Priština, 30. avgust 2024
Na Međunarodni dan nestalih lica, pod pokroviteljstvom Kancelarije premijera Republike Kosovo, Vladine komisije za nestala lica i Koordinacionog saveta udruženja porodica nestalih lica Kosova, odata je počast Spomen-obeležju posvećeno osobama koje su nasilno nestale tokom rata, u blizini Skupštine Kosova.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, u pratnji zamenice premijera Donike Gervalla, potpredsednice Skupštine, Sarande Bogujevci, predstavnika organizacija članova porodica lica koja su nasilno nestala tokom poslednjeg rata na Kosovu i sa drugim ambasadorima i diplomatama akreditovanim u našoj zemlji, nakon polaganja svežeg cveća i odavanja počasti, rekao je da se ni posle 25 godina ne zna sudbina 1595 ljudi.
„Ogromna većina ili blizu 94 odsto onih koji su ekshumirani vraćeni su kao leševi u domovinu, to se dešavalo poslednjih meseci 2000. godine i tokom cele 2001. godine, odnosno posle pada Miloševića u Srbiji, na masovnim grobnicama u Batajnici, Petrovom Selu i Perućcu. Na ova tri masovna groblja ekshumirano je ukupno 900 Albanaca, staraca, žena, dece, ukupno 900. 744 u Batajnici i 84 i 72 u Petrovom Selu i Peručcu. Od tada nije bilo drugih ekshumacija, jer nije bilo iskopavanja, a u periodu od 2010. do 2021. godine na druga dva masovna groblja ekshumirana su još 61 Albanaca, 54 u Rudnici i 7 u Kiževku.
Dakle, najveći deo, blizu 94 odsto ekshumiranih je u prvim mesecima posle pada Miloševića, a od tada u Srbiji nije bilo volje za dalja iskopavanja. Na Kosovu imamo 2.800 iskopavanja za ovih 25 godina slobode, dok u Srbiji postoji samo ovih pet masovnih groblja“ rekao je premijer.
Kao rezultat rada i zalaganja Vladine komisije za nestala lica, na čijem je čelu Andin Hoti, ali i zalaganja organizacija i udruženja članova porodica, počela su iskopavanja u Kožlju, koje je mesto u Srbiji, u Sandžaku, između Tutina i Novog Pazara.
Premijer Kurti je još jednom pozvao međunarodne faktore koji kako su nam pomogli da izvršimo pritisak na Srbiju , tako da izvrše pritisak na Beograd da otvori arhivu 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, tu gde je istina.
„Ne tražimo otvaranje arhive u generalnom smislu, to je nužno, nego tražimo i otvaranje vrlo konkretne arhive, to je arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije“, rekao je premijer.
Premijer Kurti je rekao da u Vladi Republike Kosovo nikada nije bio veći prioritet nego sada procena iskopavanja, iskopavanja uopšte, pritisaka na Beograd i saradnje sa međunarodnim faktorima, našim saveznicima i partnerima kojima se zahvalio na posvećenosti.
Izjava premijera Kurtija medijima:
Danas, na Međunarodni dan nestalih lica, zajedno sa zamenicom premijera i ministarkom Spoljnih poslova i dijaspore Donikom Gervalla Schwarz i potpredsednicom Skupštine Republike Sarandom Bogujevci, kao i liderima i predstavnicima organizacija članovi porodica lica koja su nasilno nestala tokom poslednjeg rata na Kosovu i sa drugim ambasadorima i diplomatama akreditovanim u našoj Republici, odali smo počast ovde kod spomen-obeležja našim najmilijima, o čijoj sudbini i lokaciji ne znamo ništa ni posle 25 godina.
Reč je o 1595 ljudi. Ogromna većina ili blizu 94 odsto ekshumiranih vraćeni su kao leševi u domovinu, to se dešavalo poslednjih meseci 2000. godine i tokom cele 2001. godine, odnosno posle pada Miloševića u Srbiji, na masovnim grobljima u Batajnici, Petrovom Selu i Perućcu. Na ova tri masovna groblja ekshumirano je ukupno 900 Albanaca, staraca, žena, dece, ukupno 900. 744 u Batajnici i 84 i 72 u Petrovom Selu i Peručcu. Od tada nije bilo drugih ekshumacija, jer nije bilo iskopavanja, a u periodu od 2010. do 2021. godine na druga dva masovna groblja ekshumirana su još 61 Albanaca, 54 u Rudnici i 7 u Kiževku. Dakle, najveći deo, blizu 94 odsto ekshumiranih je u prvim mesecima posle pada Miloševića, a od tada u Srbiji nije bilo volje za dalja iskopavanja. Na Kosovu imamo 2800 iskopavanja za ovih 25 godina slobode, dok u Srbiji postoji samo ovih pet masovnih groblja.
Kao rezultat rada i zalaganja Vladine komisije za nestala lica, na čijem je čelu Andin Hoti, i zbog rada i zalaganja organizacija i udruženja članova porodica, otpočela su iskopavanja i u Kožlju, koje je mesto u Srbiji, u Sandžaku, između Tutina i Novog Pazara. Sada, videćemo kakve rezultate možemo dobiti odatle.
U međuvremenu, ovih dana se vrše procenjivačka iskopavanja na 13 lokacija na Kosovu. Uznemirenost porodica je velika, njihova tuga je duboka, ali njihova stabilnost je visoka i dugujemo im da sa svim svojim znanjem , mogućnostima i sposobnostima učinimo sve da rasvetlimo sudbinu nestalih i pronađemo njihovu lokaciju.
Međutim, ove godine se navršava 20 godina od kada je na čelu Komisije za nestala lica u Srbiji Veljko Odalović, koji je bio glavni čovek Miloševića tokom rata na Kosovu. Veljko Odalović i Zoran Angjelković bili su dva glavna čoveka. Zamislite onaj ko bi trebao da bude na optuženičkoj klupi, da za njega bude pravično suđenje i zaslužena kazna, Veljko Odalović danas vodi Komisiju za nestala lica Srbije već dvadeset godina, od 2004. godine.
A ka oda ovo nije bilo dovoljno, 2014. godine, odnosno pre 10 godina, arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije je odlukom klasificiran u Srbiju na 30 godina. To znači da neće biti otvorena do 2044.
Treba li čekati još 20 godina da se otvori arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije? Tu je istina. Zato što je ova brigada počinila veliki broj masakra na Kosovu, posebno u rajonu Drenice.
Zato još jednom pozivamo međunarodne faktore koji kako su nam pomogli da izvršimo pritisak na Srbiju da počne ovo iskopavanje u Sandžaku, između Tutina i Novog Pazara, tajko da izvrše pritisak na Beograd da promeni odluku, da donese novu odluku i da se arhiva 37. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije otvori, tu je istina.
Kopamo na 13 lokacija na Kosovu, ali biće mnogo brže i lakše kada se ta arhiva otvori.
Mi ne tražimo otvaranje arhive u generalnom smislu, to je nužno, nego tražimo otvaranje vrlo specifične arhive, a to je arhiva 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije.
Ostaćemo bliski sa članovima porodica, a za Vladu Republike Kosovo nikada nije bilo većeg prioriteta nego sada za ocenjivanje iskopavanja, iskopavanja uopšte, pritisak na Beograd i saradnju sa međunarodnim faktorima, našim saveznicima i partnerima kojima se zahvaljujemo.
Last modified: 30 августа, 2024