Paklek, 13. jul 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je na promociji knjige monografije o masakru u Pakleku „Shtëpia me gjak në mure” (Kuća sa krvlju na zidovima), autora Afrima Hysenaja, koja je organizovana u kući muzej ovog masakra u Glogovcu.
Podsećajući na 17. april 1999. godine, premijer Kurti je rekao da su to prolećno popodne okrvavile oružane, kriminalne i terorističke snage Srbije, koje su ubile 53 nenaoružana albanska civila, od 75 godina do šestomesečne bebe Lirije pa i do trudnica.
„Naslov ove knjige potiče od protoka krvi tog zločina, koji nas je vratio ovde u kuću sa krvlju na zidovima“, rekao je premijer Kurti i dodao da je ova knjiga sumirala iskustva preživelih, svedoka i sećanja za članove porodice, sve dok nije istakao da se sećanja na ubijene čuvaju i u ovoj muzejskoj kući porodice Muqolli, muzejizovanoj uz institucionalnu podršku Vlade Republike Kosovo.
Premijer Kurti je u svom govoru pomenuo i srpski projekat istrebljenja Albanaca „Potkovica“, kao i napore države Srbije da spaljivanjem tela ubijenih izbriše tragove genocidnog zločina.
„Taj skupljeni pepeo, ta zajednička grobnica je dokaz genocida Srbije nad albanskim narodom Kosova. To je i poziv na pravdu. I ovu knjigu prožima zahtev članova porodice za pravdom“, rekao je premijer.
Iz Pakleka, Glogovac, gde su i danas zidovi prekriveni krvlju ubijenih, premijer Kurti je pozvao da drugi stub vlasti na Kosovu, pravosudni sistem, deluje za pravdu za žrtve rata, tj. da pokreće procese, optužuje, ispituje slučajeve i osuđuje ratne zločince čak i kada su odsutni.
Premijer je rekao da delo koje nas je danas okupio je spomen na mrtve i memorijal za žive o važnosti istorijskog sećanja i neophodnosti pravde.
„Ratni zločini ne zapisuju se prethodno isto kao da se ne zaboravljaju patnje, bolovi i gubici porodica Muqolli iz Pakleka, Carakua iz Dritana (bivši Dobroševac), Elshanija iz Donje Korotice i Hoxhe iz Gornje Korotice“, zaključio je svoj govor premijer Kurti .
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Saranda Bogujevci, potpredsednica Skupštine Kosova,
Poštovaniministre Kulture, Omladine i Sporta g. Hajrulla Çeku,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani gradonačelniče opštine Glogovac Ramiz Lladrovci,
Poštovana gđo. Elhame Muqolli,
Poštovana gđo. Teuta Elshani,
Poštovani g. Fadil Muqolli,
Poštovani članovi porodica Muqolli, Elshani, Caraku i Hoxha,
Poštovani preživeli i svedoci masakra 17. aprila,
Poštovani autore monografije g. Afrim Hysenaj,
Poštovani uredniče g. Berat Dakaj,
Poštovani g. Shacqir Cervadiku i g. Mahmut Ferati,
Poštovani bivši politički zatvorenici,moji sapatitelji, Nait Hasani, Bislim Zogaj, Enver Dugolli i drugi,
Dame i gospodo,
Drage sestre i braćo,
17. april 1999 bio je subota kao i danas. To prolećno popodne okrvavile su oružane, zločinačke i terorističke snage Srbije. Ubili su 53 nenaoružana albanska civila, od 75 godina do 6-mesečne bebe Lirije pa i do trudnica. Naziv ove knjige potiče od protoka krvi tog zločina, koji nas je vratio ovde u kuću sa krvlju na zidovima.
Ova knjiga je rezimirala iskustva preživelih, svedoka i sećanja članova porodica. Sećanja na ubijene čuvaju se i u ovoj kući muzej porodice Muqolli, muzejizovanoj uz institucionalnu podršku Vlade Republike Kosovo.
Ovde u starom Pakleku, kako ga vi meštani zovete, rane su sveže. Srpska država, koja je sprovodila srpski projekat istrebljenja Albanaca, pod nazivom „Potkovica“, pokušala je da izbriše tragove genocidnog zločina spaljivanjem tela ubijenih.
Taj skupljeni pepeo, ta zajednička grobnica je dokaz genocida Srbije nad albanskim narodom Kosova. To je i poziv na pravdu. Ovu knjigu prožima i zahtev članova porodice za pravdom.
Zato i danas pozivamo da drugi stub vlasti na Kosovu, pravosudni sistem, deluje za pravdu za žrtve rata. U maju se navršilo pet godina otkako je republička skupština omogućila pravosuđu da pokrene procese, podnese optužnice, ispita predmete i kazni ratne zločince i kada su odsutni. Dakle, da gonimo ratne zločince gde god da su, a ne samo unutar naših granica.
Delo koje nas je danas okupilo je spomen mrtvima i memorijal živima na važnost istorijskog sećanja i neophodnosti pravde.
Ratni zločini se ne zapisuju unapred isto kao da se ne zaboravljaju patnje, bol i gubici porodica Muqolli iz Pakleka, Caraka iz Dritana (bivši Dobroševac), Elshani iz Donje Korotice i Hoxha iz Gornje Korotice.
Večna je uspomena na veliku žrtvu naroda za slobodu.
Neka je večna uspomena na ubijene u dreničkom Pakleku!
Slava!
Last modified: 24 јула, 2024