Peć, 11. septembar 2023.
Premijer Republike Kosovo, Aljbin Kurti, učestvovao je danas u panel diskusiji u okviru Letnje škole o rodu, ekonomiji i politici, na Univerzitetu u Peći „Hadži Zeka“.
Uz ključnu temu „Ravnopravnost polova“, premijer Kurti je prisutnima naglasio da kao državne institucije imamo odgovornost da promovišemo osećaj solidarnosti među građanima. On je naglasio da je za to potrebno aktivno uključivanje svih članova društva.
„Kada govorimo o emancipaciji, ne radi se samo o oslobađanju žena, već i o obrazovanju muškaraca. Obrazujmo muškarce, kako bi bili saveznici u borbi za rodnu ravnopravnost. Ženama nije suđeno da se same bore u ovoj borbi. Oni to moraju da urade zajedno sa muškarcima, zato je potrebna emancipacija, obrazovanje muškaraca o značaju rodne ravnopravnosti”, rekao je premijer.
Za jednake mogućnosti i prava, nastavio je premijer, kao Vlada smo istakli značaj stipendiranja u okviru STEM-Science, Technology, Engineering and Mathematics (nauka,tehnologija, inženjerstvo i matematika) programa, za otklanjanje socijalnog jaza na tržištu rada. Dodao je i da su za samo 21 mesec od 37.350 radnih mesta 50,3 posto zaposlene žene, a više od polovine onih koji su koristili „Superpuna“ su i žene.
Program „Vlada za porodicu“ omogućio je da 603 žene budu korisnice, a podržano je više od 34.000 porodilja, pri čemu je 90.000 žena prvi put otvorilo račune u banci. Premijer Kurti je ponovio da žene ne vidimo samo kao majke ili kao porodilje, već žene treba da imaju što više vremena za sebe, a finansijska podrška za njih i za decu značajno doprinosi svima. Dodao je da smo do sada podržavali preduzetništva koja su u vlasništvu žena, sa vrednošću subvencije blizu pola miliona evra, dok je vrednost omogućenog kreditiranja veća od tri miliona evra. A u poljoprivredi za 2021. godinu podelili smo subvencije za 1325 žena .
Rekao je da je naš cilj da razgradimo strukture koje pomažu u eksploataciji nejednakosti, a moramo težiti aktivnom učešću, gde žene ne samo da imaju mesto za stolom, već i glas u donošenju odluka.
„Dakle, nemojmo se time zadovoljiti, zamislimo svet u kojem jednakost i pravda nisu težnje, već proživljene realnosti. Neka naše delovanje bude vođeno principima ekonomske jednakosti i društvene solidarnosti, sloboda i prava, inkluzije i aktivnog učešća”, zaključio je.
Letna škola o rodu, ekonomiji i politici je petodnevni program koji okuplja studente i mlade lidere zainteresovane za istraživanje raskrsnice između roda i ekonomije. NDI će u septembru organizovati Letnu školu za odabranu grupu mladih. Program će rekrutirati 25-30 mladih između 18 i 29 godina. Kroz predavanja, radionica i diskusija, učesnici će se upoznati sa ključnim konceptima i teorijama feminističke ekonomije i steći dublje razumevanje o tome kako rod utiče na ekonomske sisteme i ishode.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gospođo Edi Gusia, Zamenica Šefa Agencije za Rodnu Ravnopravnost,
Poštovana gospođo Nensi Soderberg, Direktorka Nacionalnog Demokratskog Instituta na Kosovu,
Poštovani rektor Armand Krasnići Univerziteta „Hadži Zeka“ ovde u Peći,
Poštovana gospođo Diana Gaši, profesorica na Ekonomskom Fakultetu,
Poštovani profesore Ermond Bećiri,
Poštovani učesnici Letne škole o rodu, ekonomiji i politici,
Poštovana gospođo Alma Šehu, prorektor Univerziteta u Peći, isto kao i profesor Ermond Bećiri,
Veoma sam srećan i počastvovan što smo se našli među vama da razgovaramo o temi koja je i fundamentalna i odlučujuća za prosperitetno društvo koje stvara održivi razvoj, ali istovremeno i blagostanje koje nikoga ne izostavlja.
Na našem putu ka pravednijoj i naprednijoj zemlji, prvo moramo priznati da su solidarnost i saradnja kamen temeljac napretka.
Kao državne institucije, civilnog društva, imamo odgovornost da promovišemo osećaj solidarnosti među građanima, posebno kada je u pitanju rodna ravnopravnost.
Solidarnost je po mom uverenju solidarnost na delu. Rad je dokaz solidarnosti. I u ovom aspektu, dva vrlo važna elementa u stvaranju akcije osećaja solidarnosti su simpatija i empatija. Dakle, moramo imati simpatiju prema drugom, ali i empatiju. Ne samo sažaljenje prema nečijoj nevolji, već i zamišljanje sebe u poziciji drugog, jer sažaljenje kao takvo može značiti neku vrstu razmaka. Drugi je u teškoj situaciji, žao mi je, ali ona ili on je tamo, a ja sam tu.
Empatija je korak dalje od simpatije, od sažaljenja, jer zahteva da subjekt, osoba, zamisli sebe u poziciji drugog. I vjerujem da je solidarnost u suštini simpatija i empatija, ali osećaji postaju delovanje. I verujem da je to veoma važno za rodnu solidarnost prema rodnoj ravnopravnosti.
Žene moraju podržati žene i zajedno moraju ulagati u programe i kurseve koji promoviraju rodnu solidarnost.
Emancipacija nije jednosmerna ulica, već zahteva aktivno uključivanje svih članova društva. Kada govorimo o emancipaciji, ne radi se samo o oslobađanju žena, već i o obrazovanju muškaraca. Obrazujmo muškarce, kako bi bili saveznici u borbi za rodnu ravnopravnost. Ženama nije suđeno da se same bore u ovoj borbi. One to moraju raditi zajedno sa muškarcima, stoga je potrebna emancipacija, obrazovanje muškaraca o važnosti rodne ravnopravnosti.
Borba za oslobođenje žena je višestruka i zahteva širok pristup i analizu koja uzima u obzir načine na koje se rodno zasnovano ugnjetavanje ukrštava sa drugim oblicima ugnjetavanja, uključujući rasno, klasno i geografsko poreklo.
Međutim, sama inkluzija nije dovoljna. Moramo težiti aktivnom učešću, gde žene ne samo da imaju mesto za stolom, već i glas u donošenju odluka.
Štaviše, moramo biti svesni tanke linije između diskriminacije i isključenosti. Nemojmo zameniti jedan oblik ugnjetavanja drugim. Umesto toga, hajde da izgradimo društvo u kojem je isključenost zamenjena uključenošću, a diskriminacija zamenjena jednakošću. Jer, paradoksalno, ljudi koji su diskriminisani izgledaju privilegovani onima koji su potpuno isključeni. Stoga, oni koji su isključeni smatraju da ste barem vi, koji ste diskriminisani, uključeni. Ali ne smemo pristati ni na isključenje ni na diskriminaciju.
Dakle, borimo se protiv isključenosti uključivanjem, a protiv diskriminacije jednakošću. Jer patrijarhalnu mse koja ugnjetava, zanimaju unutrašnje nejednakosti kroz koje proširuje svoju vlast, postavljajući grupe jedne protiv drugih. Na primer, suprotstavljanje žena srednje klase sa siromašnim ženama, suprostavljanje seoskih žena sa urbanim ženama. To je način na koji se zajednici onemogućava ostvarenje ravnopravnosti. Stoga su potrebne i inkluzija i jednakost.
Mnoge feminističke autorice ističu da je vreme za novu paradigmu, koja osim prava i sloboda uključuje i ekonomske zahteve sa socijalnom pravdom i izazove postojeće hijerarhije.
Cilj je demontirati strukture koje pomažu u iskorištavanju nejednakosti. Ne nastojimo da zamenimo jedan način ugnjetavanja i eksploatacije drugim, već da stvorimo društvo zasnovano na jednakost.
Na ovom putu moramo prepoznati međusobnu povezanost borbi, jer postoji sistem koji napreduje na nejednakosti i eksploataciji, a to je duboko nedemokratski sistem.
Kao vlada, mi radimo tako da u našem društvu svi imamo ne samo jednaka prava, već i jednake mogućnosti. Budući da je obrazovanje polje koje omogućava osnaživanje žena, kao Vlada smo istakli značaj stipendija u okviru STEM-programa (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika), kako bi se eliminisao društveni jaz na tržištu rada.
S druge strane, od 37.350 novih poslova u samo 21 mjesec, 50,3 posto su zaposlene žene, a čak i iz programa Superpuna više od polovine onih koji su imali koristi su žene.
Program „Vlada za porodicu“ omogućio je da 603 žene budu korisnice, jer je ovaj program značio da nema porodice bez zaposlenog. Znam da to ponekad može izgledati netačno, ali na Kosovu ima mnogo porodica koje nemaju nikog zaposlenog, koji žive ili od socijalne pomoći ili od remitencija iz dijaspore. A poseban akcenat smo stavili na to da nijedna porodica ne ostane bez jednog zaposlenog, a među njima su 603 žene koje su imale koristi od ovog programa, odnosno „Vlada za porodicu“.
Podržano je preko 34.000 porodilja, ukupno preko 350.000 dece, odnosno mlađe od 16 godina, a 90.000 žena je prvi put otvorilo račune u banci. Žene ne doživljavamo samo kao majke, niti samo kao porodilje, već žene treba da imaju što više vremena za sebe, a finansijska podrška za njih i za decu značajno doprinosi svima. Znamo da su u pitanju oba roditelja, tu je i otac pored majke, ali svako empirijsko istraživanje i naše praktično iskustvo pokazuju da kada dajemo novac porodici, bolje ga je dati ženi nego muškarcu. Podržali smo preduzetništva koje su u vlasništvu žena, sa subvencijom od blizu pola miliona evra, dok je vrednost omogućenog kredita veća od tri miliona evra. A u poljoprivredi za 2021. godinu podelili smo subvencije za 1325 korisnica. Ova dostignuća pokazuju našu posvećenost promociji ravnopravnosti i osnaživanju žena.
Dakle, u zaključku, nemojmo se time zadovoljiti, zamislimo svet u kojem jednakost i pravda nisu težnje, već proživljene realnosti. Neka naše djelovanje bude vođeno principima ekonomske jednakosti i društvene solidarnosti, slobode i prava, inkluzije i aktivnog učešća.
Čestitam vam na ovoj letnoj školi, na ovoj organizaciji na koju radite i hvala vam na pažnji.
Last modified: 11 септембра, 2023