Priština, 30. avgust 2022
Na Međunarodni dan osoba nestalih lica od nasilja, premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, je zajedno sa predsednicom Republike Kosovo, Vjosa Osmani Sadriu, odali počast i položili cveće na spomen obeležje posvećeno nestalima u nasilju tokom rata na Kosovu, u dvorištu Skupštine Republike Kosovo.
Mi svaki dan svojom institucionalnom delatnošću, našim državnim stavovima osuđujemo genocid Srbije na Kosovu. A jedan od najluđih, najbolnijih izraza, koji nam je izazvao mnogo patnje, gubitaka i anksioznost, genocida Srbije na Kosovu su nestala lica, nasilno nestali, koji i dalje ostaju otvorena rana za našu državu i našeg društva, rekao je premijer Kurti.
U zajedničkom odavanju počasti sa porodicama nestalih, Koordinacionim savetom udruženja porodica nestalih Kosova, Vladinom komisijom za nestala lica, predstavnicima diplomatskih misija na Kosovu i drugim lokalnim i međunarodnim organizacijama, premijer Kurti je istakao institucionalnu odgovornost.
Kao institucije imamo odgovornost da učinimo sve što možemo i znamo, kako bi se što pre rasvetlila sudbina tih 1.617 nestalih lica, a istovremeno, zajedno sa međunarodnim faktorima, vršimo pritisak da se u Beogradu otvore arhive i da se tako dozna istina za naše najmilije, rekao je on.
Pored otvaranja arhiva, premijer je rekao da bi istovremeno tužilaštvo kod nas trebalo da bude mnogo aktivnije, pravosuđe mnogo efikasnije, jer se do istine može doći pravdom, kroz traženje odgovornosti od onih koji su ih ubili, zakopali, ekshumirali, poslali u Srbiju, tamo su ih sahranili i onda su ih ekshumirali u te pet masovne grobnice, kojih možda ima i više od toga. Ekshumirano je 950 Albanaca sa masovnih groblja Batajnica, Kiževak, Rudnica, Bajnabašte i Petrovo Selo i Peručac.
Premijer je istakao angažman Vlade Republike Kosovo da otkrije istinu o 1617 licima, čija je sudbina nepoznata. Među ovih 1.617 nasilno nestalih lica, velika većina su Albanci, ali ima i onih koji nisu Albanci, a mi smo posvećeni rasvetljavanju sudbine svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost, rekao je on.
Premijer Kurti je ovom prilikom pozvao građane, koji znaju, imaju informacije, da ih iznesu u javnost, istakavši da pored otvaranja arhiva u Beogradu, građani u Srbiji, a ne samo tamo, treba da pomognu tako što će reći ono što znaju.
Celo obraćanje premijera Kurti:
Zajedno sa predsednicom Republike, gđom Vjosa Osmani Sadriu i porodicama nestalih, nasilno nestalih iz rata na Kosovu, sa kolegama, službenicima institucija i sa međunarodnim partnerima i prijateljima iz diplomatskih misija ovde na Kosovu, odali smo mu počast svim nestalim, prisilno nestalim, danas, na njihov međunarodni dan.
Kao institucije imamo odgovornost da učinimo sve što možemo i znamo, kako bi se što pre rasvetlila sudbina tih 1.617 nestalih lica, a istovremeno, zajedno sa međunarodnim faktorima, vršimo pritisak na arhive u Beogradu. da se otvori i istina da se zna za naše najmilije.
Pored otvaranja arhiva, premijer je rekao da bi istovremeno tužilaštvo kod nas trebalo da bude mnogo aktivnije, pravosuđe mnogo efikasnije, jer se do istine može doći pravdom, kroz traženje odgovornosti od onih koji su ih ubili, zakopali, ekshumirali, poslali u Srbiju, tamo su ih sahranili i onda su ih ekshumirali u te pet masovne grobnice, kojih možda ima i više od toga.
Ekshumirano je 950 Albanaca iz Batajnice, Kiževka, Rudnice, Bajnabašte i Petrovog sela, Peručaca, odnosno ovo su pet velika masovna groblja, odakle su ljudi ekshumirani, a sigurno ih ima i drugih.
Među ovih 1.617 nasilno nestalih lica ima i ne Albanaca. Ogromna većina su Albanci, ali ima i onih koji nisu Albanci, a mi smo posvećeni rasvetljavanju sudbine svih, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ovom prilikom pozivam građane, koji znaju, imaju informacije, da ih javno obznane.
Smatram da osim otvaranja arhiva u Beogradu, građani u Srbiji treba da pomognu i govoreći šta znaju. Ali, ne samo u Srbiji. Neophodno je da svi građani govore o informacijama, koje mogu imati.
Mi svaki dan svojom institucionalnom delatnošću, našim državnim stavovima osuđujemo genocid Srbije na Kosovu. A jedan od najluđih, najbolnijih izraza, koji nam je izazvao mnogo patnje, gubitaka i anksioznost, genocida Srbije na Kosovu su nestala lica, nasilno nestali, koji i dalje ostaju otvorena rana za našu državu i našeg društva.
Last modified: 2 децембра, 2022