Priština, 13. decembar 2023
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, pozvan je na prijem koji je organizovala Ambasada Švedske na Kosovu, povodom proslave Dana Svete Lucije.
„Ohrabrujuće je kada se diplomatija proteže izvan zidova naših kancelarija i okuplja nas da proslavimo voljenu tradiciju naših prijatelja na Kosovu.“ rekao je premijer u svom govoru.
Povodom ovog praznika, on je istakao važnost razmišljanja o pričama koje nas podsećaju na trajnu snagu suosećanja i snagu ljudskog duha. Premijer Kurti je rekao da ove istorije, kao ova o Svetoj Luciji, treba da budu inspiracija svima, kako bi pružili brigu i solidarnost drugima u našoj blizini.
On je prisutnima, švedskom narodu i svima koji ga slave, čestitao Dan Svete Lucije.
Celi govor premijera Kurtija:
Vaša Ekselencijo, Jonas Westerlund, ambasador Švedske na Kosovu,
Ekselencije ambasadori i ostali članovi diplomatskog kora,
Ministri Vlade, narodni poslanici,
Predstavnici akademske zajednice i organizacija civilnog društva,
Poštovani gosti, dame i gospodo,
Zadovoljstvo mi je biti sa vama danas i videti mnoge od vas pre odlaska na praznike. Podjednako je ohrabrujuće kada se diplomatija proteže izvan kancelarijskih zidova i okuplja nas da proslavimo negovane tradicije naših prijatelja na Kosovu.
Kako se nalazimo u najkraćim danima u godini, tradicije postaju svetionici svetline i topline. Mi, ljudska bića, ne samo da uživamo u dugom letu, doslovno i metaforički, već se okupljamo i u manje ugodnim okolnostima, pronalazeći smisao i deleći iskustva dok koračamo prema Novoj godini. Proslava Lucije, posebno, obuhvata suštinu rasvetljavanja naših najtmurnijih dana.
Usred navigacije kroz oskudno dnevno svetlo, simbolika ‘nosioca svetla’ poprima duboko značenje. Ova proslava nas poziva ne samo da obeležimo protok vremena, već da kroz pesme i priče aktivno širimo svetlost i dobrotu. Ipak, osim prazničnog veselja, ova proslava duboko rezonira s našom zajedničkom ljudskošću, vraćajući nas u legende o Sv. Luciji.
Prema priči, Sv. Lucija je u rimskim katakombama tajno davala hranu proganjanim kršćanima. U 4. veku, njena upotreba sveća složenih u venac na glavi osvetlila joj je put, oslobodivši joj obe ruke za njen sveti zadatak. Ovaj čin postao je simbol njene posvećenosti pomoći onima kojima je pomoć potrebna.
Dok slavimo radost ove sezone, ne samo da prigrlimo tradiciju već i razmislimo o narativima koji nas podsećaju na trajnu snagu suosećanja i snagu ljudskog duha. Neka ove priče budu inspiracija svakom od nas da budemo nosioci svetla u svojim životima, nudeći brigu i solidarnost drugima.
Hvala Vam.
Last modified: 14 децембра, 2023