Priština, 24. novembar 2023
Povodom otvaranja Kancelarije Albansko-Nemačke Poslovne Unije na Kosovu, Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je u svečanom događaju ovog otvaranja.
Među Albansko-Nemačkim poslovnim liderima, premijer Kurti je čestitao Poslovnoj Uniji koja je, kako je rekao premijer, preduzela veoma važan korak u ispunjenju obećanja da će služiti kao snažan povezujući most između Kosova i Nemačke, dve države koje imaju dobre političke, ekonomske, kulturne, diplomatske i komercijalne odnose.
„Čestitam Uniji što je ponudila ovakvu platformu saradnje, jer su oni naš ekonomski i komercijalni most sa Evropskom Unijom, posebno sa Nemačkom, i zanima me da li postoje novi, drugi načini kako da ostvarimo ovu vrstu saradnje i u oblastima u kojima do sada nismo radili, osim pojačanja inteziteta tamo gde se saradnja već odvija”, rekao je premijer pred prisutnima.
Nadalje, dodao je da naši biznisi postaju sve konkurentniji na globalnom tržištu i za takvo postignuće sunarodnici imaju nezamjenjivu ulogu stvaranjem mogućnosti za naše lokalne biznise na međunarodnoj sceni. Samim tim, ovo dokazuje kako postajemo izvozno orijentisana zemlja, uključena na međunarodno tržište sa prehrambenim i neprehrambenim proizvodima.
Prema rečima premijera, delimo i zajedničke vrednosti sa emigracijom, kao što je dualni sistem koji već imamo sa 12 profila, u 21 školi, u 14 opština širom Kosova, u kom slučaju, pored jačanja privrede, nove mogućnosti za zapošljavanje i razvoj veština, gradimo i temelje za celoživotno učenje.
Vlada Republike Kosovo podržava privredu zemlje, podržavajući preduzeća kroz subvencionisanje investicionih kredita, sa Zakonom o Održivim Investicijama na osnovu kojeg se osniva Agencija za Investicije i Izvoz, sa ciljem promocije životne sredine i poslovanja u Kosovo i sa Kosovom.
„Preliminarni investicioni projekti za unapređenje poslovnog ambijenta do 2030. godine biće preko 10 milijardi evra. Preko 50 infrastrukturnih projekata, negde oko 5 milijardi evra, koji obuhvataju transport sa 2,5 milijardi, energetiku sa 1,5 milijardi i životnu sredinu sa milijardu, i kapitalnih projekata kojih je samo u godinama 2023-2024 preko 6 hiljada sa oko 1,7 milijardi, a zadnje ali ne po važnosti kao što se kaže, dodatnih 1,2 GW kapaciteta obnovljive energije“, nastavio je premijer.
Zahvalivši se poduzetnicima na njihovom doprinosu, premijer Kurti je ponovio da fokus Vlade ostaje na izgradnji održive ekonomije i društvenog razvoja, gde je napredak nepovratan.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Nazmi Viqa, predsednik Albansko-Nemačke Poslovne Unije,
Poštovani g. Matthias Conrad, zamenik ambasadora Savezne Republike Nemačke, ovde na Kosovu,
Poštovana gđo. Liza Gashi, zamenica ministarke u Ministarstvu Spoljnih Poslova i Dijaspore, u našoj Vladi,
Poštovani g. Lazim Destani, počasni predsednik Albansko-Nemačke Poslovne Unije,
Poštovani g. Ejup Berisha, prvi predsednik Albansko-Nemačke Poslovne Unije,
Tako mi je drago dame i gospodo, poštovani gosti, što vidim mnoge biznismene koje smo sreli bilo ovde ili u Nemačkoj, koji su toliko doprineli ekonomiji Kosova, za svoje porodice, svoje prijatelje i dobronamernike i sa kojima smo stvorili brojne mostove komunikacije i imamo nezaboravna iskustva.
Ulazeći ovde, na primer, video sam sva tri Bekima, Borovcija, Brestovcija i Ahmetaja, hoću da im kažem da ne zaboravljam njihova imena i da se znamo otkad, zahvaljujem se svima iz dna srca za neosporan, neumoran doprinos koji ste dali godinama, za svoju zemlju, za svoje porodice, za našu dobru naciju.
Zadovoljstvo je biti među vama danas, liderima Albansko-Nemačkih biznisa, što ste dali doprinos i nastavljate da doprinosite i u Nemačkoj i na Kosovu. Imali smo saradnju sa mnogim preduzetnicima i u prošlosti, ali danas smo ovde da ispitamo mogućnosti i načine za povećanje ove saradnje, na obostranu korist.
Za otvaranje vaše kancelarije sada i fizički na Kosovu, koristim priliku da vam čestitam i poželim najbolje. Poslovna Unija je preduzela veoma važan korak u ispunjavanju svog obećanja da će služiti kao snažan povezujući most između Kosova i Nemačke. Dakle, sa državom sa kojom imamo zdrave i jake političke, ekonomske, kulturne, diplomatske i komercijalne odnose.
Dok se okupljamo zajedno na ovom forumu, od suštinske je važnosti da razmislimo o našem kolektivnom putu, obeleženim neumornim radom i posvećenošću ekonomskom rastu i društvenom razvoju.
Tokom poslednjih godina, Kosovo je bilo svedok izuzetne transformacije. U 2019. godini, naša privreda je procenjena na 12,56 milijardi evra, dok smo samo tri godine kasnije zabeležili neverovatnu cifru od 18,15 milijardi evra, što predstavlja impresivan rast u smislu prometa i naravno to je uticalo i na druga povećanja koja smo imali u svakoj sferi društva i našeg delovanja.
Recimo udvostručili smo i izvoz i strane investicije, za samo dve i po godine, a u odnosu na 2019.godinu naredna godina biće godina gde ćemo imati rast bruto domaćeg proizvoda od preko 40%, odnosno za samo pet godina, a u odnosu na 2020., koja je bila godina pandemije, ispada za preko 50%.
Ovakav razvoj je bez presedana i naravno treba da se odrazi na kvalitet života građana, a u ovom slučaju na kvalitet poslovanja na Kosovu.
Naša priča je priča uspeha, koja se proteže dalje od ekonomskog rasta. To je priča o sveobuhvatnom razvoju, jer imamo i povećanje od 2/3 poreskih prihoda u državnom budžetu bez promene fiskalne politike, tako da se poreska stopa nije menjala, ali je prošireno porezno uključivanje. Doprinosi su povećani, bez povećanja potražnje od strane države.
Smatram da je faktor u povećanju poverenja u državne institucije, kada su demokratski izbori i kada postoji institucionalna stabilnost, povećava se poverenje građana u institucije, kada nema korupcijskih skandala i kada postoji nada za budućnost ljudi troše više nego što štede i na taj način se povećava državni budžet, što nam je omogućilo da za samo dve i po godine dođemo do tačke da je budžet za obrazovanje, zdravstvo i poljoprivredu povećan za 50%, dok za zaštitu za 150%.
Takođe, značajna je uloga međunarodne trgovine u našem ekonomskom preporodu. Naš izvoz u 2022. godini bio je 920,4 miliona evra, skoro, odnosno udvostručen u odnosu na 2020. Uskoro ćemo premašiti vrednost, odnosno milijardu. Naši biznisi postaju sve konkurentniji na globalnom tržištu, a osim toga dokazuju kako polako ali sigurno postajemo izvozno orijentirana zemlja.
Naši biznisi su dokaz da domaće tržište nije dovoljno, a izvoz je rešenje koje se već dešava, to nije nešto što predviđamo, to je nešto što doživljavamo. I opet, treba naglasiti da za ovakvo dostignuće sunarodnici imaju nezamenjivu ulogu u otvaranju vrata i stvaranju mogućnosti za naša lokalna preduzeća na međunarodnoj sceni. U ovom slučaju bi se moglo govoriti i o svojevrsnoj dijaspori kao važnom delu tržišta, možda prezastupljenoj jer je najveći potrošač domaćih proizvoda nego što se to na prvi pogled čini. Dakle, imamo neku vrstu izvozne dijasporizacije, gde je određeni izvoz usmeren upravo na našu dijasporu, gde god se ona nalazila u Zapadnoj Evropi, u Sjedinjenim Američkim Državama ili drugdje.
Ovom prilikom, dozvolite mi da naglasim da su mogućnosti još veće od realnosti, a mi smo tu da vam pomognemo.
Trgovinski deficit Evropske Unije je 122 milijarde evra, a u ovih 122 milijarde evra mi možemo da uđemo sa našim proizvodima, konkretno prehrambeni proizvodi su 14 milijardi evra ili 11%, dok su neprehrambeni proizvodi 108 miliona evra ili 89%.
Glavni prehrambeni proizvodi, s kojim bismo svojim izvozom mogli ući u delu trgovinskog deficita Evropske Unije su sokovi, sitno voće, meso, mlečni proizvodi, med, jaja, sveži paradajz, dok u neprehrambenim proizvodima, su ugljeni briketi, proizvodi od plastike, nameštaj, kuhinje, stolice, kreveti, proizvodi za preradu drveta, proizvodi od metala, a kod metala posebno proizvodi od aluminijuma. Ukupno 122 milijarde, velika je suma, želimo da sarađujemo sa vama kako bismo učestvovali u ovom trgovinskom deficitu Evropske Unije.
Stoga čestitam Uniji što je obezbedila ovakvu platformu saradnje, jer su oni naš ekonomski i komercijalni most sa Evropskom Unijom, posebno sa Nemačkom, i zanima me da li postoje novi, drugi načini kako da uradimo ovaj način saradnje u oblastima u kojim do sada nismo radili, osim povećanja intenziteta tamo gde se saradnja već odvija.
Uticaj vašeg rada je evidentan u povećanju direktnih stranih investicija, koje su u proteklih nekoliko godina dostigle 1,2 milijarde evra. Ovaj tok investicija nije samo ojačao privredu, već je i stvorio nove mogućnosti za zapošljavanje i razvoj veština. Jer pomoć koju ste dali Kosovu kroz saradnju nije samo doznaka, nije ni samo investicija i zapošljavanje, već je to i radna etika i razvoj veština. Dijaspora je deo naše nacije od koje učimo. Dakle, ne dobijamo samo finansijska sredstva i dobre materijalne stvari, već i znanje i veštine za poslove koje radimo i za koje moramo da radimo.
Brojke o zaposlenosti govore same za sebe, imali smo povećanje od 16% u otvaranju novih radnih mesta u poslednja skoro 32 meseca, dodajući 60.000 novih radnih mesta našoj privredi. Ovo dostignuće je značajno, posebno zato što odražava inkluzivnu prirodu privrede. Rastuća privreda trebala bi se pretvoriti u povećanu preraspodelu i povećanje zaposlenosti.
Delimo zajedničke vrednosti takođe. Na Kosovu mnogo učimo od naših iseljenika i vaših priča o uspehu. Možda svako od vas ovde zna bolje od nas koji smo ovde o Ausbildung sistemu. Ovu reč sam naučio od vas, niti iz prethodnog životnog iskustva, niti iz knjiga koje sam pročitao, već iz susreta sa vama i kada građani Kosova misle na Nemačku, misle na poznate nemačke brendove, misle na Bosch i Siemens, misle o kvalitetnim markama vozila, misle o Deutsche ovo i Deutche ono, ali ja sam premijer Republike Kosovo, koji je zainteresovan da Ausbildung postane najpoznatija nemačka reč u našoj Republici.
Moramo povezati tržište rada sa Stručnim Osposobljavanjem i Obrazovanjem, da za školsku ili fakultetsku diplomu imamo posao u privredi. Ne možemo planirati obrazovanje izvan ekonomskog razvoja i obrnuto.
Tokom ove sedmice napravili smo veoma važan korak. Pokrenuli smo kampanju za imidž Ausbildunga, u kom slučaju već imamo ovaj dualni sistem sa 12 profila, prošle godine smo imali 4, dodali smo još 8 ostalih. U 21 školi, u 14 opština širom Kosova, a cilj nije da samo popunimo slobodna radna mesta, već i da izgradimo osnovu za doživotno učenje. Učenje se ne završava diplomom, već se dešava kroz život, a mi želimo da to bude sistem. Nemački model je najbolji primer i nije slučajno da je u globalnoj finansijskoj krizi 2008. Nemačka prošla jako dobro, dobro i lako, a jedno od objašnjenja je Ausbildung. Uprkos globalnoj finansijskoj krizi, radna mesta nisu izgubljena. Jedan zemljak s kojim sam jednom išao u školu, u jednoj od njegovih poseta mi je rekao: ‘Vrlo zanimljiva čini mi se situacija u ovoj našoj voljenoj zemlji u odnosu na Nemačku-rekao je. Tamo u Nemačkoj sve izgleda dobro, ali ima slobodnih radnih mesta. Kažete kako je moguće da još uvek ima radnih mesta u ovoj skoro savršenoj zemlji. A na Kosovu, rekao je, malo šta mi se čini kako treba, i kažu da nema posla. Zar ne bi trebalo biti posla da se poprave ove stvari koje ne izgledaju ispravno?’ A ja verujem da je uslužna industrija ili ona za održavanja, je ključ, koji reguliše ove stvari koje su neregulisane, ali u isto vreme rade i stvari koje mi ranije nismo imali. Ausbildung metoda s jedne strane i evropske i evroatlantske vrednosti s druge su garancija uspeha.
Dok gledamo u budućnost, naš fokus ostaje na izgradnji jedne održive ekonomije, gde je naš napredak nepovratan. Ne samo da napredujemo, već da napravimo napredak koji niko ne može poništiti i da bude inkluzivan, da ne bude napredak za neke, nego za sve, da nikoga ne ostavi iza sebe.
I ova ekonomija raste u veličini, ali i u kapacitetu da ponudi mogućnosti građanima. Ponosni smo što se to dokazuje i kroz jačanje vladavine prava, koja povećava predvidljivost poslovanja i omogućava ulaganje i reinvestiranje.
Vlada Republike Kosovo podržava privredu zemlje podržavajući preduzeća. Mi nismo dve stranke, mi smo na istoj strani i to radimo kroz paket za ekonomski preporod koji dolazi iz budžeta koji pune poreski obveznici, bilo građani ili poduzetnici, u kom slučaju smo, na primer, subvencionirali ne samo potrošnju, već i proizvodnju, ne samo građane dok troše struju recimo, ili trudnice i decu, ili studente i stare, nego i proizvođaće, uz subvencionisane investicione kredite, pomoc za njih je što smo radili sa Zakonom o Održivim Ulaganjima , na osnovu čega se osniva Agencija za Investicije i Izvoz, koja će na ovaj način promovisati okruženje za poslovanje na Kosovu i sa Kosovom. I u tom pogledu imamo i konkretne podatke. Preliminarni investicioni projekti, u smislu unapređenja poslovnog ambijenta do 2030. godine, biće preko 10 milijardi evra. Preko 50 infrastrukturnih projekata oko 5 milijardi evra, koji obuhvataju transport sa 2,5 milijardi, energetiku sa 1,5 milijardi i životnu sredinu sa milijardu, i kapitalnih projekata kojih je samo u godinama 2023-2024 preko 6 hiljada sa oko 1,7 milijardi, a zadnje ali ne po važnosti, dodatnih 1,2 GW kapaciteta obnovljive energije. Trenutno imamo 282 MW, dodaćemo još 1200 MW, otprilike polovina će biti iz izvora vetra, a pola iz solarnih izvora. Prva aukcija za 100 MW u selu Kramovik u Orahovcu traje do 31. januara. Otkup energije zagarantovan na 15 godina, javno zemljište na 30 godina, cena plafon 65 evra po MW/h, a sledeće godine, do sredine sledeće godine radimo na tome da imamo još 150 MW od vetra, ali to se nije preciziralo u kom mestu, znači sarađujemo sa zainteresovanim preduzetnicima u određivanju mesta. Ovih 100 MW biće na površini od 120 hektara od 365 lokaliziranih hektara. Dakle, zna se za 365 hektara, od čega je 120 hektara predviđeno za solarni park od 100 MW.
Na samom kraju, dozvolite mi da još jednom izrazim duboku zahvalnost za g. Nazmia Viqa, za g. Lazima Destana i svim vama ostalim preduzetnicima koji ste nas okupili ovde kao što ste nas okupili tamo za opšte dobro i za dalji razvoj našeg partnerstva.
Zajedno smo postavili temelje za prosperitetno Kosovo i nastavićemo da gradimo na tom uspehu. Negujemo dobre tradicije i takođe podstičemo inovacije i kreativnost. Put koji je pred nama pun je mogućnosti i izazova, ali uz vašu kontinuiranu podršku, uz našu bezrezervnu posvećenost, uveren sam da predstoje još bolji i sve bolji dani za našu državu, za našu naciju, za porodice naših građana.
Hvala i čestitam još jednom.
Last modified: 25 новембра, 2023