Priština, 18 maj 2023
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa ministarkom obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, Arbërie Nagavci, učestvovao je danas na Međunarodnoj konferenciji psihologije „Mentalno zdravlje u školi: Intervencije zasnovane na dokazima” održane u prostorijama Filozofskog fakulteta.
U svom govoru, premijer Kurti je rekao da je mentalno zdravlje suštinski element za lični, društveni i društveno-ekonomski razvoj. S tim u vezi, on je rekao da je Vlada Kosova, koja snažno veruje u potencijal našeg ljudskog kapitala, razvila politike koje se fokusiraju na decu i mlade ljude koji su osovina naših međusektorskih orijentacija u obrazovanju, zdravstvu, dobrobiti, kulturi, sportu i privredi.
Dok se dorađuje novi nastavni plan i program za uzrast od 0-6 godina, premijer je dodao da povećavamo pristup dece ranom obrazovanju, gde smo značajno povećali broj stručnjaka za podršku koji pomažu u razvoju učenika, kao što su asistenti i psiholozi .
“Da niko ne zaostane, za dve godine angažovano je više od 160 asistenata za decu sa posebnim potrebama. Za 2023. godinu planirali smo 300 asistenata, a planiramo da završimo mandat sa 500 asistenata“, izjavio je premijer Kurti.
S druge strane, Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija, u bliskoj saradnji sa Odeljenjem za psihologiju, poklanja pažnju prevenciji i rešavanju nasilja i uznemiravanja u školama, u kom slučaju je premijer Kurti naglasio da je tokom godine obučeno više od 200 stručnjaka.
Uporedo s tim, premijer je naznačio da je za sveobuhvatan pristup osnovan Nacionalni forum prijateljskih škola pod nazivom „Rastimo zajedno“, forum koji se zalaže, promoviše i koordiniše provođenje sigurnosnih politika i zdravog razvoja dece i mladi ljudi.
Tokom konferencije, premijer je obratio pažnju na rad profesora Odseka za psihologiju, objavljen pre 3 godine, koji pored korisnih podataka za kreiranje politike, ističe i značaj školske klime, kao i vidljivost njegove povezanosti sa nivoom nasilja i viktimizacije.
Na kraju izlaganja, premijer je ponovio da treba posvetiti vrijeme deci jer su ona sadašnjost i budućnost ove generacije. Nadao se da će zaključci ove konferencije ukazati na izazove i dati vredne preporuke koje mogu koristiti svim zainteresiranim stranama.
Celi govor premijera:
Poštovana gđo Arbërie Nagavci, ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija,
Poštovana gđo Kaltrina Kelmendi, šefica Odseka za psihologiju,
Poštovani profesore Aliriza Arenliu, profesor Univerziteta u Prištini,
Poštovani profesore Rami Benbenishty, profesor Emeritus,
Poštovana gđo Besiana Masmurati, direktorka obrazovanja u opštini Priština,
Poštovani profesori, poslanici, studenti,
Poštovani profesore Fitim Uka, profesore Mytaher Haskuka i svi vi ostali,
Hvala vam puno na pozivu i na ovoj prilici da danas ovde razgovaramo o tako važnoj temi.
Svi imamo priliku da se suočimo sa situacijom koju do sada nismo iskusili, pa se pitamo: koje je rešenje koje treba da preduzmemo, kojim putem da idemo? Dakle, koji su to putevi, te staze da bolje, ispravnije, brže prevaziđemo situaciju u kojoj se nalazimo?
Ponekad ispunjavanje naših potreba zahteva posebna uputstva i prakse. A drugi put ulazimo u nove uloge, ponekad ne lake, u interakcije, nekad male, a nekad većim. Ali gotovo ništa ne zahteva veću pažnju na priznavanje i podršku od dobrobiti dece. Kada su kod kuće, u školi, u zajednici, sa prijateljima i prijateljicama, sa nastavnicima, sa roditeljima, bakama i dedovima, sestrama i braćom, iu mnogim drugim oblicima.
Biti u stanju zamisliti kreativnost i maštu dece je zapravo gotovo nezamisliva vrsta izazova za nas. To zahteva prevazilaženje prepreka i rešavanje izazova koje oni mogu imati. To takođe zahteva veliki individualni, društveni i institucionalni podsticaj i podršku.
Verujem da je mentalno zdravlje ključno za lični, društveni i društveno-ekonomski razvoj. Kao sastavni deo dobrobiti, mentalno zdravlje obuhvata našu individualnu i kolektivnu sposobnost donošenja odluka, uspostavljanja odnosa i oblikovanja sveta u kojem živimo i delujemo.
Kao Vlada Kosova, mi snažno verujemo u potencijal našeg ljudskog kapitala. Dakle, razvijamo politike koje ga maksimalno poveč́avaju na holistički način. Deca i mladi su naš primarni fokus u ovom pogledu. Oni su osovina naših međusektorskih orijentacija u obrazovanju, zdravstvu, socijalnoj zaštiti, kulturi, sportu i privredi. Snažna osnova u detinjstvu i mladosti vodi zdravijem, sretnijem i produktivnijem životu.
Povećavamo pristup dece ranom obrazovanju i finaliziramo novi nastavni plan i program za uzrast od 0-6 godina. U međuvremenu, značajno smo povećali broj stručnjaka za podršku koji pomažu u razvoju učenika, kao što su asistenti i psiholozi.
Da niko ne ostane zapostavljen, za dve godine angažovano je više od 160 asistenata za decu sa posebnim potrebama. Za 2023. godinu smo planirali budžet za 300 asistenata, dok mandat nameravamo završiti sa 500 asistenata.
Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija blisko sarađuje sa Odeljenjem za psihologiju na praćenju i proceni potreba škola.
Pažnja se posvećuje prevenciji i rešavanju nasilja i maltretiranja u školama. U cilju poboljšanja pristupa uslugama mentalnog zdravlja i psihosocijalnih usluga za decu i porodice, prošle godine je obučeno više od 200 stručnjaka.
Pristup boljim uslugama za naše građane, a posebno za mlade i djecu naše zemlje, u školama, bolnicama, na ulici i u susjedstvu, naša je zajednička dužnost i odgovornost. Institucije sa svim svojim mehanizmima i službenicima moraju shvatiti važnost i težinu ovog zadatka. Naša usluga je neophodna jer smo izabrani za zadatke koji su nam povereni. Naš odgovor, trebalo bi da bude znanjem i kompetencijom njima na usluzi. Naše delovanje zahteva razboritost i dobrotu, ljubaznost jednih prema drugima.
Stoga su nam potrebni i dobri učitelji i učiteljice. Pažljivi psiholozi i pedagozi. Posvećen socijalni radnik i sociolog. Potrebne su nam škole sa kvalitetnim obrazovanjem, ali i sigurnije škole.
Radi sveobuhvatnog pristupa, osnovali smo Nacionalni forum prijateljskih škola pod nazivom „Rastimo zajedno“. Integrisano telo za obrazovanje, bezbednost, zdravlje i dobrobit sa više zainteresovanih strana: zagovara, promoviše i koordiniša sprovođenje politika za bezbednost i zdrav razvoj dece i mladih. Među ključnim pravcima rada ovog Foruma je podizanje svesti i intervencija u školama u vezi s prevencijom svih oblika nasilja; i povećanje školskih kapaciteta za identifikaciju, tretman i prijavljivanje slučajeva nasilja.
Studija cenjenih profesora Univerziteta u Prištini, na Odseku za psihologiju, kao što su Aliriza Arenliu, Kaltrina Kelmendi, Zamira Hyseni Duraku i Jon Konjufca, pokazuje korisne podatke za kreiranje politike, na čemu im se zahvaljujem na radu koji su uradili . Reč je o vrednom radu objavljenom 2020. godine, odnosno pre tri godine, o višedimenzionalnim indikatorima vezanim za nasilje u preduniverzitetskim institucijama.
Citiram deo iz studije: „Učenici koji navode nizak nivo komunikacije u porodici i niži nivo zadovoljstva porodičnim odnosima prijavljuju viši nivo viktimizacije i viši nivo upotrebe nasilja nad vršnjacima.“ Dakle, uloga roditelja, uloga staratelja, ali ne samo, braće i sestara i ostalih članova porodice, važna su karika za prevenciju nasilja u školama. Stoga moramo povećati iskrenu komunikaciju s decom bez obzira na temu. A posebno da ih više slušamo.
S druge strane, ova studija takođe naglašava važnost školske klime, kao i vidljivost njene povezanosti sa nivoom nasilja i viktimizacije. Stoga je potrebno ojačati socijalne interakcije za emocionalni i socijalni razvoj dece. Sa sigurnijim prostorima, sa odgovarajućim uslugama i promocijom zaštite mentalnog zdravlja.
Problemi su uobičajeni. Ali verujem da su i rešenja izvodljiva. Svako od nas se suočava sa njima, neko manje a neko više, neko češće a neko ređe. Problemi mentalnog zdravlja su izazovni. Ali oni se mogu lečiti, čak i upravljati. Fleksibilnost za njihovo usavršavanje, za razliku od odrasle osobe, deteta kod kuće i učenika u školi, zahteva povećanu pažnju.
Moramo da radimo još više da naša obdaništa i škole funkcionišu sa ‘holističkim pristupom’ ili kako kažu na engleskom “whole-school approach” tako da su oni glavni oslonac unapređenja mentalnog zdravlja naše dece i mladih. Sa okruženjem u kojem se o tome razgovara otvoreno i bez straha. Osigurati da deca imaju dovoljno znanja i informacija da razumeju i tretiraju svoje emocionalno i socijalno stanje. Stoga je uloga ovih obrazovnih institucija nezamjenjiva.
Dragi studenti i svi vi prisutni,
Nadam se da će zaključci ove konferencije istaći izazove i dati vredne preporuke koje mogu koristiti svim zainteresovanim stranama.
Ali jedna važna stvar koju treba shvatiti je da su sva deca jedinstvena u svojim potrebama i razvoju, radi se o ličnostima, a ne samo o individualnostima. Da bi bili uspešni, potrebna im je raznovrsna podrška. Samoizražavanje njihove kreativnosti ponekad postaje nedodirljivo istraživanje od nas ostalih koji smo oko tog deteta. Na primer, često nam se postavlja pitanje zašto duga ima sedam boja? Ili, zašto sunce obasjava dan? Pre nego što počnemo da vam pričamo šta je ovo ili ono, hajde da zastanemo još malo da objasnimo njihovu posebnost. Kako se izražavaju, kako se nose sa svojim osjećajima, kako isprobavaju nove ideje i načine, kako podstičemo njihov mentalni rast. Njihova igra u crtanju i slikanju, ali i šetnja parkom ili u sportskoj hali, fotografija ili muzika koja se sluša od ranog detinjstva, rad sa papirom ili drvetom, to su njihovi trenutni dizajni, za svetliju budućnost.
Verujem da su mogućnosti beskrajne. Posvetimo im svoje vreme. Nađimo rešenja zajedno, ne jedno bez drugog, ne jedno za drugo nego zajedno. Povećajmo brigu i povećajmo rad. Jer deca su sadašnjost i budućnost ove generacije, ali i onih koji će doći posle nas i posle njih.
Hvala vam!
Last modified: 22 маја, 2023