Premijer Kurti je održao predavanje i učestvovao u diskusiji „Izgradnja države na Kosovu: Izazovi i ogućnosti“, na Univerzitetu Queens u Belfastu

Belfast, 28. februar 2024

Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, posetio je „Queens University“ u Belfastu, gde je održao predavanje i učestvovao u diskusiji održanoj na temu „Izgradnja države na Kosovu: Izazovi i mogućnosti“.

U svom govoru, premijer je rekao da „Trenutni status Belfasta kao druge najbrže rastuće ekonomije Velike Britanije, posle Londona, predstavlja značajno odstupanje od njegove prošlosti. Na sličan način, otkrio sam da je svaki gost kojeg sam primio – bilo da je izveštavao ili posetio Kosovo tokom ili posle rata – bio zadivljen neverovatnom transformacijom kroz koju je zemlja prošla. Priština, kao i Belfast, stoji kao živahan i napredan grad usred ove izvanredne evolucije. Priština, kao i Belfast, brzo postaje grad vođen ka tehnologiji”.

On je dodao da i Severna Irska i Kosovo trenutno obeležavaju važne 25-godišnje prekretnice: Severna Irska je nedavno proslavila 25. godišnjicu Sporazuma Velikog Petka, dok će Kosovo obeležiti 25. godišnjicu oslobođenja ovog juna. 25 godina je značajno jer pruža perspektivu uz očuvanje osećaja važnosti i angažovanja u kontinuiranim pitanjima.

Dalje, premijer je govorio o istoriji izgradnje države Kosova i izazovima sa kojima se suočavaju država i građani od nezavisnosti. „Era u koju ulazimo nije samo stvaranje institucija; radi se i o izgradnji institucija koje pružaju snažnu društvenu podršku ljudima. Radi se o stvaranju okvira u kome se pojedinci osećaju da ih država služi i štiti“, rekao je premijer.

Takođe je pomenuo demokratski napredak koji je Republika Kosovo videla u poslednje tri godine i pozitivne pokazatelje dokazane međunarodnim merenjima i rangiranjem. „Za moju vladu, biti lojalan socijaldemokratskim principima znači više od promovisanja pravde i jednakosti unutar naših granica, ali i izvan njih. Republika Kosovo nastoji ne samo da bude priznata od međunarodne zajednice, već i da bude aktivan doprinos u rešavanju velikih izazova sa kojima se svet trenutno suočava“, rekao je premijer.

Celi govor premijera Kurtija:

Državni sekretaru Heaton-Harris,

Dekane Elborn,

Profesore Hughes,

Dame i gospodo,

Zaista je čast imati priliku da vam se obratim danas i biti u Belfastu. Ne shvatam to kao zdravo za gotovo, koliko je posebno posetiti ovo mesto po prvi put.

Iako nisam akademik po obrazovanju, verujem da sam prilično dobro opremljen da razgovaram o današnjoj temi jer sam proveo ceo svoj život radeći na tome. Bio sam naizmenično rastrgan i ponovo sastavljen u pokušaju da praktikujem neke od teorija koje sam pročitao, i da teoretiziram neka od iskustava kroz koja sam prošao.

Proteklih dana mnogo sam razmišljao o Severnoj Irskoj i neizbežno je kako se priča prepliće sa pričom o Kosovu. Verujem da je glavna tema moć nade kao katalizator za transformaciju. Kroz svoja iskustva, shvatio sam koliko duboka ova transformacija može biti, kao i Belfast.

Trenutni status Belfasta kao druge najbrže rastuće ekonomije znanja u Velikoj Britaniji, posle Londona, predstavlja značajno odstupanje od njegove prošlosti. Na sličan način, saznao sam da je svaki gost kojeg sam dočekao – bez obzira da li je izveštavao ili posetio Kosovo tokom rata ili posle njega – bio zapanjen izuzetnom transformacijom kroz koju je zemlja prošla. Priština, kao i Belfast, stoji kao živahan i napredan grad usred ove izvanredne evolucije. Priština, kao i Belfast, brzo postaje grad vođen tehnologijom.

Čvrsto verujem da su sva naša dostignuća na kraju posledica nemilosrdne nade naših ljudi i njihovog nezasitnog nagona da napreduju. Zaista je upadljivo uzeti u obzir da je i ovde i na Kosovu sukob nekada dominirao svakim aspektom svakodnevnog života. Dakle, promena je moguća, a moguć je i mir.

Ovo poređenje skreće pažnju na još jedan aspekt vredan pažnje: i Severna Irska i Kosovo u ovo vreme obeležavaju važne 25-godišnje prekretnice. Severna Irska je nedavno proslavila 25. godišnjicu Sporazuma  Velikog petka, dok će Kosovo obeležiti 25. godišnjicu svog oslobođenja ovog juna. 25 godina je važno jer nudi perspektivu uz zadržavanje osećaja relevantnosti i angažovanja u tekućim pitanjima.

Sada, 25 godina nakon NATO intervencije, sasvim je prirodno da ulazimo u novu fazu rasta naše zemlje. Prvih 25 godina na Kosovu bilo je posvećeno postavljanju temelja za nezavisnost, a zatim sprovođenju te nezavisnosti u delo. Ovo je uključivalo uspostavljanje i fino podešavanje domaćih institucija, proces sličan tkanju delikatne mreže koja zahteva stalno prilagođavanje. Pored toga, na međunarodnom nivou, to je podrazumevalo i obezbeđivanje priznanja našeg prava na postojanje. 17. februara 2008. zvanično smo proglasili nezavisnost kao suverena država. Ali tek nakon više od dve godine kasnije, 22. jula 2010, našu državnost je potvrdio Međunarodni Sud Pravde. Značajno savetodavno mišljenje Suda izdato je kao odgovor na zahtev koji je sama Srbija pokrenula na Generalnoj Skupštini UN-a. Ali taj potez Srbije je imao povratne rezultate, jer je sudsko mišljenje eksplicitno zaključilo da deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekršila međunarodno pravo.

Dostignuća naše zemlje nisu bila ni bez drugih velikih iskušenja, od kojih je najteža neprestana borba za negovanje i očuvanje nade našeg naroda. Bilo je perioda u novijoj istoriji Kosova u kojima se rizikovalo da se ta nada ugasi,  korupcija se pojavila kao najveća pretnja. Međutim, 2019. godine, kada je naša vlada pobedila na našim prvim izborima, pokazali smo koliko je ta nada trajna. Ljudi su žudeli za promenom i dobili su je. Pozdravili su vladu koja ne samo da je predstavljala mlade po godinama, već i oličavala svežu perspektivu i inovativno razmišljanje.

Prema tome, po mom mišljenju, demokratija je najbolji sistem vlasti kroz koji se ova nada održava u životu. S vremena na vreme, levo orijentisane vlade su kritikovane zbog nedostatka naglaska na identitetskim vrednostima.

Zaista, demokratija ponekad može izgledati suvo i bez osećaja u poređenju sa emocionalnim vrhuncima oslobođenja ili nezavisnosti, ili čak primamljivom propagandom režima ili fašističkog diktatora.

Međutim, dobro upravljanje se oslanja na svakodnevnu rutinu. Životno uzbuđenje ne bi trebalo da potiče od pitanja da li će javne službe funkcionisati, ili da li će ljudska prava biti poštovana. Upravljanje bi trebalo da bude stabilno, uz mala poboljšanja tokom vremena:  veća plima koja podiže sve čamce i ne ostavlja ni jednog građanina iza sebe.

Era u koju ulazimo ne odnosi se samo na uspostavljanje institucija; radi se o izgradnji institucija takođe, koje nude snažnu društvenu podršku ljudima. Radi se o stvaranju okvira u kome se pojedinci osećaju da ih država služi i štiti.

Ja sam lider socijaldemokratske stranke. I kao premijer, pokušao sam da vladam po socijaldemokratskim principima. To je značilo da se ozbiljno shvataju i „socijalni“ i „demokratski“ elementi te formule. Zaista, naša Vlada je pokazala kako društveno-ekonomski napredak i demokratski napredak idu ruku pod ruku. Nije razvoj bez demokratije, ili obrnuto.

Rastući uspeh kosovskih demokratskih reformi je nezavisno dokumentovan. Otkako smo preuzeli dužnost pre tri godine, poboljšali smo se za 21 mesto u Indeksu percepcije korupcije Transparency Internationala; i pomerili smo se za 22 mesta na Indeksu slobode medija Reportera bez granica. Prvi smo na Zapadnom Balkanu, drugi u Evropi i treći u svetu po unapređenju građanskih i političkih prava, prema Freedom House-u, kao i prvi na Zapadnom Balkanu u Indeksu izborne demokratije Instituta V-Dem. U 2022. godini, Svetski Projekat Pravde je rangirao Kosovo na drugo mesto u celom svetu po najvećem poboljšanju vladavine prava, iako je većina zemalja pretrpela pad.

Na socio-ekonomskoj strani jednačine, naše demokratske reforme su praćene značajnim povećanjem prosperiteta i bogatstva, široko rasprostranjenog u našem društvu. U protekle tri godine povećali smo budžet za 35%, a najveće koristi idu najugroženijim građanima. Konkretno, uveli smo subvencije za neonatalnu decu i negu dece; učinili javno visoko obrazovanje besplatnim; poboljšali uslove stanovanja za etničke manjinske zajednice; povećali penzije za osobe sa invaliditetom; i obezbedili podsticaj privatnom sektoru za povećanje zaposlenosti žena i mladih. Prema podacima Svetske banke, Kosovo je obezbedilo najizdašniji paket pomoći na Zapadnom Balkanu, kao procenat BDP-a, kako bi pomoglo građanima da se izbore sa globalnom krizom energije i troškova života. SDI je se udvostručila u poslednje tri godine, kao i naš izvoz, dok je naš trgovinski deficit smanjen za trećinu. I što je najvažnije, naša progresivna, socijaldemokratska agenda nije finansirana neodrživom potrošnjom. Naprotiv, povećanje našeg budžeta od 35% od 2021. godine potaknuto je povećanjem poreskih prihoda za dve trećine u istom periodu, bez promena u fiskalnoj politici. Valjda  kada ljudi vide da u vlasti nema korupcije spremniji su da doprinose i plaćaju poreze i eliminišu sivu ekonomiju. A kada se ljudi nadaju, radije troše nego štede, što je dobro za njihove živote i ukupnu ekonomiju. To je dovelo do toga da je naš javni dug prošle godine pao na istorijski najniži nivo od 17% BDP-a — niže od bilo koje  zemlje EU-a trenutno.

Za moju Vladu, biti veran socijaldemokratskim principima znači više od promovisanja pravde i jednakosti unutar sopstvenih granica, ali i izvan njih. Republika Kosovo nastoji ne samo da bude priznata od strane međunarodne zajednice, već i da bude aktivan doprinosilac rešavanju glavnih izazova sa kojima se svet trenutno suočava.

​ Naša odlučnost da budemo odgovoran član svetske zajednice je možda najočiglednija u kontekstu klimatskih promena. Kosovo nije bilo — ni istorijski ni trenutno — veliki doprinosilac emisije gasova staklene bašte. Pa ipak, pokazali smo čvrstu posvećenost zelenoj tranziciji i ublažavanju klimatskih uticaja. Ovo je, uprkos činjenici da se nalazimo na petom mestu po veličini na svetu,  i drugom mestu po veličini u Evropi sa rezervama lignita.

Prošlog meseca smo završili našu prvu solarnu aukciju od 100 MV, sa nizom daljih aukcija u planu za buduće projekte solarne energije i vetra. Uz sredstva EU, subvencionisali smo porodice i preduzeća da preduzmu korake za smanjenje njihove potrošnje energije. Nagrađujemo one koji štede. Uz podršku EU-a, Svetske banke i EBRD-a, poboljšali smo energetsku efikasnost javnih zgrada. I imamo ambiciozan program zelenih infrastrukturnih projekata koji će značajno smanjiti naše ukupne emisije. Jedan takav projekat, na primer, je železnička pruga Priština-Drač. Ova pruga će povezivati najbližu luku sa našom prestonicom, čime će se drastično smanjiti emisije iz kamiona i drugih automobila koji se koriste za transport robe kroz sadašnji autoput koji imamo. Mi smo u procesu traženja međunarodnih kredita i grantova da doprinesemo ovom projektu i drugim sličnim, zajedno sa našom Vladom.

Naravno, najveća dužnost svake zemlje prema međunarodnom pravu je mir. Kao što i sami znate, mirni i dobrosusedski odnosi nisu uvek laki. U slučaju Kosova i Srbije, takve odnose posebno otežava činjenica da je prošlo samo 25 godina od ere brutalne represije Slobodana Miloševića, koja je kulminirala ratom i genocidom nad našim narodom. Ali mi na Kosovu nismo odustali. Kao što sam rekao prošlog meseca u svom obraćanju Savetu Bezbednosti UN-a, moramo da se pomirimo sa onim što se desilo u prošlosti, ali apsolutno ne želimo da se osvetimo. Pravda je pravda ne bivajući osveta.

Naša želja za mirom je ilustrovana Osnovnim Sporazumom koji smo postigli sa Srbijom — pre skoro tačno godinu dana, 27. februara 2023 — u procesu koji je omogućila Evropska Unija i podržan od Sjedinjenih Država. Osnovni Sporazum je napravljen po uzoru na Osnovni ugovor između Istočne i Zapadne Nemačke iz 1972. godine. Tadašnji bivši nemački kancelar, Vili Brant, Ostpolitik; Živi i pusti da žive, uzajamno de fakto priznanje između dve Nemačke, koje je tada prethodilo sedištu u UN-u za obe Nemačke u septembru 1973. Izričito se poziva na Povelju UN-a kao na svetlo vodilju koje reguliše odnose između naših zemalja. Kao takav, zasnovan je na fundamentalnom idealu mira između suverenih nacija.

Nažalost, od kada smo postigli sporazum – Osnovni ugovor – Srbija je odmah počela da odstupa od njega, pa čak i odbila da ga potpiše. Najmanje osam od jedanaest članova Osnovnog sporazuma je prekršila Srbija i nažalost fasilitatori, posrednici u Briselu koji su trebali da budu arbitri nisu zazviždali kada su primetili kršenje. I na kraju, premijerka Ana Brnabić je 13. decembra poslala pismo EU u kojem navodi da sporazum nije pravno obavezujući. Najzlobnije, u istom pismu se navodi da Srbija odbija da poštuje teritorijalni integritet Kosova, čime zadržava pravo da u suštini izvrši invaziju na našu zemlju po svojoj volji.

Dakle, postigli smo dogovor. Predsednik Srbije je rekao da, da  ne bi potpisao  sada se kaje kao kupac kad se kaje što je rekao da. Nije lako ostati podrška dogovoru kada ga druga strana neprestano krši, ocrnjuje i odbacuje. Još je teže verovati u izglede za mir i dobrosusedske odnose sa državom koja odbija čak i da prizna naše postojanje i sponzoriše kriminalne i terorističke bande koje deluju na našoj teritoriji. Ali mi na Kosovu imamo nepokolebljivu srž optimizma. Nikada – i nikada nećemo – odustati od nade. Činjenica da nismo odustali od sporazuma uprkos uzastopnim pokušajima Srbije da ga podriva, svedoči o našoj gvozdenoj posvećenosti miru sa Srbijom — i sa svim državama sveta. To je takođe svedočanstvo koliko visoko cenimo naše partnerstvo sa EU i SAD.

Na kraju, bezbednost Kosova nije samo nacionalni, već i evropski prioritet. Prošle su dve godine od početka rata u Ukrajini. Nebrojeni nevini životi su izgubljeni, sa 6 miliona izbeglica koje su pobegle iz zemlje i milioni interno raseljenih. Ovaj tragični događaj je naglasio da ruski autoritarizam predstavlja opipljivu, a ne samo teorijsku pretnju. Predugo je Evropa delovala u uverenju da svaka eskalacija ove pretnje neće uključivati nasilni sukob. Međutim, moramo prilagoditi našu politiku realnosti pretnji sa kojima se suočavamo.

Kosovo i okolni region su posebno ranjivi na uticaj Rusije, pre svega zbog bliskog saveza Srbije sa Rusijom. Srbija je jedina evropska država pored Belorusije koja nije uvela sankcije Rusiji. I održava duboke ekonomske i političke veze sa zemljom. U prošlom parlamentu Srbije, 99 od 250 poslanika, skoro 40 odsto su bili i članovi grupe prijateljstva Srbija-Rusija. Imamo poslaničke grupe prijateljstva, sve zemlje koje su nas priznale i najviše desetak poslanika su članovi ali ne 99 u svakom slučaju.

Pošto sam počeo sa nadom, želeo bih da završim  sa tom idejom. Nada je zaista moćna sila, ali je treba negovati i održavati. Nada znači rad, znači angažovanje. Unutar zemlje, očuvanje nade održava se demokratijom. To zavisi od toga da ljudi imaju veru da će njihov doprinos državi doneti značajne rezultate. To podrazumeva podsticanje stalnog dijaloga između građana i države, umesto podizanja barijera koje izoluju vlast od njenog naroda.

Na regionalnom i kontinentalnom nivou, nada se održava kroz partnerstva i usklađivanje. Time se naglašava važnost ravnopravnih i recipročnih odnosa među državama. Oni koji su posvećeni izgradnji, očuvanju i unapređenju demokratije ne smeju ostati izolovani. Osećaj isključenosti uprkos stalnim naporima duboko šteti nadi.

Na Kosovu, produženo čekanje na liberalizaciju šengenskih viza je ilustrovalo ovo osećanje. Uprkos tome što je odavno ispunila kriterijume, Kosovu je trebalo znatno više vremena da dobije liberalizaciju u poređenju sa susednim zemljama. Imali smo 95 kriterijuma koje smo trebali ispuniti u odnosu na oko 40 koliko je postavljeno za Albaniju, Crnu Goru ili Severnu Makedoniju.

Liberalizacija je konačno stupila na snagu 1. januara ove godine, ali naš put ka EU integracijama ne sme da ponovi ovo predugo čekanje. Zemlje posvećene negovanju demokratije, uprkos suočavanju sa vidljivim izazovima, moraju se osećati uključenim u širu zajednicu nacija. I mi želimo da se pridružimo i Evropskoj Uniji i NATO-u i Savetu Evrope, ne samo da bismo imali koristi nego i da bismo doprineli.

Više se ne suočavamo samo sa teoretskim pretnjama. Uspon krajnje desnice predstavlja opipljivu opasnost, a nasilje ostaje hitna zabrinutost. Naše akcije moraju odgovarati prilikama i snažno odgovoriti na ove ozbiljne izazove. Samo tada možemo održati nadu živom i pretvoriti tu nadu u našu novu stvarnost.

Mnogo vam hvala.

Last modified: 29 фебруара, 2024