Peć, 14.01.2023
Kompletan govor premijera Kurtija na ceremoniji počastvovanja ambasadora Vilijamu Vokeru titulom „Doctor Honoris Causa“, od Univerziteta „Haxhi Zeka“:
Poštovani ambasadore Vilijam Voker, veliki prijatelj Kosova,
Poštovana Ministarka obrazovanja , nauke, tehnologije i inovacija , gđo. Arbërie Nagavci,
Poštovani ministri u Vladi Republike, Elbert Krasniqi, Rozeta Hajdari i Armend Mehaj,
Poštavani rektore Univerziteta „Haxhi Zeka“ u Peći g. Armand Krasniqi,
Poštovani rektori i profesori drugih univerziteta,
Poštovani gradonačelniče opštine Peć Gazmend Muhaxheri i vi gradonačelnici drugih opština, opštine Dečane Bashkim Ramosaj, Junik Ruzhdi Shehu i Štimlje Qemajl Aliu,
Poštovani predsedniče skupštinskog odbora za obrazovanje, Ardian Gola,
Poštovani poslaniče Skupštine Behxhet Pacolli,
Poštovani studenti, predstavnici diplomatskih misija, zaposleni na Univerzitetu i u administraciji,
Poštovana zamenice ambasadora Alison Grunder,
Dame i gospodo, uvaženi gosti,
U teškim istorijskim vremenima, kao i u periodima lične krize, dobar prijatelj može biti potreban kao spas. Čak i kada nemate dobrog prijatelja, upravo teška vremena mogu vam ga doneti. U svetu albanskih tradicija, kućni prijatelj je veoma poštovana ličnost, koja je do nedodirljivosti počastvovana, po našim uobičajenim albanskim kodeksima gostoprimstva, što je naša istaknuta vrednost. Danas smo se okupili ovde na Univerzitetu „Haxhi Zeka“ u Peći, upravo da počastvujemo velikog prijatelja Kosova i njenog naroda: američkog diplomate Vilijama Vokera.
Gospodin Vilijam Grejem Voker je zaista prijatelj naroda Kosova, jer među narodom naše zemlje malo je stranih državljana koji su toliko poznati i tako jednoglasno cenjeni kao gospodin Voker. Pri tome posebno želim da kažem da je ambasador Voker i moj prijatelj, još od vremena rata kada smo se prvi put sreli i upoznali u Prištini i do danas kada se ponovo srećemo ovde u Peći.
Ambasador Vilijam Voker je 1998. došao na Kosovo da predvodi Verifikacionu misiju OEBS-a, čija je misija bila da proveri da li srpske snage deluju u skladu sa oktobarskim sporazumom Ujedinjenih nacija o povlačenju oružanih snaga i poštovanju primirja. Za građane Kosova u to vreme tako dobrodošla, ova misija je bila lako prepoznatljiva po automobilima narandžaste boje kojima se kretalo svih 700 pripadnika ove verifikacione misije.
U međunarodnim medijima u to vreme Kosovo je i dalje predstavljano kao provincija Srbije, gde su na jednoj strani bile srpske oružane policijske i vojne snage Miloševićevog režima, dok su na drugoj strani bili dobrovoljci Oslobodilačke vojske Kosova. Ovu vojsku je kao oružani gerilski pokret stvorio albanski narod Kosova, koji je od 1945. godine nasilno držala Srbija pod drugom Jugoslavijom, kao najpotlačeniju i najdiskriminisaniju etničku zajednicu u Evropi posle Drugog svetskog rata.
Cilj OVK u to vreme bio je da se bori protiv jugoslovenskih snaga do oslobođenja Kosova, koje je ostgvareno u junu 1999 godine. Ali u svojim počecima, kao nedovoljno poznata po svojim ciljevima i tehnikama, OVK je bila klasifikovana kao ekstremistička i čak i terorista. Upravo bi to bila Verifikaciona misija OEBS-a na Kosovu, koja bi svojim izveštajima sa terena o vojnim operacijama, kretanju stanovništva i drugim dešavanjima na Kosovu pomogla da promeni međunarodnu percepciju OVK, što joj je obezbedilo pomoć od NATO-a. .
Kada je Jugoslavija počela da se raspada zbog nacionalističke šovinističke politike Srbije Slobodana Miloševića, nakon što je izazvala ratove sa hiljadama žrtava u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, na red je, kao što znamo, došlo Kosovo. Preko 60.000 oružanih snaga Srbije preduzelo je policijske i vojne operacije protiv kosovskih Albanaca, u cilju etničkog čišćenja, koristeći genocidne tehnike. U periodu od 1997. do 1999. godine ubijeno je preko 13.500 ljudi, silovano oko 20.000 žena i devojaka, među kojima je bilo i obijene dece, preko 1.100, dok je preko 860.000 drugih građana naše zemlje proterano sa Kosova, a preko pola miliona raseljeno, spaljeno je na stotine celih sela i gradskih naselja a njihova imanja prethodno opljačkana.
U cilju potpunog uništenja i rasformiranja jedinica OVK, kako bi se osvetila njenim vojnicima, srpska policija je januara 1999. opkolila selo Račak Štimlja, uz izgovor da traga za „teroristima“ Albancima. Nisu dozvolili verifikatorima OEBS-a da uđu u selo. Ujutro 15. januara 1999. godine, srpske snage su u Račku ubile 45 albanskih civila, ostavljajući njihova tela u dolini u sred šume Kada je šef Verifikacione misije na Kosovu Vilijam Voker uspeo da uđe u Račak, video je tela 45 Albanaca koje su u ovom selu ubile srpske snage. Usred maskriranih tela ovih 45 stanovnika sela i pred novinarima, Vilijam Voker je izjavio: „Iz onoga što sam video, ne ustručavam se da opišem incident kao masakr i zločin protiv čovečnosti. Ovo je bila jasna i veoma snažna poruka jednog ambasadora OEBS-a celoj javnosti i međunarodnoj zajednici. Ništa nije promenilo tok ratnih dešavanja na Kosovu više od odjeka Račakovog masakra na međunarodnom planu, o čemu se saznalo kako je o njemu izvestio ambasador Voker.
Iste večeri, na konferenciji za novinare u sedištu verifikatora u Prištini, Vilijam Voker je izjavio pred mnogim domaćim i međunarodnim novinarima, rekavši: „Nemam reči da opišem moj lični gnev … pred scenom koja se može opisati kao neobjašnjiv zloćin . Iako nisam advokat , iz onoga što sam lično video, ne ustručavam se da zloćin opišem kao masakr, zločin protiv čovečnosti. Takođe se ne ustručavam da optužim vladine bezbednosne snage za odgovornost“.
Ambasador Voker, pre nego što je bio prijatelj Kosova, bio je i jeste prijatelj istine. A kao prijatelj istine, on uvek ostaje prijatelj Kosova.
Poštovani prisutni,
Ove izjave ambasadora Vilijama Vokera bile su njegove zvanične osude u ime Verifikacione misije na Kosovu OEBS-a, prema srpskim snagama i vlastima koji su činili zločine protiv čovečnosti i ratne zločine nad civilnim Albancima na Kosovu. Ovi izveštaji ambasadora Vokera promenili su međunarodni diskurs i kurs prema ratu koji se vodio u našoj zemlji. Tadašnji predsednik SAD Bil Klinton odmah je reagovao osudivši ubistva 45 Albanaca u Račku od strane srpskih snaga, i pobrinuo se da NATO trupe budu spremne za akciju. Dva meseca kasnije, 24. marta 1999. godine, NATO avioni su pokrenuli kampanju bombardovanja Jugoslavije, što je dovelo do oslobođenja Kosova u junu te godine.
Dakle, odavde ispred vas, dozvolite da vam se lično obratim: hvala gospodine Vilijam Voker!
Mi Albanci nikada nećemo zaboraviti šta ste učinili za Kosovo i istorija našeg naroda je već rezervisala posebno mesto na Kosovu za vaše ime i za ulogu i doprinos vašeg rada.
U to vreme, Miloševićeva Srbija je pokušala da prikrije svoj zločin u Račku falsifikovanjem priče o tome. Ali, srećom, o masakru u Račku svedoče snimci međunarodnih medija, desetine preživelih očevidaca i Verifikaciona misija OEBS-a na Kosovu. Tada smo videli i istinu, koju nam je prvi otkrio ambasador Vilijam Voker. Na osnovu ovih iskaza, intervjuisanja 63 svedoka i dokaza Haškog tribunala, Specijalno tužilaštvo Kosova raspisalo je međunarodnu poternicu za 18 srpskih osoba osumnjičenih da su umešani u masakr u Račku 15. januara 1999. godine.
Mi smo na poslednjem sastanku Vlade Kosova, dodeljili sredstva za finansiranje objavljivanja knjige ambasadora Vokera o masakru u Račku, koja će nesumnjivo biti veoma vredno pisano svedočanstvo o istoriji ovog masakra i rata na Kosovu. Zbog toga vam se od srca zahvaljujem i jedva čekama da pročitam ovu knjige i da je raspodelim onima koji još uvek ne znaju u potpunosti slučaj masakra u Račku.
Na ovu 24. godišnjicu masakra u Račku, sećajući se 45 žrtava masakriranih od strane srpskih snaga, drago mi je da vidim da je ambasador Voker i dalje dobrog zdravlja, da će i ubuduće nastaviti da svedoči o ovom masakru. Čestitajući vam titulu „Doctor Honoris Causa“ koju danas dobijate od Univerziteta „Haxhi Zeka“ ovde u Peći, dozvolite mi da vam se još jednom zahvalim i poželim vam dug život i dobro zdravlje Još jednom vam se zahvljujem na vašoj korektnoj, konkretnoj i tako humanoj pokazanoj ulozi u odnosu na ratne zločine koje je Srbija počinila nad kosovskim Albancima.
Zahvaljujem!
Last modified: 16 јануара, 2023