Nju Hejven, 30. septembar 2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti održao je predavanje i razgovarao sa izvršnim direktorom „Blue Center for Global Strategic Assessment“ Filom Kaplanom i studentima Univerziteta Jejl, u Džekson školi za globalna pitanja, odnosno na temu „Kosovo 25 godina posle oslobođenja: Demokratski napredak i rastuća ekonomija – i rastuća pretnja Rusije i Srbije“.
Tokom svog govora, premijer se osvrnuo na promene koje je naša zemlja doživela i život 25 godina nakon oslobođenja zemlje. Naglasio je dve perspektive za Kosovo: kao građanina koji je analizirao i kritikovao vlast, a drugi sa nečije pozicije u vlasti.
„Iz obe perspektive, mogu da kažem da je ovo zemlja koja ceni slobodu da gradi demokratsko društvo zasnovano na vladavini prava“, rekao je premijer, dodajući važnost istorije, naših glavnih saveznika i demokratske kohezije.
„Rast, posebno tokom poslednje tri i po godine u našoj vladi, ostvaren je u skladu sa demokratskim vrednostima. Jedna od najjačih strana naše zemlje je koherentnost naše spoljne i unutrašnje politike. Mi smo u suštini saveznici liberalnih demokratija. To znači da se pridružujemo sankcijama Rusiji, a istovremeno ulažemo u reforme obnovljive energije u zemlji. Ovo čini naše partnerstvo sa našim saveznicima autentičnim i oblikuje svaki aspekt naše vlade“, rekao je premijer Kurti.
On je dodao da je koherentnost vrednosti i delovanja, kako u unutrašnjoj tako i u spoljnoj politici, dovela do institucionalne stabilnosti koja je potrebna našoj zemlji, gde je liberalno-demokratski poredak sa socijaldemokratskom vladom ono u šta verujemo i ono što ljudi najviše vole.
Premijer Kurti je rekao da budućnost naše zemlje zahteva da budemo optimisti i budni i da su uspesi Kosova znak svetle budućnosti.
„Dok nastavljamo sa reformama i radimo na punoj integraciji u NATO i Evropsku Uniju, naš put je jasan: da ostanemo nepokolebljivi u svojim vrednostima, da naporno radimo, ka inovacijama i prosperitetu. I to je razlog zbog čega je Kosovo tako uspešna priča. To je jasan primer jednostavne, ali moćne poruke: da demokratija može da cveta, uprkos svim izazovima, pretnjama i neizvesnostima. Nada i snaga naroda je najveća i najtrajnija pobeda“, zaključio je premijer Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani studenti i profesori,
Izuzetna je čast i zadovoljstvo održati uvodno predavanje Jejlovog novog Plavog centra za globalnu stratešku procenu (Blue Center for Globval Strategic Assessment), koje na odgovarajući način ispituje interdisciplinarnu prirodu upravljanja državom. Kao šef vlade, kad god se osećate počašćeno ili skromno, setite se da predstavljate državu i ceo njen narod. Nikada se ne radi o vama lično. Dakle, da, prihvatam ovu čast jer verujem da je Kosovo vrhunski primer same teme diskusije – naime, uspešna i dramatična evolucija od naroda koji je preživeo genocid do funkcionalne demokratije i rastuće ekonomije za samo 25 godina.
Kada se traži da se reflektuje, istorija predstavlja naizgled paradoks: neke stvari se značajno menjaju, dok druge ostaju iste. Ovo predavanje reflektuje i jedno i drugo – stvari koje ostaju konstantne i dinamiku Kosova koja se stalno menja, ili politički život bilo koje zemlje u tom smislu.
Kada posetim SAD, setim se brzih tehnoloških promena. Ponekad se čini kao da smo na pragu nečeg transformativnog, čak i kada nismo u potpunosti shvatili sadašnju stvarnost. Mnogi od vas su, naravno, pratili diskusiju o tome koliko je generativna AI evoluirala, koliko brzo se osećaju njeni efekti i kakve će biti posledice. Mišljenja o ovom pitanju se veoma razlikuju. Ovde postoji osećaj novosti, dinamizam i kapacitet za inovacije, za koji sam primetio da je manje izražen na drugoj strani Atlantika.
Pa ipak, neke stvari ostaju nepromenjene, iako mogu imati različite oblike. Neizvesnost oko predstojećih izbora je stalna – u onome što je nazvano godinom izbora. Mi smo u stalnom stanju da analiziramo koji aspekti kampanje mogu biti štetni za konačni ishod u novembru. I, naravno, teme koje zauzimaju centralno mesto na ovim izborima – rodni, ekonomski i drugi oblici nejednakosti – i dalje postoje. Čak i 2024. godine, usred svih promena bez presedana, neke stvari ostaju evergrin, kao što je centralno pitanje: Kako ojačati demokratiju? A u vreme krize, kako da je sačuvamo?
Isti paradoks – ova koegzistencija promene i kontinuiteta – takođe je prisutan u političkom i opštem životu Kosova. Iako mi u Evropi možda nismo na čelu tehnološkog prodora u istoj meri, zemlja se ipak transformisala. Ako ste videli Kosovo u poslednjih 25 godina, možda ga danas nećete prepoznati. Ove godine, pošto smo ugostili mnoge strane lidere tokom naših proslava, nisu mogli ni oni. Tvrdio bih da smo napravili monumentalne političke transformacije.
Uvod gospodina Kaplana vraća me u studentske dane. Protesti 1980-ih na Kosovu bili su prekretnica — kanarinac u rudniku uglja. Krajem 80-ih, autonomija koju je Kosovo uživalo od 1974. godine je ukinuta, što je navelo Sloveniju da poziva na priznavanje ljudskih i građanskih prava na Kosovu. Kako su se kršenja pogoršavala, pozivi su odjekivali širom Evrope i Zapada. A kada sam se pridružio protestima kasnih 90-ih — što je značilo da me je srpska policija brutalno pretukla — to je bio poslednji poziv da se prekine nasilje pre nego što je eskaliralo. Nekoliko meseci kasnije izbio je rat, što je rezultiralo genocidom i drugim zločinima koje je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju kasnije nazvao „zločini protiv čovečnosti“.
Sada zemlju vodi vlast koja je slobodno izabrana, gde se podstiču protesti i gde policija radi za narod. O tome svedoči najnovija Galupova anketa, koja rangira Kosovo među prvih 10 zemalja širom sveta po indeksu zakona i reda, stavljajući nas među nacija poput Norveške i Švajcarske. To je zemlja u kojoj se obrazovanje podstiče, javni univerziteti su sada besplatni za studente osnovnih i master studija i gde 50% studenata STEM, nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike čine žene. Međunarodne organizacije nas priznaju kao „izbornu demokratiju“.
Promena pokreće dalju maštovitost, donosi neizvesnost i pojačava strah. U vremenima neizvesnosti, moramo se prizemljiti u ono što ostaje konstantno, nezavisno od okolnosti ili lokacije. Za nas je ta konstanta priča o našem poreklu – ono za šta smo se borili.
Država mora da definiše šta predstavlja; ne može se samo definisati prema onome čemu se suprotstavlja. Svaki narod ima priču o poreklu koja je prati kroz istoriju. Oslobođenje je za nas ta priča i ona duboko utiče na nas. Priča o poreklu SAD, ukorenjena pre skoro dva i po veka, još uvek utiče na dinamiku i vrednost slobode u ovoj zemlji. Naša priča je još uvek u našem živom sećanju. Njen uticaj je dubok i aktuelan.
Imam dve perspektive na Kosovo. Ja se pozivam na naziv zemlje na albanskom, za koji verujem da je autentičniji za mene, kao izvornog govornika albanskog. Jedna perspektiva je kao autsajder, građanin koji je analizirao i kritikovao vladu. Drugi je sa pozicije nekog na vlasti. Iz obe perspektive, mogu reći da je ovo zemlja koja ceni slobodu da gradi demokratsko društvo zasnovano na vladavini prava.
Naša priča o poreklu sadrži mnoge od mnoštva koje su pomogle u oblikovanju zemlje i nastavile da informišu našu viziju. Naša priča je o traženju priznanja ljudskih prava. To je priča o tome da su naši saveznici – posebno velike sile kao što su SAD, Velika Britanija, Nemačka, Italija i Francuska – priznale našu nevolju, o demokratskoj koheziji i da poštujemo napore mnogih stvaranjem jakih i transparentnih institucija koje, u svojoj srži služe ljudskim pravima i idealu slobodnog i jednakog građanstva.
Naše stanovništvo prevaluje ka mladom stanovništvu, sa prosečnom starošću od 34 godine. Sa tom omladinom, morali smo da prihvatimo viziju, jer su neposredne posledice rata obeležila velika razaranja i stalnu neizvesnost – čak je i status zemlje bio nerešen. 2000. godine naš BDP je bio samo 1,8 milijardi dolara. Ove godine, prvi put u našoj istoriji, naš BDP je dostigao dvocifren broj.
Ali rast, posebno u protekle tri i po godine pod mojom vladom, postignut je u skladu sa demokratskim vrednostima. Jedna od najvećih prednosti naše zemlje je koherentnost naše spoljne i unutrašnje politike. Mi smo suštinski saveznik liberalnih demokratija. To znači da se pridružujemo sankcijama Rusiji, a istovremeno ulažemo u reforme čiste energije u zemlji. Video sam slučajeve gde su vlade demokratske u spoljnoj politici, ali manje u svojoj unutrašnjoj politici, i to pukne pre ili kasnije.
Ovo čini naše partnerstvo sa našim saveznicima autentičnim i informiše svaki aspekt našeg upravljanja.
Da se vratimo na analogiju promene nasuprot kontinuitetu, postoji nešto što je nepromenjeno, glavno pitanje bezbednosti u Evropi, a naravno i na Zapadnom Balkanu. Rat u Ukrajini je prvi evropski rat u više od sto godina, u kojem Zapadni Balkan nije učestvovao. Ali to ne znači da smo mi nedirnuti.
Posebno smo izloženi ruskoj agresiji jer Srbija održava bliske veze sa Rusijom. Veze nisu samo istorijske ili verske; dve zemlje su duboko isprepletene u svojim ekonomijama i ideologiji — Rusija ima većinski udeo u srpskim energetskim kompanijama, na primer, a ruske investicije u Srbiji su osmostruko porasle od invazije na Ukrajinu. Ali uticaj se proteže daleko izvan polja energije i inteligencije, dosežući univerzitete, medije i šire kulturne i intelektualne sfere. Srbija je jedina evropska država – osim Belorusije – koja je odbila da uvede sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini. Takođe nikada nije izrazila protivljenje bilo kom drugom ratu koji je Rusija vodila, uključujući rat u Gruziji i invaziju na Ukrajinu 2014. Ovaj savez je pozvao i Kinu, koja je primarni trgovinski partner Srbije van EU. Postoji osećaj da su dubina i širina veza između Rusije i Srbije, a samim tim i direktan uticaj Rusije u regionu, potcenjeni od strane zapadnih političkih ličnosti.
Za nas pretnja nije teoretska. Pre skoro tačno godinu dana, oko 100 srpskih paravojnih formacija ušlo je u našu zemlju i otvorilo vatru na našu policiju, ubivši jednog narednika. Uprkos tehnološkom razvoju i obimnim informacijama koje su dostupne za identifikaciju počinilaca, od Srbije nema odgovornosti. Srpska i ruska pretnja uporno ugrožava i druge zemlje u regionu. Na primer, Rusija je 2015. godine bezuspešno pokušala da kupi luku Tivat u Crnoj Gori. Sledeće godine je organizovala državni udar protiv tadašnjeg premijera Mila Đukanovića.
Izuzetno smo svesni regiona u kojem poslujemo. Cilj nam je da se rukovodimo demokratskim vrednostima, prilagođavajući ih našem kontekstu, oblikujući naše vojne, ekonomske, društvene i političke strukture. U vojnom smislu, fokusiramo se na osiguranje bezbednosti naših građana i njihovu slobodu od pretnji. Ovaj fokus je podstakao našu povećanu potrošnju na odbranu, mi smo imali velike koristi od prisustva NATO-a, koje nam je pomoglo da izgradimo i ojačamo Kosovske Bezbednosne Snage. Na primer, premašili smo 2% BDP-a potrošnje na našu vojsku.
Ova koherentnost između vrednosti i delovanja – kako na domaćem, tako i na spoljnom planu – dovela je do institucionalne stabilnosti koja je našoj zemlji bila potrebna. Liberalno-demokratski poredak sa socijaldemokratskom vladom je ono u šta verujemo i što ljudi najviše žele.
Našu vladu iduće godine čekaju izbori. To će biti prvi put u periodu nakon nezavisnosti da ćemo imati pune četiri godine mandata. Naša vlada je postigla mnogo prvih. Ovo je prvi put da smo javno visoko obrazovanje učinili besplatnim u našoj zemlji. Ovo je prvi put da su javne kompanije počele da rade sa profitom ili tačkom rentabilnosti. To je takođe prvi put da su se naše institucionalne službe proširile na severni deo zemlje, koja je ranije postala kvazi zona bezakonja u kojoj je harao kriminal. Ovo je prvi put da smo dali univerzalne subvencije novopečenim majkama i deci mlađoj od šesnaest godina, a prvi put smo dali podsticaje privatnom sektoru da stimuliše zapošljavanje mladih, žena i pojedinaca koji dolaze iz porodica koje su nezaposleni. Građani Kosova sada imaju bezvizni režim putovanja u evropsku šengensku zonu koja pokriva EU. A upravo smo završili pregovore za sporazum o slobodnoj trgovini sa EFTA-om koju čine Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska. Ovo je drugi put u protekloj nedelji da nas je anketa ili događaj približio Norveškoj i Švajcarskoj – što je upravo željeni ishod.
Zaslužili smo poverenje naših ljudi, o čemu svedoči povećanje poreskih prihoda za 2/3 tokom našeg mandata, bez promena u fiskalnoj politici – što je pokazatelj poverenja ljudi u vladinu strategiju za upravljanje i raspodelu resursa.
U ovim vremenima, kada se činjenice sve više dovode u pitanje, ovo poverenje je veoma važno. 2016. je bila ključna godina sa obe strane Atlantika, sa američkim izborima i glasanjem o Brexitu. Od tada su pomaci postali izraženiji, a u takvim vremenima hitnost i agilnost su važniji nego ikad.
Demokratsko nazadovanje je globalna briga. Prema februarskom izveštaju Freedom House-a iz 2024. godine u svetskoj analizi, svet je doživeo skoro dve decenije demokratskog pada. Ovo je pogoršano usponom autoritarnih sila poput Kine i Rusije, sukobima kao što je rat u Ukrajini i širenjem desničarskog ekstremizma — čak i u zemljama koje su nekada smatrane zaštitnicima demokratije.
Za moju zemlju Kosovo, ovo znači jače saveze sa demokratskim saveznicima. To takođe znači hitnost ulaska u NATO i EU, verovatno tim redosledom. Ova hitnost takođe podrazumeva posvećenost neophodnim reformama. I sve preostale geopolitičke praznine – na Zapadnom Balkanu i šire – biće naoružane. U sadašnjem pejzažu, nijedan prazan prostor nije neutralan prostor.
Postoji snažna potreba da demokratije – kako postojećih tako i onih u nastajanju – čvrsto stoje zajedno. Ovo od nas zahteva da autoritarne pretnje posmatramo sa oprezom i prihvatimo ograničenja izgradnje mostova. Ako ste pratili politiku Zapadnog Balkana, čuli ste da i vlada i analitičari izražavaju skepticizam u pogledu smirivanja — bilo prema Beogradu ili Moskvi.
Razumem želju za okupljanjem različitih i ideološki suprotstavljenih strana – ako uspe, to je daleko bolja alternativa sukobu. Ali takođe smo videli granice ekonomske međuzavisnosti u obezbeđivanju mira.
Rat u Ukrajini je Rusiju već koštao preko 70.000 vojnika i još 400.000 ranjenih vojnika. Ovo pokazuje da su neke zemlje spremne da žrtvuju svoj narod da bi izvršile invaziju na drugu naciju. Njena posvećenost nasilju je dobro dokumentovana. Od 1817. godine Rusija je učestvovala u 48 ratova, sa prosečnim razmakom od 4,4 godine između njih, od početka jednog do početka drugog. Evropa već dugo koegzistira sa imperijalističkom Rusijom, ali trenutni geopolitički pejzaž i zaštita ljudskih prava čine takav suživot sve težim. Kako njihova moć opada i postaje daleko od visina njihovog imperijalizma, njihova opasnost se povećava kako nasilno pokušavaju da povrate uticaj. Način na koji odgovoramo na takvu agresiju neće oblikovati samo naš odnos sa Rusijom, već i sa svim drugim autoritarnim silama. Akcije autoritarnih sila i reakcije demokratija pomno prate druge nacije procenjujući sopstvene granice u ovim situacijama. A ovo pitanje koje je pred nama zahteva rečit odgovor.
Priča o Kosovu je mnogostruka. Ali u velikoj većini, to je priča o uspehu — uspehu koji je proizašao iz borbe za ljudska prava i kasnijeg stvaranja institucija koje podržavaju ova prava. To je takođe priča o istrajnosti u transformaciji i poverenju da se političke promene mogu desiti kada se iskoristi pravo glasa. To je priča o važnosti saveza. Kao što se ljudi ogledaju jedni u drugima kroz interakcije, tako i zemlje. Naši savezi od samog početka su služili kao važni modeli u tome kako oblikujemo naše upravljanje i našu budućnost. Na primer, Savet Evrope – najveće telo za ljudska prava na kontinentu – pohvalio je Kosovo kao jednu od najjačih ustavnih zaštita za ljudska i manjinska prava širom Evrope. To je takođe priča o utemeljenju na suštinskim istinama tokom promenljivog pejzaža — istine koje su inspirisale našu neumornu borbu da nakon proglašenja nezavisnosti 2008. postanemo najmlađa država u Evropi i ostane naša severna zvezda dok idemo napred.
Budućnost naše zemlje traži od nas da budemo i optimisti i budni. Uspesi Kosova— postajući vodeća demokratija na Zapadnom Balkanu i doživajući u proseku ekonomski rast od preko 6% u protekloj godini—znaci su svetle budućnosti. Dok nastavljamo da se reformišemo i radimo na punoj integraciji u NATO i Evropsku Uniju, naš put je jasan: čvrsto stojimo u našim vrednostima, radimo naporno, inovativno i napredujemo.
I zato je Kosovo tako uspešna priča. To je oštar primer jednostavne, ali moćne poruke: da demokratija može da napreduje, uprkos svim izazovima, pretnjama i neizvesnostima. Nada i snaga naroda je najveća i najtrajnija pobeda.
Hvala Vam.
Last modified: 1 октобра, 2024