Priština, 16.09.2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, tokom popodneva je učestvovao na otvaranju Nedelje održivog razvoja Kosova, u pratnji ministra životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, Liburn Aliu i ministarke ekonomije, Artane Rizvanolli.
Na početku svog govora, premijer Kurti je rekao da je Republika Kosovo tokom poslednjih godina napravila veliki napredak u energetskoj tranziciji i klimatskoj agendi, pokazujući viziju i veliku posvećenost održivoj budućnosti.
Pored institucionalne podrške, premijer Kurti je govorio i o ulaganjima u izgradnju obnovljivih kapaciteta, gde je istakao da je u planu izgradnja 950 megavata obnovljive energije kroz konkurentne projekte. On je kao primer uspeha izdvojio organizaciju aukcije za solarnu energiju snage 100 MW i dodao da isti uspeh očekuje i za konkurentske projekte za 150 MW iz vetra.
Iako Kosovo nije član Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFC), premijer je naznačio da su preduzete konkretne akcije da se doprinese globalnim klimatskim naporima kroz dobrovoljni nacionalno utvrđeni doprinos (NDC). U tom pravcu glavni cilj je smanjenje 8,95 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida do 2030. godine, što predstavlja smanjenje od 16,3% u odnosu na nivoe emisije iz 2016. godine.
Premijer je pred prisutnima istakao da je jedan od najinovativnijih projekata u regionu i šire Solar4Kosovo, kroz koji će centralno grejanje na solarnu energiju biti obezbeđeno za 60.000 građana, a 100 MV solarne energije za KEK, čineći ga deo zelene tranzicije.
Dalje, premijer je naglasio da su u martu ove godine ministry Rizvanolli i Aliu, kao i državna ministarka za Evropu i klimu Nemačke Ana Lurhman, koja je danas takođe prisustvovala otvaranju Nedelje održivog razvoja, potpisali Klimatsko partnerstvo i energetske tranzicije. Ovo je bilateralni sporazum koji će dodatno ojačati zajedničke ciljeve u ovim oblastima i podršku nemačke države u oblasti energetike.
A kada su u pitanju klimatska prilagođavanja , premijer je rekao da će Strategija prilagođavanja klimatskim promenama, koja je u izradi uz pomoć UNDP-a i USAID-a, pomoći u izgradnji kapaciteta za suočavanje sa poplavama i sušama, kao i da će dati prioritet ulaganjima u rezervoare vode i infrastrukturu navodnjavanja. On je to opisao kao ključni prioritet za Kosovo.
Premijer je dalje reako da ćemo , kroz našu saradnju sa međunarodnim partnerima, a posebno sa Vladom Nemačke, koja je omogućila učešće na COP27 i COP28, nastaviti da lobiramo za uključivanje Kosova u globalne klimatske mehanizme i za pristup međunarodnom finansiranju, koji su važno za uspeh ovih i drugih naših projekata.
„Više od 50% naših prioritetnih projekata u sektoru životne sredine fokusirano je na mere prilagođavanja klimi, uključujući izgradnju rezervoara za vodu i suočavanje sa poplavama i sušama. Studije izvodljivosti za izgradnju rezervoara su već u toku i izgradnja ovih rezervoara je kritična kako za vodosnabdevanje stanovništva, tako i za poljoprivredu“, rekao je on.
Na kraju svog izlaganja, premijer je objasnio da projekat mapiranja rizika od poplava, koji se sprovodi LiDAR tehnologijom, omogućava bolje predviđanje osetljivih područja i preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu cele naše teritorije od rizika od poplava.
„Zajedno ćemo obezbediti da Kosovo bude pogodnije mesto za stanovanje,stabilnija i bezbednija zemlja za buduće generacije“, zaključio je premijer Kurti.
Nakon uvodnih reči, premijer Kurti sa ministrima i prisutnima posetio je takmičarsku izložbu pod motom „Deluj zeleno “, zeleni kutak sa VR kao i druge aktivnosti koje će se odvijati u okviru Nedelje održivog razvoja, i održana je konferencija za medije prisutnih ministara, ministarke ekonomije, Artane Rizvanolli i ministra životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture, Liburn Aliu.
Ceo govor Premijera Kurtija:
Ovo od 16. do 20. septembra spada u nedelju bez vikenda, što znači da je radna nedelja i imam čast i zadovoljstvo da budem na njenom otvaranju zajedno sa dva ministra, ministrom životne sredine, prostornog planiranja i Infrastrukturu, Liburn Aliu, i sa ministarkom ekonomije Artane Rizvanollijem.
I ovom prilikom posebno sam želeo da pozdravim Anu Lurhman, državnog ministarku Nemačke za Evropu i klimu.
Takođe gospođu Eva Palatovu, zamenicu ambasadora Kancelarije Evropske unije na Kosovu, kao i uvažene ambasadore Vesterlund, Rohde i Bovern iz Švedske, Nemačke i Holandije.
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je da vam poželim dobrodošlicu danas na Nedelju održivog razvoja Kosova.
Ova nedelja je jedinstvena prilika da pokažemo našu posvećenost zelenom i održivom Kosovu. Posebno podržavam izjavu gđ. Luhrmana o jedinstvenom odnosu koji Kosovo ima sa Nemačkom, a posebno za njenu kontinuiranu podršku u ovom strateškom partnerstvu u oblasti klime i energije.
Republika Kosovo je tokom poslednjih godina napravila veliki napredak u energetskoj tranziciji i klimatskoj agendi, pokazujući našu viziju i posvećenost održivoj budućnosti.
Iako je fokus često na izgradnji novih čistih kapaciteta, pobrinuli smo se da razmislimo korak unapred: koji je najbolji način da ih koristmo? Kao rezultat toga, počeli smo sa projektom kapaciteta skladištenja energije od 340 MWh kroz grant Korporacije izazova milenijuma . Ovi kapaciteti su najveći po glavi stanovnika na svetu!
Dok je intersevanje ćesto puta izgradnja obnovljivih kapaciteta u interesu svih strana, razmišljali smo korak unapred: kako da obezbedimo da kapaciteti koje gradimo imaju građanina Republike Kosovo u centru? Kao rezultat toga, planiramo da izgradimo 950 megavata kapaciteta obnovljive energije kroz konkurentne projekte.
Prva među njima, kojom smo dali primer uspeha za ceo region, je aukcija za solarnu energiju snage 100 MW. Ova aukcija je izazvala interesovanje konzorcijuma svetski poznatih kompanija, koji su se međusobno takmičili u procesu koji su svi učesnici opisali kao fer, transparentan i ravnopravan. Kao rezultat toga, pobednički konzorcijum je dao konačnu cenu od 48,88 EUR/MVh, ili 35% nižu od plafon cene koju smo postavili na početku, zahvaljujući konkurenciji.
Isti uspeh očekujemo i za konkurentne projekte za 150 MW od vetra, dva puta po 75 MV na kojima trenutno radimo i koji će uskoro biti pokrenuti, jer na njima radimo sa istim žarom i posvećenošću.
Tokom ovog puta dekarbonizacije i pravedne tranzicije, Nemačka je stajala uz nas kao ključni partner. U martu ove godine, ministry Rizvanolli i Aliu i g. Luhrmann potpisali su Partnerstvo za tranziciju klime i energije, u novom bilateralnom sporazumu koji će dodatno ojačati naše zajedničke ciljeve u ovim oblastima i podršku njemačke države u oblasti energetike.
Ovo je samo poslednje u kontinuiranoj i visoko cenjenoj podršci nemačke vlade i nemačkih investicija našoj energetskoj tranziciji. Preko GIZ-a, pored tehničke podrške u kreiranju politika podrške građanima, takođe smo srećni zbog podrške koju su dali u promovisanju uloge energetske efikasnosti.
S druge strane, jedan od najinovativnijih projekata u regionu, ali i šire, je Solar4Kosovo, kroz koji će centralno grejanje na solarnu energiju biti obezbeđeno za 60.000 građana, i 100 MW solarne energije za KEK, čime će postati deo zelene tranzicija. Pored institucionalne podrške, među prvim ulaganjima u obnovljive izvore u našoj zemlji, vetropark snage 105 MV, je koinvesticija vredna 170 miliona evra, opet sa Nemačkom.
Svi pamte inauguraciju 27 vetrenjača zajedno sa ministarkom spoljnih poslova Nemačke Analenom Baerbock u hladnoj zimi 2022. godine.
Ali naša posvećenost klimi se tu ne završava. Iako Kosovo nije član Okvirne konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (UNFCCC), mi smo preduzeli konkretne akcije da doprinesemo globalnim klimatskim naporima kroz dobrovoljni nacionalno opredeljeni doprinos (NDC). Naš cilj je da smanjimo 8,95 miliona tona ekvivalenta ugljen-dioksida do 2030. godine, što predstavlja smanjenje od 16,3% u odnosu na nivoe emisija iz 2016. godine. Ova zalaganje ukazuje na našu posvećenost da doprinesemo borbi protiv klimatskih promena, iako smo isključeni iz međunarodnih mehanizmama finansiranja klimatskih promena.
Klimatska bezbednost je suštinski izazov za našu zemlju. Jugoistočni Balkan je jedno od žarišta globalnog zagrevanja, a Kosovo je ranjivo na ekstremne klimatske događaje kao što su poplave i toplotni talasi. U 2021. i 2023. godini poplave su pričinile značajnu štetu od preko 30 miliona evra, dok su ekstremne temperature sve češće, a projekcije pokazuju da bismo do kraja veka mogli imati i do 39,2 dana sa temperaturama iznad 35°C, svake godine.
Iz tog razloga, klimatsko prilagođavanje je ključni prioritet za Kosovo. Strategija prilagođavanja klimatskim promenama, koja je u izradi uz pomoć UNDP-a i USAID-a, pomoći će u izgradnji kapaciteta za suočavanje sa poplavama i sušama, kao i činiće prioritetima ulaganja u rezervoare za vodu i infrastrukturu za navodnjavanje.
Više od 50% naših prioritetnih projekata u sektoru životne sredine fokusirano je na mere prilagođavanja klimi, uključujući izgradnju rezervoara za vodu i suočavanje sa poplavama i sušama. Studije izvodljivosti za izgradnju rezervoara su već u toku i izgradnja ovih rezervoara je kritična za vodosnabdevanje stanovništva, kao i za poljoprivredu.
Do 2050. godine predviđamo da će se četiri od pet kosovskih slivova voda suočiti sa vodnim stresom, i zbog toga su ulaganja u vodne resurse kritična za našu budućnost. Takođe, povećava se rizik od šumskih požara; samo u 2022. požarima su zahvaćena 473 šumska područja, što ukazuje na potrebu za pojačanim upravljanjem i zaštitom šuma. U tom pravcu nameravamo da povećamo šumovitost teritorije Kosova i ojačamo institucije za sprečavanje i gašenje požara.
Naš projekat mapiranja rizika od poplava, realizovan LiDAR tehnologijom, omogućava nam da bolje predvidimo osetljiva područja i preduzmemo odgovarajuće mere za zaštitu cele naše teritorije od rizika od poplava.
Sve ove intervencije su veoma skupe. Naše procene pokazuju da je za postizanje nivoa bezbednosti i stabilnosti u odnosu na klimatske promene potrebno više od milijardu evra da bi Kosovo bilo među zemljama regiona koje je najprikladnije za život. Ovo finansiranje je od suštinskog značaja za poboljšanje infrastrukture i suočavanje sa budućim klimatskim izazovima.
Kroz našu saradnju sa međunarodnim partnerima, a posebno sa Vladom Nemačke koja nam je omogućila učešće na COP27 i COP28, nastavićemo da lobiramo za uključivanje Kosova u globalne mehanizme za klimu i za pristup međunarodnom finansiranju, koji su važni za uspeh ove i druge naše projekte.
Zajedno ćemo obezbediti da Kosovo bude prikladnije za življenje, stabilnija i bezbednija zemlja za buduće generacije.
Hvala vam i želim svima plodnu diskusiju tokom Nedelje održivog razvoja na Kosovu.
Last modified: 17 септембра, 2024