Priština, 08. oktobar 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na sastanku Nacionalnog saveta za ekonomiju i investicije, gde su razmotrena ključna pitanja vezana za ekonomske prioritete i reforme za razvoj i dalji napredak zemlje. On se osvrnuo na neke od koraka koje Vlada Kosova preduzima u cilju poboljšanja poslovne klime i podsticanja stranih investicija, kao i unutrašnjeg razvoja.
Premijer Kurti je istakao da je Kosovo atraktivna i povoljna destinacija za investicije i da sa mladom i dinamičnom populacijom naša zemlja ima veliki potencijal da postane regionalni centar za investicije i transfer poslovnih procesa.
Dalje, on je naveo neke od faktora koji podržavaju ovaj potencijal, a to su: institucionalna stabilnost naše zemlje, koja je povezana sa jačanjem demokratije i vladavine prava; blizina zapadnoevropskih tržišta koje nude mogućnosti za trgovinu i ulaganja; prosečan privredni rast od 6,2% u poslednje dve godine, što pokazuje pozitivan trend privrednog razvoja; razvoj infrastrukturnih projekata u sektoru transporta, životne sredine i energetike, koji su od suštinskog značaja za održivu ekonomiju; brzi razvoj sektorskih grupa kao što su usluge koje omogućavaju informacione tehnologije, proizvodnja, poljoprivreda i prerada hrane koji su motori ekonomskog rasta; i velik broj omladine, koja u kombinaciji sa stručnošću, svojom višejezičnošću i dobrom voljom naših iseljenika, čini važan element za razvoj zemlje.
Premijer je govorio i o našoj radnoj snazi i značaju unapređenja obrazovanja i stručnog usavršavanja u skladu sa potrebama privatnog sektora.
„Sada kada govorimo, postoje 23 škole u 14 opština širom Kosova, sa 12 profila, sa ukupno oko 1.600 učenika, mi smo prva vlada na posleratnom Kosovu, u kojoj nije bilo ni jednog protesta sa sloganom: „Hoćemo posao”. Želimo veće plate, naravno, dostojanstvenije uslove rada, očigledno, ali „hoćemo posao“ više nije slogan, a verujem da je to direktna posledica za 75 hiljada novih radnih mesta na 425 hiljada od 350 hiljada koliko ih je bilo u proleće 2021.” rekao je premijer.
On je dodao da su fer konkurencija privatnog sektora, s jedne strane, i odgovarajuća i blagovremena unapređenja javnih institucija, s druge, ključ za kontinuirano unapređenje poslovnog ambijenta i unapređenje daljeg ekonomskog razvoja.
Završavajući govor, premijer je zatražio da se današnji dijalog sve više fokusira na mogućnosti ulaganja i izvoza i putem dobrih politika da možemo sprečiti izazove, jer možemo da ih predvidimo i obezbedimo stabilan rast. „Da bismo nastavili ovaj dijalog, verujem da moramo da potvrdimo jasan cilj, a to je: da Kosovo bude mesto gde biznisi cvetaju i građani žive sve bolje i bolje.” zaključio je premijer.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani zamenici premijera Republike Kosovo, Besnik Bislimi i Donika Gervalla Shwarz,
Poštovani ministri Industrije, preduzetništva, trgovine i Poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Rozeta Hajdari i Faton Peci,
Poštovani zamenici ministara,
Poštovano osoblje Sekretarijata Nacionalnog saveta za ekonomiju i investicije,
Poštovani predstavnici diplomatskih misija na Kosovu,
Poštovani predstavnici privrednih udruženja,
Poštovane ostale kolege,
Dame i gospodo,
Danas, na ovom sastanku Nacionalnog saveta za ekonomiju i investicije, želeo bih da podelim neka pitanja za koja verujem da su ključna i koja se odnose na ekonomske prioritete i reforme koje Vlada Kosova preduzima u cilju poboljšanja poslovne klime i podsticanja stranih investicija kao i unutrašnji razvoj.
Kosovo je atraktivna i povoljna destinacija za investicije. Sa mladom i dinamičnom populacijom, naša zemlja ima veliki potencijal da postane regionalni centar za investiranje i transfer poslovnih procesa, ili kako se na engleskom često kaže „Business Process Outsourcing“. Neki od faktora koji podržavaju ovaj potencijal su institucionalna stabilnost naše zemlje, koja je povezana sa jačanjem demokratije i vladavine prava. Zatim, blizina tržišta zapadne Evrope koja nudi izuzetne mogućnosti za trgovinu i ulaganja. Zatim prosečan privredni rast od 6,2% u poslednje dve godine što pokazuje pozitivan trend privrednog razvoja. Onda, tu je razvoj infrastrukturnih projekata u sektoru transporta, životne sredine i energetike, koji su neophodni za održivu ekonomiju. Brzi razvoj sektorskih grupacija kao što su usluge koje omogućavaju informacione tehnologije, proizvodnja, poljoprivreda, prehrambena industrija, odnosno laka industrija, koje su, u svakom slučaju, motori ekonomskog rasta. A veliki broj mladih koja je spojena sa stručnošću, njenom višejezičnošću i dobrom voljom naših iseljenika, nesumnjivo je važan element za čvrstu osnovu za dalji razvoj.
Investitori, kao što svi znamo, zahtevaju predvidljivost, trajnost i brzinu u uslugama, uz što manje birokratije. Na sreću, sada smo kao izvršna vlast prva vlada koja će završiti pun mandat, što je jasan pokazatelj institucionalne i političke stabilnosti, ali i poverenja koje smo izgradili u naše demokratske i razvojne procese.
Još jedan aspekt koji želim da istaknem je politika „friendly-shoring“, mogućnost koju različiti proizvođači sve više razmatraju da se preraspodeli u našem regionu, što je dalje moguće od različitih područja sukoba ili tenzija, a to nesumnjivo nudi odličnu priliku da Kosovo ima koristi od globalnih razvojnih trendova, gde se sve više interesi ne vide odvojeno od vrednosti a istovremeno imamo povratak većeg dugoročnog planiranja nego što je to bio slučaj u prethodnim godinama.
Drugi suštinski deo ove jednačine je naša radna snaga. Unapređenjem obrazovanja i stručnog osposobljavanja u skladu sa potrebama privatnog sektora, gradimo svetliju budućnost za naše građane. Želimo da budu što spremniji i konkurentniji ovde na Kosovu, tako da naša preduzeća mogu da pronađu potrebne talente u zemlji.
Sada kada govorimo, postoje 23 škole u 14 opština širom Kosova, sa 12 profila, sa ukupno oko 1.600 učenika, a mi smo prva vlast na posleratnom Kosovu, u kojoj nije bilo ni jednog protesta, sa sloganom: „Hoćemo posao““. Želimo veće plate, naravno, dostojanstvenije uslove rada, očigledno, ali „hoćemo posao“ više nije slogan, a verujem da je to direktna posledica za 75 hiljada novih radnih mesta u 425 hiljada od 350 hiljada koliko ih je bilo u proleće 2021. godine.
Jedno od najrelevantnijih dostignuća za danas je stvaranje ove platforme za dijalog, koja nas je okupila. Ovaj novi format je značajno unapređen i nastaviće da produbljuje kvalitet saradnje javnog i privatnog sektora. Niko od nas nije sam sebi dovoljan, ali verujem da, ako ne sve, mnogo toga radimo zajedno. Kroz ovaj dijalog, identifikovane su nove mogućnosti za unapređenje privatnog sektora, za privlačenje stranih direktnih investicija, za povećanje izvoza i za unapređenje konkurentnosti naših preduzeća.
Ova platforma nudi akterima iz privatnog sektora priliku da identifikuju izazove i probleme sa kojima se suočavaju. Ono što ostaje da se uradi, u okviru ove metodologije rada, jeste da ova pitanja evaluiraju i validiraju relevantne javne institucije. Zatim, javne institucije definišu procese i metodologiju rešavanja tih pitanja, uključujući neophodne faze i rokove za svaku fazu. To omogućava Sekretarijatu da vrši pravičan nadzor, i konačno, očekujemo da Sekretarijat proceni intervencije i potencijalna poboljšanja iz javnog sektora, kroz indikatore rezultata i uticaja na građane i privredu.
Samo kroz strukturiran i dobro definisan pristup možemo garantovati da će svaki identifikovani problem biti rešen efikasno i na vreme. Ovo zahteva blisku saradnju, dakle, između javnog i privatnog sektora, obezbeđujući da svaka javna institucija bude odgovorna za rešavanje izazova koje privatni sektor predstavlja i obrnuto.
Poštena konkurencija privatnog sektora, s jedne strane, i odgovarajuća i blagovremena poboljšanja javnih institucija, s druge strane – su ključ za kontinuirano unapređenje poslovnog ambijenta i podsticanje daljeg ekonomskog razvoja. Pozivam Sekretarijat da radi na pripremi ova dva koraka za naredni sastanak ovog Saveta, kako bismo imali jasan pregled zahteva i očekivanja privatnog sektora i akcija i mogućnosti koje javni sektor može da ponudi.
Kada spojimo naše ideje i delimo zajedničku viziju za budućnost zemlje, rezultati se nesumnjivo sabiraju i rastu. Jer, na kraju krajeva, ovde se ne radi samo o opštem interesu privatnog sektora, već u krajnjoj liniji o egzistenciji i blagostanju naših građana. A znam da nema privatnog preduzeća koje ne uživa u radosti građana, koje ne pozdravlja povećanje blagostanja među građanima.
Kada neko pokuša da oceni našu saradnju kao tešku ili daleko bilo nemoguću, podsećamo ga da svaka misija počinje dugom diskusijom, iskrenom saradnjom i istovremeno brzim rešenjem. Dakle, pozivam vas da potrošite možda više vremena nego obično u diskusiji i planiranju, tako da trošimo mnogo manje vremena nego inače u izvršenju. Stoga je važno efikasno sarađivati za održiva rešenja sa maksimalnim pozitivnim uticajem kako za građane tako i za preduzeća.
Samo kroz blisko partnerstvo između vladinih institucija i privatnog sektora, možemo da unapredimo infrastrukturu, proširimo strateške sektore i obezbedimo da Kosovo ostane stabilna destinacija za investicije i inovacije i da ćemo zajedno afirmisati to i na domaćem i na međunarodnom planu.
Nadam se da će se današnji dijalog sve više fokusirati na mogućnosti ulaganja i izvoza. Putem dobrih politika možemo sprečiti izazove jer možemo da ih predvidimo i obezbedimo održivi rast jer imamo osnovu za to. U međuvremenu, da bismo nastavili ovaj dijalog, verujem da moramo da potvrdimo jasan cilj, a to je: da Kosovo bude mesto gde biznisi cvetaju i građani žive sve bolje i bolje.
Hvala vam na pažnji i pozdravljam današnje diskusije i vaše sugestije za dalja poboljšanja.
Last modified: 8 октобра, 2024