Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je juče u Londonu, Ujedinjeno Kraljevstvo, na panelu za diskusiju u organizaciji Chatham House Instituta, na kojem je bio jedan od ključnih govornika. Teme diskusije bili su bezbednosni izazovi sa kojima se suočava region, odnosno Zapadni Balkan.
On je u svom uvodnom izlaganju prvenstveno govorio o dosadašnjem napretku, dostignućima i politici vlade i njihovom rezultatu u povećanju blagostanja građana i olakšavanju integracije srpske zajednice na Kosovu. On je istakao da je liberalizacija viza koja je stupila na snagu 1. januara ove godine povećala interesovanje kosovskih Srba za dobijanje kosovskih pasoša, kao i uspešnu konverziju na kosovske registarske tablice za automobile sa srpskih ilegalnih, među vlasnicima iz redova srpske zajednice na Kosovu.
Kada je reč o bezbednosnim rizicima i izazovima, premijer Kurti je istakao da čvrst savez Srbije sa Rusijom nije samo teoretski rizik za Evropu i Zapadni Balkan, već je realan rizik sa kojim se Kosovo, ali ne samo, redovno suočava. On je dodao da prisustvo Rusije na Balkanu raste kroz Srbiju i da je u tom kontekstu jedan potpisani sporazum između Kosova i Srbije hitniji nego ikada. Nepotpisivanje dosadašnjeg sporazuma premijer je ocenio kao jasan znak nedostatka dobrog poverenja, koji je neophodan za pravnu sigurnost i sprovođenje onoga za što su se strane dogovorile. Štaviše, premijer je naglasio da odbijanje potpisivanja sporazuma znači i da Srbija želi da ostavi otvorenu opciju invazije na Kosovo.
„Bezbednost Kosova i podrška njoj je osnova na kojoj naša zemlja može da nastavi da raste“, podvukao je premijer Kurti, rekavši da Srbija, ili bilo koji potencijalni saveznik Rusije, ne može da drži region daleko od EU jer bi to služilo samo Rusiji i njenim naporima da ponovo podeli kontinent. Zbog toga je, kako je rekao, potreban pristup EU koji promoviše konvergenciju zemalja regiona u Evropsku Uniju na meritornoj osnovi, umesto da ceo region ostane talac jedne zemlje. Srbija sa svojim autoritarnim režimom koči ceo region“, rekao je on.
Diskusiju, koja je trajala oko sat vremena, moderirala je urednica lista “The Telegraph” Danielle Sheridan. Ostali panelisti, pored premijera, bili su Andin Hoxhaj, predavač na Univerzitetskom Koledžu u Londonu (University College of London) i Armida van Rij, viša istraživačica na Institutu Chatham House.
Uvodni govor Premijera Kurtija:
Veliko mi je zadovoljstvo što sam danas ovde sa svima vama i što imam priliku da sa vama podelim neka svoja razmišljanja o veoma aktuelnoj i značajnoj temi. Štaviše, čast mi je biti ovde u Chatham House-u, analitičkoj instituciji sa tradicijom dugom preko 100 godina. Biti deo nove države ima svoje brojne prednosti jer novost inspiriše i daje vam slobodu da stvarate. Verujem da je naša vlast koja je izašla iz velike izborne pobede pre tri godine izraz toga. Ali u isto vreme, deo takve tradicije daje vam osećaj perspektive da su problemi veći od pojedinaca.
Danas smo na ideološkom bojnom polju sa vrlo konkretnim posledicama. Neki bi mogli da se spore oko njene podelenosti i kako je ona tačno podelena, ali ne možemo poreći da s jedne strane postoji autoritarna pretnja. Ova strana radi tako što manipuliše strahovima ljudi da bi stekla i zadržala više moći.
Zapadni Balkan veoma aktivno i živo vidi ovu dinamiku. Postoji tendencija da se Zapadni Balkan tretira kao monolit, kao da je homogen region u smislu vlada i ljudi, ali da bismo razumeli dinamiku, verujem da moramo razumeti razlike. Dakle, zemlje Zapadnog Balkana, iako dele dosta sličnosti, – društvenih, kulturnih i istorijskih – su na svojim individualnim putevima. A to uglavnom zavisi od njihovih vlada.
Imate demokratski napredak na Kosovu, kombinovan sa ekonomskim rastom i institucionalnom stabilnošću. Nasuprot tome, u Srbiji, našem severnom susedu, pod vlašću autoritarnog lidera imate potpuno zarobljenu državu.
U poslednje tri godine, naša privreda beleži stabilan rast, sa prosečnim rastom od 6,2% BDP-a. Udvostručili smo i direktne strane investicije i izvoz, a poreski prihodi su povećani za 2/3 bez promene fiskalne politike, jer kada ljudi vide da nema korupcije u vladi spremniji su da doprinose i plaćaju poreze. A kada se nadaju, optimisti su u pogledu budućnosti, radije troše nego štede što je dobro za njihove živote i našu ekonomiju.
Zatim smo uveli socijalne politike koje ranije nisu postojale u našoj zemlji. Učinili smo javno obrazovanje besplatnim i na dodiplomskom i na postdiplomskom nivou. Uveli smo univerzalne pogodnosti za svu decu. Pozabavili smo se nezaposlenošću mladih novom vladinom platformom. Pojačana pomoć manjinama, a po prvi put u Kancelariji Premijera sva komunikacija je i na srpskom jeziku. Ovaj napredak je međunarodno priznat od strane različitih prestižnih organizacija. U izveštaju Freedom House-a iz 2023. godine Kosovo je rangirano na 1. mesto na Zapadnom Balkanu, na 2. u Evropi i na 3. u svetu za napredak u političkim pravima i građanskim slobodama. Poboljšali smo se za 22 mesta za samo dve godine na Svetskom indeksu slobode medija Reportera bez granica i skočili za 21 mesto u Indeksu korupcije Transparency International-a od kada je naša vlada preuzela dužnost.
Odgovornost vlade i težnja ka socijalnoj zaštiti učinili su integraciju srpske zajednice izvodljivom. Na primer, pitanje registarskih tablica, koje je bilo veoma vruće pitanje. Izgledalo je veoma tehničko, ali nije bilo stvarno, jer se tehničke stvari lako politizuju. Preko 4000 registarskih tablica iz srpske zajednice registrovano je na registarske tablice Republike Kosova. U pripremi za liberalizaciju šengenskih viza koja je stupila na snagu 1. januara ove godine, takođe smo videli porast zahteva za kosovske pasoše – na primer, preko 5800 u četiri severne opštine.
Dakle, mora postojati prilagođen pristup kako bi se podstakla inkrementalna bliskost sa Evropskom Unijom zasnovana na zaslugama. Ne mislim da to može biti ili treba da bude sve ili ništa. A jedna država ne može sve da zadrži. Po mom mišljenju, Srbija sa svojim autoritarnim režimom koči ceo region. Srbija priznaje de jure Bosnu i Hercegovinu, ali ne i de facto, kao i Crnu Goru. U slučaju Kosova suprotno je tačno. Prepoznaju nas u velikoj meri de facto, ali ne i de jure. Postoji opšta teza da Srbija održava dobre odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom, da bi to iskoristila u svojoj agresivnosti prema Kosovu. Ali ja bih tvrdio da suprotno nije samo interesantnije već i korisnije za razumevanje trenutnog stanja stvari. Naime, Srbija koristi svoju agresivnost prema Kosovu da bi održala dobre odnose sa Ruskom Federacijom i Kinom. Jer prema diktatorima koji nikome ne veruju, morate se dokazivati iznova i iznova. I mislim da to radi predsednik Vučić. Svojom agresivnošću prema Kosovu pokušava da održi dobre odnose sa Kremljom.
Stoga, nije čudo što nazadovanje Srbije, ili nazadovanje bilo koje zemlje u tom slučaju, nije samo njihov ulazak u EU. Radi se o onome što se dešava kod kuće. Takođe se radi o bezbednosti susednih zemalja. Odnosi koje imate sa komšijama govore mnogo o vama samima.
Sa Srbijom imamo granicu dugu 381 km. Granica koju imamo sa Crnom Gorom, Albanijom i Severnom Makedonijom zajedno, kraća je od one koju imamo sa Srbijom. Na tu granicu se prošlog septembra izvršila invazija paravojnih trupa. Srpske paravojne snage otvorile su vatru na našu policiju i ubile policijskog narednika Afrima Bunjakua. Visoki američki zvaničnici nazvali su vojno gomilanje oko naše granice „bez presedana“. Trebalo je savetniku za nacionalnu bezbednost Bele kuće, gospodinu Džejku Salivenu da kaže Srbiji da sve ove 48 isturene operativne baze koje imaju oko Kosova, gde su doneli modernu tehnologiju koju su dobili iz Kine, odnosno sisteme FK3, povuku pomalo delimično.
Želim da istaknem da pretnje, ili oluja kako mi ovde kažemo u ovoj diskusiji, ne dolaze od ljudi, već odozgo. Demokratija dolazi odozdo, ali pretnje ne dolaze odozdo. Pretnje dolaze odozgo. Upravo ti nedemokratski, autokratski lideri koji zapošljavaju strukture kao što je Wagner-wanna-be, ugrožavaju stabilnost, bezbednost i mir.
Zaplenili smo oružje i vojnu opremu u vrednosti od preko 5 miliona evra. Prošle godine ukupno tri puta, 23. juna, 5. septembra i 24. septembra. Prošlog maja dve organizacije koje je Kosovo označilo kao terorističke – Severna brigada i Civilna zaštita – povredile su oko 90 NATO vojnika, neki su morali da budu amputirani. Država koja je svedočila genocidu u živom sećanju ne može biti izložena ovakvim pretnjama nasiljem.
Dakle, snažno savezništvo Srbije prema Rusiji nije teoretska pretnja za Evropu i Balkan, koji je deo Evrope i treba da postane deo EU. To je realna pretnja koju Kosovo, ali ne samo, redovno doživljava. A kroz Srbiju smo videli nagomilavanje ruskog prisustva na Balkanu, bilo putem medija, obaveštajnih službi ili drugih oblika mešanja.
U svetlu ovoga, potpisan sporazum između Kosova i Srbije je hitniji nego ikada. Nepotpisivanje sporazuma koji imamo je jasan znak lošeg poverenja. Dakle, potrebna nam je bona fide da bismo imali pravnu sigurnost i implementaciju onoga što smo do sada dogovorili. A to takođe znači da kada odbiju da potpišu sporazum, žele da zadrže otvorenu opciju za invaziju na Kosovo. Dakle, ne vidim nikakvo drugo suštinsko značenje odbijanja da se potpiše osim što oni žele da drže ova vrata otvorena, da će postojati neka prilika da se vrate i ponovo izvrše agresiju. I nije ni čudo što se predsednik Vučić poziva na oca i sina lidere Azerbejdžana, Alijev kaže da su oni bili pametni jer smatraju da moraju da čekaju istorijski prozornu priliku koja se pokazala 27 godina kasnije. Pa se sad pitam da li je mislio na 27 godina od 1999. što bi značilo 2026. ili 27 godina od prošle godine što bi nas malo opustilo jer će tada biti 2050.
Bezbednost Kosova i podrška za nju je osnova na kojoj naša zemlja može da nastavi da raste. I naravno, Srbija, ili bilo koji potencijalni saveznik Rusije, ne može da zadrži region iza EU jer bi jednostavno poslužila Rusiji u njihovom pokušaju da ponovo podeli kontinent. Dakle, sada je vreme da EU veoma pažljivo i namerno nagradi demokratske reforme. Jer samo tako će to sprovesti u regionu.
Tačno je da ova 4 gradonačelnika na severu, 4 albanska gradonačelnika, imaju šupav legitimitet zbog niske izlaznosti, ali drugi nemaju nikakav legitimitet. Dakle, sada smo na legalnom putu da imamo prevremene izbore i radujem se što je pre moguće da se ti prevremeni izbori održe, tako da će 4 srpska gradonačelnika biti na severu. Ali nasilne rulje, terorističke strukture ne mogu da uđu u funkciju zahvaljujući svom nasilju i pokušajima destabilizacije. Morate imati odgovarajući demokratski pravni proces, a ja sam kao premijer tu da im pomognem da održe vanredne izbore i da tamo izaberu nove gradonačelnike.
Dakle, da, priznajem da je legitimitet slab, ali drugi koji žele da smene sadašnje gradonačelnike moraju imati legalitet, legitimitet i stupiti na dužnost tek nakon novih izbora.
Last modified: 13 фебруара, 2024