Priština, 30. april 2024
U čast života, rada i doprinosa državi Kosovo, danas je održana Memorijalna Akademija za aktivnost bivšeg poslanika Skupštine Kosova, Alije Lajçija.
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa predsednikom Skupštine Kosova, Glaukom Konjufcom, učestvovao je na ovom događaju, koji se održao u prostorijama Palate Omladine.
Sećajući se njegove patriotske aktivnosti i zalaganja tokom perioda od preko 45 godina, uključujući i funkciju poslanika Republike Kosovo i gradonačelnika opštine Peć, premijer Kurti je rekao da je Ali Lajçi ušao u političku istoriju Kosova ’81 od jedne velike kapije naše istorije i sa visokim pozivom.
„Od njega smo naučili kako se voli zemlja otadžbine, uz rad koji štiti, uz posvećenost koja štiti bez štednje i bez odmora“, rekao je između ostalog premijer Kurti.
U znak sećanja na aktivnost Alije Lajçija, govorio je i predsednik Skupštine Kosova, Glauk Konjufca, koji je rekao da će Ali Lajçi ostati upamćen po svom višedimenzionalnom doprinosu narodu i našoj zemlji i po bezuslovnoj ljubavi prema narodu Kosova i za albansku naciju.
Na ovoj Memorijalnoj Akademiji, u ime porodice govorio je i njegov sin, Ngadhnjim Lajçi, koji je svoj govor započeo zahvaljivanjem prisutnima koji su učestvovali na ovom događaju u čast njegovog oca. Rekao je da je njegov otac bio osoba čija dela će ga održavati u životu, sa ponosom u srcima i umovima, inspiracija ne samo za porodicu.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Fiqerie, dragi Ngadhnjim, Arberesha i Gent,
Poštovani članovi porodice Ali Lajçija,
Poštovani saradnici, kolege, prijatelji Bace Alije,
Poçtovani prisutni, ožalošćeni smrću Ali Lajçija,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Naša istorija je izgrađena na imenima i datumima. Istorija se prirodno sastoji od imena aktera i datuma događaja. U tajni istorije leži događaj koji proizvodi događaj. Ne postoje događaji koji je siroče. Svaki događaj pripada ljudima, napravljen od ljudi. Ali takođe, događaj stvara ljude i pitanja.
Čini se da mi kao narod znamo ovu tajnu dinamike istorije. Događaji iz 1981. godine su politički čvor jer su dali novi potencijal našem društvu i narodu. Način na koji su studentski protesti organizovani i potom pretvoreni u narodne demonstracije izraz je naše čednosti i prava.
Albanci su u svakom trenutku dobro znali, Albanci su to dobro rekli putem svakog glasa, da ne mogu uživati ništa manje od jednakosti i Republike. Jednakost za ljude i jednakost za institucije. Ovo je republika.
Alija, poslanik Republike, aktivista Pokreta, predsednik opštine, je ušao u političku istoriju Kosova ’81. On je ušao kroz veliku kapiju naše istorije i sa visokim pozivom.
Tada smo bili podeljena, uskraćena, diskriminisana i eksploatisana pokrajina. Bilo je vreme da se podigne slogan „mi ne delimo svoja prava”. Tako su i kazne poprimile najbrutalniji oblik. Tako je mladi Alija zatvoren po starom motu srpsko-jugoslovenske vlasti: za Albance najbolja republika je zatvor. Tu je srpsko-jugoslovenska vlast pogrešila. Ne povezujemo se jer svaka generacija realizuje sopstveni čvor događaja. I mi nasleđujemo događaje jedni drugih unutar sebe. Dakle, sistem ne može samo jednom da kazni Alija Lajçija. Kao jedan od organizatora demonstracija 1981. godine, osuđen je od jugoslovenskog režima na 15 godina zatvora. Iz zatvora je pušten 1991. godine, ali je ponovo uhapšen 1993. zbog učešća u organizacijama oružanog otpora. Jednom od Srbije kao Jugoslavija, a zatim iz Jugoslavije kao Srbije pre oslobođenja Kosova.
Razmislite koliko ima onih koji su dvaput ili tri puta osuđeni. Uhapšeni su na jednom datumu, ali u slobodi ih je čekalo približavanje drugog datuma, čekala ih je druga generacija, čekao ih je novi nivo i oblik organizovanja. Tako je Ali Lajçi sasvim prirodno učestvovao u trajnoj dijalektici kosovske istorije.
Na slobodi, Ali Lajçi je izabran za gradonačelnika opštine Peć. Kao poslanik Skupštine Kosova, bio je i jedan od potpisnika Deklaracije o Nezavisnosti Kosova, 17. februara 2008. godine, a za Republiku smo radili zajedno sa Ali Lajçijem, posebno u vreme kada je bio poslanik Pokreta VETEVENDOSJE!. Posebno u suprotnosti sa promenom granice sa Crnom Gorom, koja nam je na ime razgraničenja oduzimala 82 kvadratna kilometra. Od njega smo naučili kako se voli zemlja otadžbine, radom koji ga čuva, zalaganjem koji čuva štedljivo i bez odmora.
Pamtićemo ga po patriotskoj aktivnosti i zalaganju u periodu od preko 45 godina. Njegov život je bio posvećen dugom i ponosnom putu uzdizanja naroda i oslobođenja Kosova.
Zato se nadam da u ovim teškim i tužnim danima – vaš ponos, ponos svih nas sa bacom Ali, nadvladati će naš bol za njim.
Počivaj u miru Ali Lajçi! Da bude zapamćen zauvek!
Last modified: 30 априла, 2024