Priština, 30.05.2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je danas na komemorativnoj ceremoniji organizovanoj pod njegovim pokroviteljstvom, u čast života i dela narodnog heroja Ali Ajetija, povodom 35. godišnjice pada.
U svom govoru pred mnogobrojnim prisutnima, premijer Kurti je istakao da je Ali Ajeti celim bićem bio odan Kosovu, ceo život posvećen slobodi Kosova.
„Kako se danas navršava 35 godina od pada heroja Ali Ajetija, potrebno je još dve nedelje da se obeleži 25 godina od dolaska slobode za Kosovo. Dakle, u ovom slučaju, starost od pada heroja Ali Ajetija je 10 godina starija od starosti naše slobode koju uživamo, u kojoj takođe živimo i kao rezultat rada i pada Ali Ajetija. To zato što za slobodu Kosova njen narod počeo da plaća veoma rano, pre nego što je počeo oslobodilački rat, jer su otpor i bitke za slobodu Kosova počele godinama i decenijama ranije od rata 1998. i 99. kada su kulminirali, „rekao je on .
Govoreći o martu 1989. godine, premijer Kurti je izdvojio proglašenje vanrednog stanja na Kosovu od strane Srbije i nekoliko dana kasnije usvajanje nekoliko ustavnih amandmana kojima je Srbija samovoljno sebi dala dodatna ovlašćenja nad Kosovom i posledično ukidanje autonomije Kosova, koja je u to vremme bila autonomna pokrajina u sastavu Jugoslavije, kao događaj koji je prethodio organizovanju i izvođenju oružane akcije 27. marta 1989. godine, u kojoj je jedan policajac ubijen, a drugi ranjen iz grupe poznate kao „Lapskačeta “, koju je vojno predvodio Ali Ajeti, a politički Sabri Kiçmari.
„Među desetinama ilegalnih organizacija formiranih i rasformiranih u Lapu od 1950-ih, Lapska çeta je bila prva organizacija na Kosovu koja je imala vojni karakter, odnosno oružani otpor. Lapska çeta je bila naslednik još ranije grupe koja se zvala „Ilegalna grupa Laba“, koju su 10. jula 1981. godine u Podujevu formirali Ali Ajeti, Avdi Gjata i Hamit Hamiti, rekao je premijer.
Mnogi članovi ove grupe su tada uhapšeni i politički zatvoreni, među kojima i Ali Ajeti, koji je posle šest meseci istrage, 18. juna 1984. godine, osuđen na pet godina zatvora. U istom političkom procesu sa Alijem osuđeni su i Bajram Ajeti, Sherif Konjufca, Avdi Gjata, Ismet Begolli, Musa Jupolli, Sabri R. Hamiti, Mustafë Xhemajli, Bajrush Behrami, Kadri Llugaliu i Shaban Mulolli.
Po izlasku iz zatvora, u 31. godini života, Ali Ajeti se vratio svojoj posvećenosti slobodi naroda i oslobođenju svoje zemlje. 30. maja 1989. godine, na dan kada je na Kosovu boravila delegacija Evropskog parlamenta koja je došla na Kosovo da vidi stanje Albanaca, u Podujevu Ali Ajeti i njegovi prijatelji iz Lapske čete organizovali su masovne demonstracije sa sloganima : „ Kosovo Republika “, „Samoopredeljenje“, „Sloboda, Ravnopravnost , Demokratija“, „Skupštino ne dozvoljavaj aparthejd“ itd., Policija Srbije je nasilno reagovala na demonstrante, dok je Ali Aliu, koji je takođe bio naoružan, pružao otpor oružjem, sve dok nije ubijen. Tog utorka Ali Ajeti je pao , podsetio je premijer.
„Delegacija Evropskog parlamenta izjavila je da je razočarana što nije bilo moguće sresti zatvorenike, intelektualce i radnike, a konstatovala je i ubistvo Alija Ajetija. Trebalo je još deset godina, tokom kojih bi mnogi Ali Ajetijevi prijatelji takođe vodili oslobodilački borbu , uzastopne bitke, takođe su pali borci poput njega , da bi Kosovo bilo oslobođeno i potom postalo republika o kojoj su se usudili da sanjaju to, da to požele, kako su tražili i kako su delovali i položili život za to, Ali, njegovi drugovi iz Lapske čete i ostali patriote. Svim bičem je bio posvećen Kosovu, ceo svoj život je posvetio slobodi Kosova“, rekao je premijer Kurti na kraju svog govora.
U ovoj spomen akademiji, gde su prisustvovali članovi porodice i saradnici Ali Ajetija, poslanici Skupštine Kosova, rukovodioci i predstavnici centralnih i lokalnih institucija,i prikazan je dokumentarni film u relizaciji Radio Televizije Kosova o delu i životu Ali Ajetija i „Lapapske čete“.
Isë Ajeti se u ime porodice heroja Ali Ajetija zahvalio svima koji su doprineli realizaciji dokumentarnog filma i obeležavanja ovog dana, posvećenog životu i delu heroja Ali Ajetija, a posebno drugovima i drugaricama ideala heroja, koji su ispričali peripetije i iskustva tog vremena, Radio Televiziji Kosova i Kancelariji premijera, za promovisanje ovog dokumentarnog filma, koji će ostati u arhivi istorije Kosova.
Ceo govor premijera Kurtija:
Poštovana porodica Ajeti,
Draga majko Vahide,
Poštovani Isa Ajeti,
Poštovana potpredsednice Vlade, Emilija Redžepi,
Poštovani ministri i zamenici ministara,
Rukovodioci i predstavnici institucija,
Poštovani predsednče Opštine Podujevo, Shpëtim Bulliqi,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani g. Rilind Gërvalla sa Radio Televizije Kosova,
Drage sestre i braćo,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Tokom cele prve polovine ove godine, kao i sada kada smo samo dve nedelje pred 25. godišnjicu oslobođenja Kosova, s poštovanjem smo odla pomen svim palima za slobodu naše otadžbine, gde god i kada god. Sećanje na na njih svakog dana, kao što danas odajemo pomen heroju Ali Ajetija, razlikuju se njihove godine bivanja herojem, jer se njima okončaju fizički životi, uvek veči od doba slobode koje su nam doneli.
Kako se danas navršava 35 godina od pada heroja Ali Ajetija, potrebno je još dve nedelje da se obeleži 25 godina od dolaska slobode na Kosovo. Dakle, u ovom slučaju, starost od pada heroja Ali Ajetija je 10 godina starija od doba naše slobode koju uživamo, u kojoj takođe živimo kao rezultat rada i pada Ali Ajetija. To zato što za slobodu Kosova narod počeo da plaća veoma rano, pre nego što je počeo oslobodilački rat, jer su otpori i bitke za slobodu Kosova počeli godinama i decenijama ranije od rata 1998. i 99. kada su kulminirali.
Zaista rat na Kosovu je izbio početkom 1998. i završio se sredinom 1999. epilogom oslobođenja Kosova, ali uvod u ovaj rat seže najmanje deceniju unazad, 1989. Ovo je godina kada je bilo velikh previranja u bivšoj Jugoslaviji, gde smo bili ugnjetavani, nakon čega se politička sudbina te federacije u koju su Albanci bili uključeni ne zanemarujući njihovu političku volju, nepovratno zaokrenula.
Bila je to godina kada je AVNOJ-eva Jugoslavija konačno postala Miloševićeva Jugoslavija. Srbija je 1. marta 1989. proglasila vanredno stanje na Kosovu, koje je u to vreme još uvek bilo autonomna pokrajina u sastavu Jugoslavije. Nekoliko dana kasnije, 18. marta 1989. godine, Srbija je usvojila nekoliko ustavnih promena kojima je sebi samovoljno dale dodatna ovlašćenja nad Kosovom, a pet dana kasnije, 23. marta 1989. godine, teroristički režim Srbije je ukinio autonomiju Kosova. Četiri dana kasnije, 27. marta 1989. godine, neki momci iz kraja Laba izvršili su oružani napad, ubivši jednog policajca, a drugog ranivši. Pripadali su grupi poznatoj kao „Lapska četa“, koju je vojno vodio Ali Ajeti, a politički Sabri Kiçmari.
Među desetinama ilegalnih organizacija formiranih i rasformiranih u Labu od 50-ih godina,”Lapska četa ” je bila prva organizacija na Kosovu koja je imala vojni karakter, odnosno oružani otpor. “Lapsla četa” je bila naslednik još ranije grupe pod nazivom „Lapska ilegalna grupa“, koju su 10. jula 1981. godine u Podujevu formirali Ali Ajeti, Avdi Gjata i Hamit Hamiti.
Ali u međuvremenu, mnogi od članova ove grupe su uhapšeni i politički zatvoreni, rasuti po tamnicama bivše Jugoslavije, kao i sam Ali Ajeti, koji je posle šest pod istragom, 18. juna 1984. god. osuđen na pet godina zatvora . U istom političkom procesu sa Alijem osuđeni su i Bajram Ajeti, Sherif Konjufca, Avdi Gjata, Ismet Begolli, Musa Jupolli, Sabri R. Hamiti, Mustafa Xhemajli, Bajrush Behrami, Kadri Llugaliu i Shaban Mulolli. Rođen 10. avgusta 1957. godine, Ali Ajeti je navršio 27 godina dok je bio zatvoru u Prištini, u Mitrovici, u Đurakovcu, Dubravi i istražnom zatvoru u Peći, a kad je pušen iz zatvora imao 31 godi . Ali izlazak iz zatvora nije pružio slobodu Ali Ajetiju, ni njegovim drugovima, ni narodu okupiranog Kosova, pa se po izlasku iz zatvora Ali vratio svojoj posvećenosti slobodi naroda i oslobođenju svoje zemlje.
To je trajalo nekoliko meseci do 30. maja 1989. godine, kada je na Kosovo došla delegacija Evropskog parlamenta, na čelu sa Julijanom Grimaldosom, a sastavljena od sledećih članova: Giorgio Rosseti, Emilio Espedes, Frode Kristoffersen i Lisilot Siebel Emmerling. Došli su na Kosovo da vide u kakvom su stanju Albanci, koji su bili politički potlačeni, ekonomski razbijeni i neljudski diskriminisani od strane srpskog režima. Agendom delegacije Evropskog parlamenta bilo je predviđeno da u 13 časova njeni članovi posete grad Podujevo. Tada su Ali Ajeti i njegovi drugovi iz “Lapske Čete” organizovali masovne demonstracije u Podujevu pod sloganima: „ Kosovo-Republika“, „Samoopredeljenje“, „Sloboda, ravnopravnost, demokratija”, „Parlament- ne dozvoli aparthejd“. “, itd.
Srpska policija je nasilno reagovala na demonstrante koji su u rukama držali nacionalne zastave i transparente, dok je Ali, koji je takođe bio naoružan, pružao otpor oružjem, sve dok nije ubijen. Tog utorka, 30. maja 1989. godine, Ali Ajeti je ubijen, okončavši svoj hrabri život herojskim padom. Delegacija Evropskog parlamenta izjavila je da je razočarana što nije bilo moguće sresti zatvorenike, intelektualce i radnike, a konstatovala je i ubistvo Alija Ajetija. Bilo je potrebno još deset godina, tokom kojih bi mnogi Ali Ajetijevi drugovi takođe vodili oslobodilački rat, uzastopne bitke, i pali kao borci, poput njega, da Kosovo bude oslobođeno, a zatim da postane republika, onako kako su smeli da sanjaju, da žele, kako su to tražili i kako su delovali i položili život za to, Ali, njegovi drugovi iz Lapske četee i druge patriote. Svim njegovim bićem bio odan Kosovu, ceo svoj život je posvetio slobodi Kosova.
Slava delu heroja Ali Ajetiju i svim palim borcima!
Last modified: 31 маја, 2024