela druga faza ovog masakra, a to je sakrivanje tela i uništavanje dokaza na mestu zločina. U narednim danima, pobijeni su zakopani i ponovo zakopani na više lokacija. Veliki deo njih je prevezen u Srbiji, na masovno groblje u Batajnici. Pored Batajnice, u kojoj je pronađeno 744 ubijenih i kidnapovanih naših ljudi, otkrivene su još četiri masovne grobnice u Srbiji sa preko 200 Albanaca, u Perućcu, Petrovom Selu, Rudnici i Kiževku.
Svet bi saznao za strategiju pokušaja da se prikriju zločini koje je Srbija počinila tokom rata na Kosovu tokom suđenja Slobodanu Miloševiću pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu.
Tamo bi međunarodni tužioci u predmetu suočili bivšeg zamenika ministra Unutrašnjih Poslova Srbije, Obrada Stevanovića sa njegovom beležnicom, gde je pored reči „predsednik“ koja se odnosi na Miloševića napisao „Nema leša, nema zločina nema“. To je bila strategija srpske države da sakrije leševe kako bi se sakrili zločini počinjeni nad Albancima na Kosovu. I ova strategija je nastavljena i nastavlja da bude aktivna i danas.
Miloševićevi naslednici u Beogradu, nekada saradnici, a danas vodeći političari srpske države, odbijaju da otvore arhive kako bi otkrili lokacije masovnih grobnica i odbijaju da sarađuju sa međunarodnom pravdom. A mi nastavljamo da tragamo za 1597 nestalih iz zadnjeg rata.
Prema tome, danas, 27. aprila 2024., želim da govorim odavde, iz Meje, gde je pre 25 godina izvršen najveći masakr tokom rata na Kosovu, o još jednom ratu, o jednom nedovršenom ratu: o ratu za Kosovo!
Iako je oružani i krvavi rat na Kosovu okončan u junu 1999. godine, bitka za kosovski rat nikada nije završen i traje i danas. Na jednoj strani je autokratska Srbija koja pokušava da sakrije i negira zločine koje je počinila na Kosovu, izbegavajući odgovornost za njih. A na drugoj strani je demokratsko Kosovo koje sa svojim društvom i državom govori istinu o ratu na Kosovu, od mesta gde su počinjeni zločini tokom rata poput Meje pa do najviših međunarodnih instanci, poput Organizacije Ujedinjenih Nacija.
A ovde govorim o specijalnom ratu države Srbije da prisvoji, nametne i dominira narativima o ratu na Kosovu. Suočena sa ovim lažljivim trikovima Srbije, Republika Kosovo se sama bori protiv srpske propagande, u bitkama za istorijsku istinu kosovskog rata i za svoju pravdu.
Naša Republika Kosovo je rešena da pobedi, jer mi niti zaboravljamo niti praštamo. Svi dokazi o zločinima koje je država Srbija tokom rata počinila nad Albancima na Kosovu, prikupljeni od međunarodnih organizacija i sudova, od istraživača iz akademskog ili nezavisnog sveta, zajedno sa dokazima koji do sada nisu prikupljeni, se prikupljaju i nastaviće da se prikupljaju od strane institucija Republike Kosovo, za očuvanje i održavanje kolektivnog sećanja; za istinita i tačna kazivanja; za muzej genocida i rata za slobodu; za državnu strategiju tranzicione pravde; za nestalu i tako potrebnu pravdu za masakre, mučenja, silovanja, ratne taoce, pljačke, razaranja i sve zločine počinjene tokom rata; o našoj istoriji i nasleđu.
Za adresiranje zločina počinjenih tokom rata, razvili smo pravni osnov i povećali kapacitete institucija za njihovo efikasno rešavanje. Odvojili smo sredstva za jačanje Specijalnog tužilaštva i nove pozicije u Tužilačkom Savetu Kosova i Sudskom Savetu Kosova. Omogućili smo da se ratnim zločincima sudi u odsustvu. Čak od 2019 godine. Tokom ovog mandata napravili smo neophodne zakonske izmene kako bi se srpski ratni zločinci suočili sa pravdom, jer ovi zločini niti se opraštaju niti se ikad zastaruju.
U decembru prošle godine, Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo podiglo je optužnicu protiv 53 osobe osumnjičene za masakr u Meji i selima đakovačkog regiona Reka e Keqe.
Sa novom strukturom odobrenom u Policiji naše zemlje, iz sektora smo formirali Upravu za istraživanje ratnih zločina sa 41 istražiteljem, tako da smo povećali broj istražitelja za više od 100 odsto. Da bismo tačno dokumentovali sve zločine, operacionalizovali smo Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Sada imamo adresu da pošaljemo sve dokaze.
Kao što smo pobedili u ratu 1999. godine, uz nemilosrdne napore našeg naroda, uz slavne bitke Oslobodilačke Vojske Kosova, krvlju palih boraca i martira nacije i uz podršku naših saveznika, pobedićemo i u bitci za kosovski rat, sa istorijskom istinom, sa pravdom za zločine počinjene tokom rata, svi mi zajedno, država i narod Kosova, sa prijateljima i saveznicima kao i sa našim zajedničkim demokratskim i zapadnim vrednostima.
Idemo napred putem pravde i jednakosti, ne zaboravljajući svoju prošlost, jer iz nje dolazimo, poštujući žrtvovanje koja nam je omogućila da živimo slobodu i uživamo u državi i zajedno koračamo ka svetloj budućnosti.
Ostaće trajni pokloni časti i humane komemoracije pred žrtvama masakra u Meji i svima onima koji su pali na dugom putu Kosova ka njenoj slobodi!
Slava palim borcima i martirima, slava Meji.
Hvala Vam!
Last modified: 2 маја, 2024