Priština, 17. decembar 2024
U zgradi Vlade danas je održana prezentacija jednogodišnjeg izveštaja Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, koji je obuhvatio dokumentaciju o zločinima počinjenim tokom rata na Kosovu.
U svom obraćanju prisutnima, premijer Republike Kosovo, Albin Kuti, rekao je da se ovi materijali arhiviraju da bi služili našem sećanju kao narodu i našem zahtevu za pravdom, koji će služiti i budućim generacijama, kako bi znali za stradanja i izdržljivost našeg naroda tokom jednog mračnog perioda.
„Institut nastavlja saradnju sa svim institucijama Republike Kosovo na prikupljanju i sistematizaciji materijala koji dokazuju zločine. Metodologija koja vodi ovaj proces predstavlja sveobuhvatan pristup, sa visokim profesionalnim i etičkim standardima. Tokom ove godine sakupljeno je oko 190 metara fizičkog arhivskog materijala i oko 15 terabajta digitalnog materijala, video, audio, fotografija, koji dokumentuju zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Ovi podaci prikupljeni u ovom periodu su prikupljeni iz 67 različitih izvora, odnosno organizacija, institucija, sakupljača, koji su dostavili dokaze koje su imali“, rekao je premijer Kurti.
On je izrazio zahvalnost brojnim organizacijama aktivista za ljudska prava, na njihovoj posvećenosti i ulozi tokom godina, u višegodišnjem neumornom radu na dokumentovanju zločina koje je počinila Srbija, kao i Državnoj agenciji za arhive Kosova, Istorijskom institutu, Univerzitetu u Prištini, Narodnoj biblioteci Kosova i drugim državnim institucijama za podršku Institutu za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
On je dalje dodao da dok porodice još traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, Srbija odbija da se izvini, pa čak i da prizna svoju genocidnu prošlost, dok politički potomci Miloševića i njegovog režima koji i danas vode sa Srbijom, poricanjem genocida i glorifikacijom nasilja, oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije.
„Zbog toga, za žrtve i za preživele kojima su ubili svoje najmilije, mi ne možemo zaboraviti. U ime pravde, mira i očuvanja istine, moramo zapamtiti: dokumentovanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida počinjenih tokom rata 1998-1999. godine na Kosovu, to je moralna i istorijska obaveza za sve generacije. To je obećanje žrtvama i njihovim porodicama da nećemo zaboraviti nikoga, nikad“, rekao je on.
Izvršni direktor Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu (IKKL) Atdhe Hetemi rekao je da Predstavljanje Godišnjeg Izveštaja o Radu potvrđuje našu posvećenost održavanju dijaloga i uključivanju svih relevantnih aktera u naš rad.
„Jednogodišnji izveštaj koji će biti predstavljen danas sažima informacije o radu Instituta od novembra 2023. do novembra 2024. godine i odražava naše zajedničke napore da uspostavimo jaku osnovu za dokumentovanje i istragu ratnih zločina“, rekao je on i dodao da glavni prioritet za 2025 ostaje puna funkcionalizacija Instituta, intenziviranje napora na prikupljanju materijala i u zemljama regiona i implementacija projekta digitalizacije.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Saranda Bogujevci, potpredsednica Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani g. Atdhe Hetemi, direktor Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu,
Poštovani profesore Arben Abdullahu, profesor Univerziteta u Prištini,
Poštovani profesore Arsim Bajrami, profesore Ismet Salihu,
Poštovani profesori, rukovodioci i predstavnici institucija,
Poštovani predstavnici organizacija civilnog društva, partneri i saradnici,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Dobar dan i dobrodošli u zgradi Vlade!
Sastajali smo se i ranije u ovom formatu da razgovaramo o Pravilniku i metodologiji kojom se rukovodi rad Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, i nakon dužeg rada danas je zadovoljstvo govoriti o rezultatima jednogodišnjeg rada, u proces dokumentovanja zločina počinjenih tokom rata na Kosovu 1998/1999.
Duboko cenimo saradnju sa vama, sa svim akterima, pozdravljamo svačiji doprinos u ispunjavanju našeg zajedničkog cilja institucionalizacije, zaštite i očuvanja kolektivnog sećanja.
Pored državnih institucija, dokumentaristi i nezavisni istraživači, civilno društvo, stručnjaci, mediji, novinari i svi građani sada imaju Institut koji prikuplja sve promene.
Ovi materijali se arhiviraju da služe našem sećanju kao narodu i našem zajedničkom zahtevu za pravdom. Oni će služiti i budućim generacijama da upoznaju patnju i izdržljivost našeg naroda u jednom mračnom periodu.
Zahvalni smo našim organizacijama, aktivistima za ljudska prava, na njihovoj posvećenosti i ulozi tokom godina, na višegodišnjem neumornom radu, na dokumentovanju zločina koje je počinila Srbija.
Zahvaljujemo se Državnoj agenciji za arhive Kosova, Istorijskom institutu, Univerzitetu u Prištini, Narodnoj biblioteci Kosova i svim drugim institucijama na podršci i pomoći.
U popisu stanovništva ove godine prvi put je uključen i upitnik štete od rata 1998-1999, gde je zajedno sa nama i V.D. direktora Agencije za statistiku Kosova, g. Kastrati.
Građani su prijavili ekonomsku štetu, uništenu imovinu, kao i štetu ubijenim, nestalim, povređenim ili zatvorenim članovima porodica.
Zadovoljni smo saradnjom između Instituta i Agencije za statistiku Kosova na verifikaciji, obradi i analizi ovih statističkih podataka.
Institut nastavlja saradnju sa svim institucijama Republike Kosovo na prikupljanju i sistematizaciji materijala koji svedoče o zločinima. Metodologija koja vodi ovaj proces predstavlja sveobuhvatan pristup, sa visokim profesionalnim i etičkim standardima.
Tokom ove godine prikupljeno je oko 190 metara fizičkog arhivskog materijala i oko 15 terabajta digitalnog materijala, video, audio, fotografija, koji dokumentuju zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Ove informacije, prikupljene u ovom periodu, prikupljene su iz 67 različitih izvora, odnosno organizacija, institucija, koleksionista, koji su dostavili dokaze kojima su raspolagali.
Iskreno se zahvaljujem svim zaposlenima u Institutu na posvećenosti ovom važnom i osetljivom procesu. Čestitam izvršnom direktoru Atdhe Hetemiju na njegovoj posvećenosti i doprinosu.
Rad Instituta tokom ove prve godine, uz vašu podršku kao partnera u ovom procesu, pomaže nam da dokumentujemo kako tragedije, tako i tekuće posledice poslednjeg rata.
Zajedno stvaramo jaku osnovu za borbu protiv poricanja ili pogrešnog tumačenja istorijske istine i za sprečavanje ponavljanja tragedija.
Poštovani prisutni,
Dok porodice i dalje traže posmrtne ostatke svojih najmilijih, Srbija odbija da se izvini, pa čak i da prizna svoju genocidnu prošlost.
Dok ona nastavlja da negira genocid i glorifikuje nasilje, politički potomci Miloševića i njegovog režima, koji i danas vode Srbiju, oživljavaju njene ekspanzionističke i hegemonističke ambicije.
Stoga, za žrtve i za preživele kojima su ubili svoje najmilije, mi ne možemo zaboraviti.
U ime pravde, mira i očuvanja istine, mi moramo zapamtiti: dokumentovanje ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida počinjenih tokom rata na Kosovu 1998-1999 je moralna i istorijska obaveza za sve generacije. To je obećanje žrtvama i njihovim porodicama da nikoga nećemo zaboraviti, nikada.
Hvala vam puno na vašoj kontinuiranoj posvećenosti ovom kolektivnom naporu. Idemo postojano ka našem zajedničkom cilju, za budućnost koja je pravedna i mirna.
Hvala Vam!
Last modified: 17 децембра, 2024