Priština, 24. avgust 2022. godine
Poštovani potpredsednici Vlade i ministri,
Danas je Dan nezavisnosti Ukrajine i upravo danas, na današnji dan, navršilo se šest meseci otkako je počela ničim izazvana i neopravdana agresija Ruske Federacije na Ukrajinu, 24. februara ove godine.
Od prvog dana, mi smo oštro osudili rusku agresiju i podržavali smo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Solidarizovali smo se sa ukrajinskim narodom, obezbeđujući smeštaj i uslove za rad za 9 novinara, koji su već postali stanovnici naše prestonice.
Deveta tačka dnevnog reda današnje sednice Vlade je nastavak naše podrške ostanku ukrajinskih novinara u Republici Kosovo.
Poštovani građani Republike Kosovo,
18. avgusta u Briselu održali smo pregovore sa srpskom stranom, i to na poziv Visokog komisijonera Evropske unije, potpredsednika Evropske komisije, odgovornog za spoljnu politiku i bezbednost, gdin Borrell. Ovaj sastanak je prvobitno bio zakazan za 19. jul, ali je odložen kao rezultat nespremnosti druge strane da učestvuje. Prema ranije saopštenom dnevnom redu, trilateralni sastanak održan u formatu 1+0 bavio bi se samo dvema temama, diskusije o elementima konačnog sporazuma i aktuelnim pitanjima. Ovakav dizajn dnevnog reda takođe odražava mandat posrednika Evropske unije za dijalog, gdina Miroslav Lajčak.
U prvoj temi ja sam detaljno elaborirao tačku gledišta naše strane za opšti okvir i njegove elemente, koji bi konačan sporazum trebalo da obuhvati i to u obliku šest poglavlja.
Prvo poglavlje treba da jasno definiše status bilateralnih odnosa dve zemlje i međunarodni kontekst, što znači s jedne strane međusobno priznanje a s druge naš put ka punopravnom članstvu u međunarodnim organizacijama.
U drugom poglavlju treba da se pozabavimo suočavanjem sa prošlošću, baviti se prošlošću koja uključuje i osobe nestale nasiljem, žrtve seksualnog nasilja, raseljena lica, tranziciona pravda, ratna materijalna i nematerijalna šteta, vraćanje javne dokumentacije, ali i arheoloških i etnoloških artefakata. Nakon potpunog bavljenja sa prošlošću možemo razgovarati o koracima koje ćemo preduzeti u budućnosti, a koji se odnose na uspostavljanje saradnje. Dakle, za nas je budućnost saradnja. Ova saradnja, koja po našem uverenju, kao polazište treba da ima četiri slobode koja proizilaze iz Berlinskog procesa. Dakle sloboda kapitala, ljudi, dobara i usluga.
U četvrtom poglavlju nudimo tretman prava dotičnih manjina, uključujući odgovarajuće garancije i za srbe na Kosovu i za albance u Srbiji.
U petom poglavlju moramo da ponovo uzmemo u obzir dosadašnje sporazume, ali ne sa idejom da ponovo pregovaramo o njima, kao što su se plasirale dezinformacije sa druge strane, nego razmatranja onoga koji od ovih sporazuma je već prevaziđen prihvatanjem i potpisivanjem pravno obavezujućeg i konačnog sporazuma, a koji od njih treba da nastave da se sprovode.
A poslednje poglavlje treba jasno da utvrdi mehanizme za implementaciju sporazuma i rešavanje eventualnih sporova tokom implementacije.
Na žalost, ovaj moj elaborat nije propraćen pozitivnim doprinosom druge strane, koja je umesto ideja samo izvela zaključak da nisu zainteresovani za punu normalizaciju već za male i postepene korake. Naše je očekivanje bilo da će ova tačka dnevnog reda uzeti većinu vremena, zbog čega smo pokazali da smo spremni da ostanemo u Briselu i posle četvrtka. Ovo iz razloga što mi takođe vidimo probleme koji su u toku u odnosima naše dve zemlje kao simptom nepočinjanja pregovora za punu normalizaciju.
Ovo je bio sastanak lidera i trebalo je da razgovaramo o opštem okviru međunarodno pravno obavezujućeg sporazuma, a ne jednostavno za upravljanje krizama sa malim koracima i potencijalnim i eventualnim bezbednosnim problemima.
Ja sam bio tamo kao premijer Republike Kosovo. Nisam bio ni kao policajac, ni kao carinik, ni kao tužilac, ni kao sudija, niti šef kosovskog katastra. Otišao sam kao premijer Republike Kosovo, jer prva tačka su bili elementi opšteg okvira sporazuma za punu normalizaciju odnosa.
Na drugom sastanku na kojem se razgovaralo o aktuelnim temama na stolu je bila tema nasilno nestalih osoba i slobode kretanja, ili odluke kosovske strane da primeni sporazum koji je ranije postignut u Briselu, sporazuma koji Srbija već primenjuje od jula 2011. godine. Dakle, prošlo je 11 godina od prošlog meseca kako Srbija sprovodi taj sporazum.
Na temu nasilno nestalih lica, nije bilo spremnosti sa srpske strane da potpiše dogovoreni dokument. Dakle, za dogovor o nestalima postoji tekst sa sadržajem i dogovorenim slovom, ali nema potpisa, ne našom krivicom. Druga strana je ta koja nije to prihvatila. Ovo je moglo biti potpisano prošlog četvrtka. Što se nas tiče, prošlog četvrtka bi ovaj sporazum bio potpisan.
S druge strane, sporazum o slobodi kretanja je kao tema došao sa četiri predloga, opcija, koje je na sto stavila Evropska unija, odnosno posrednik Lajčak.
Izjave da je bilo predloga sa jedne strane i spremnost na kompromis su netačne. Mi smo i dalje bili otvoreni za razgovore u ovom pravcu, ali je druga strana izašla iz zgrade.
Kao prvo, mi smo kao Republika Kosovo potpuno zainteresovani za punu promociju slobode kretanja. To znači da bi za nas najprihvaćenija opcija bila potpuna eliminacija od obeju zemalja ulaznih/izlaznih dokumenata, da ih nema ni Srbija ni mi. Ovo je najbolje, kao što je sada, na primer, nema privremenih tablica ni u Srbiji ni na Kosovu, bilo bi dobro da ne postoje ti lepljivi stikeri ni na Kosovu ni u Srbiji. Ali sve dok ih bude bilo na jednoj strani, mora ih biti i na drugoj strani.
I ova, prihvatljivija opcija bi se, dakle, ogledala ne samo u uklanjanju ulaznih/izlaznih dokumenata na graničnim prelazima, ali i na eliminaciju nalepnica za registarske tablice, to jest priznavanje međusobnih dokumenata, kao što su lične karte, vozačke dozvole i dr. Zašto da se ne priznaju svi dokumenti? Naša pozicija o ovoj temi je evropski stav, zasniva se na našim osnovnim vrednostima, ali i proizilazi iz odredbi samog sporazuma o stabilizaciji pridruživanja, koji predviđa iste elemente, kako za nas tako i za našeg severnog suseda. To je pozicija koja proizilazi iz evropskih principa i izbegava ad-hoc rešenja, improvizacije, proizvoljnosti, koje su generalno gledano polovične i asimetrične. Takođe smatramo da to još uvek ne znači međusobno priznanje između strana. Činjenica da imamo međusobni odnos u pogledu registarskih tablica vozila kada putuju iz jedne zemlje u drugu, to ne znači da imamo međusobno priznanje.
Za vašu informaciju, Grčka još nije priznala državu Kosovo, ali priznaje naše lične karte i pasoše, priznaje registarske tablice Republike Kosovo, izdaje šengenske vize za državljane Kosova i kontinuirano podržava liberalizaciju viza za naše građane i naš put ka evropskim integracijama.
Međutim, sa sporazumom koji u centru mora imati međusobno priznanje, reciprocitet je duh i mi ne možemo govoriti o upravljanju krizom malim koracima, niti o sporazumu slova, ako napustimo duh.
Dok bi sporazum trebalo da ima u centar međusobno priznavanje, reciprocitet je duh. Ali činjenica da imamo međusobni odnos u pogledu ulazno-izlaznih dokumenata ili registarskih tablica ne znači da imamo obostrano priznanje.
Kao drugo, mi ne pregovaramo niti ponovo pregovaramo o sporazumu o slobodi kretanja između Kosova i Srbije, nego samo sprovodimo dogovorene elemente koje je Srbija prihvatila u julu 2011. i septembru 2016. godine. Sporazume koje je potpisala aktuelna politička elita u Srbiji i koje je sprovela prema građanima Republike Kosovo. Dakle, oni žele da dogovoreni sporazum sprovode samo oni, a ne mi. Da mi uradimo neku vrstu autocenzure, neku vrstu samosuspenzije.
I kao treće, Kosovo ne može da donosi odluke koje dovode u pitanje nezavisnost zemlje, kao što smo se priznali od strane 22 od 27 zemalja Evropske unije, ili 26 od 30 zemalja NATO-a, i od naših glavnih partnera na međunarodnom nivou uopšte. A nezavisnost zemlje prirodno znači da ne možemo promovisati drugačiji pravni poredak za jedan deo teritorije, koji bi se starali, kako je tražila srpska strana, za nastavak prisustva Srbije na Kosovu; ili koji izlaze u susret zahtevima kriminalnih grupa koje imaju za cilj da nanesu štetu državi Kosovo. Tako nešto nije moguće.
A sada, poštovani građani, dozvolite mi da se osvrnem na neke neistine koje su kružile poslednjih dana, kako pre tako i posle sastanka u Briselu.
U Briselu nismo imali konstruktivnu posvećenost niti konkretne predloge sa srpske strane. U najboljem slučaju može se reći da je bilo uslovljavanja za asimetrični tretman u okviru postojećih sporazuma. Sporazum o slobodi kretanja nije zasnovan na nacionalnoj ili polnoj pripadnosti, već na mestu boravka. Kao takav, ne pravi razliku između građana na severu ili jugu Republike. Građanin je taj koji odlučuje kako želi da bude tretiran. Ukoliko građanin na graničnim prelazima pokazuje ličnu kartu Republike Kosovo, on traži od carinskih organa da bude tretiran kao državljanin Kosova. Ako pokazuje ličnu kartu Srbije, i više voli da bude tretiran kao državljanin Srbije, to znači da želi da se oprema se ulazno- izlaznim dokumentom. Izdavanje ili ne izdavanje ulazno- izlaznog dokumenta nije povezan sa bilo kojom privilegijom ili diskriminacijom u pravima ili obavezama, prema tome ne može se nazvati diskriminacioni dokument. Za izdavanje ulazno- izlaznog dokumenta nisu potrebna dodatna dokumenta od stranke, prema tome ne može da izazove zabunu niti smetnje u kretanju. Štaviše, izdaje se za samo 20 sekundi zahvaljujući naprednoj tehnologiji čitanja podataka. Nije povezano sa davanjem mita, kao što je to slučaj sa iskustvima mnogih građana Kosova koji putuju na ili preko teritorije Srbije. A to je jednostavni papir formata A4, bez ikakve mogućnosti da njihovi vlasnici fizički budu uznemireni ili proterani kao što se veštački i beskrupulozno manipuliše javnim mnjenjem građana na Kosovu ili u Srbiji. To je list A4. Taj A4 list ne može ugroziti fizički integritet. Nikakvo uznemiravanje ili proterivanje kako to trube kontrolisani mediji. Ne uzimamo ništa od građana, dajemo im list A4. Ne radi se ni o kakvoj konfiskaciji, reč je o legitimnom opremanju legitimnim dokumentom u okviru dobrosusedskih odnosa.
Što se tiče prozora za registraciju automobila sa nelegalnih u legalne tablice, želim da istaknem da je ovaj prozor zatvoren 15. januara 2018. godine, a ponovno otvaranje istog od strane naše vlade samo je pokazatelj dobre volje, posebno činjenica da je ovaj novi prozor je ispraćen nizom podsticajnih mera za ciljane građane. Dobro znate da se konverzijom ovih tablica štedi se od plaćanja carine, akcize i PDV-a, što može da iznosi oko 5 hiljada evra po automobilu. Ovo je finansijska motivacija za potpuno legalnu i legitimnu stvar.
U sporazumu iz 2016. godine i sam predsednik Srbije, kao potpisnik istog, priznao je da su ove tablice nezakonite i da je priznao da mogućnost registracije na KS tablice privremena, odnosno samo do septembra 2021. godine. Oni koji su konvertirali svoje automobile u periodu januar 2017.-januar 2018. godine, takođe su znali to i prema tome od septembra 2021. godine sve svoje registarske tablice sa KS konvertirali u RKS bez nijednog incidenta. Ni u dosadašnjoj konverziji registarskih tablica, i u izdavanju tih 2.679 ulazno-izlaznih dokumenata tokom 19 sati u ponedeljak, 1. avgusta, nismo imali nijedan incident niti žalbu.
KS tablice ne treba niti se ponovo mogu vratiti u promet. Vlada Republike Kosovo smatra Kosovo suverenom državom i proizilazi iz ovog državljanstva i iz ovog suvereniteta i ne može legitimisati sopstvenu neutralnost prema samom statusu. Jer jedna od opcija je bila da proizvedemo neutralne registarske tablice.
Poštovani građani Republike Kosovo,
Duboko sam ubeđen da srpska strana, nepotrebno i potpuno veštački, eskalira retoriku i delovanje u oblasti bezbednosti. Ovo, zajedno sa stalnim pretnjama građanima Kosova, koji žele da podrže legitimne odluke Vlade Republike Kosovo. Kao takvo, ovo predstavlja direktno kršenje nacionalne bezbednosti ali i regiona u celini. Smatram, da ove pretnje imaju za cilj da nepravedno stvore superiornost u pregovorima preteći Evropskoj uniji, ali i Sjedinjenim Američkim Državama ili Ujedinjenom Kraljevstvu, preko tenzija u budućnosti. Pretnjama o eventualnom napuštanju institucija Republike Kosovo od strane naših građana srpske manjine dominira narativ kriminalaca, poput Milana Radojčića, a ne onih koji integraciju vide kao primarnu opciju. Čvrsto verujem da bi predstavnici građana Srbije najmanje trebalo da zastupaju i promovišu narative pojedinaca koji su promovisali i nastavljaju da promovišu organizovani kriminal i koji su dospeli na crnu listu Sjedinjenih Američkih Država.
Želim da ovom prilikom uverim sve građane manjine, srpske manjine, da je Vlada Republike Kosovo suštinski zainteresovana za punu integraciju svih građana zemlje, za punu promociju slobode kretanja i prihvatanja standarda i najboljih evropskih praksi u rešavanju specifičnih potreba manjina. Pokrenuli smo i kontinuirano radimo na unutrašnjem dijalogu sa vama i zainteresovani smo da ovaj dijalog još više ojačamo. Molim vas da ne sledite ratobornu retoriku koju vam nameću kontrolisani mediji, već da budete informisani direktno iz izvora odlučivanja.
Poštovani građani Republike Kosovo,
Nisam se oglasio posle sastanka 18. avgusta, jer je postojao interni dogovor o neizjašnjavanju, kako bi izbegli pogoršanja, iz zabrinutosti da će to negativno uticati na tok dijaloga. Međutim, nisu se svi pridržavali ovog sporazuma.
Na samom kraju, poštovani građani, dozvolite mi da se zahvalim svim prijateljskim zemljama, a posebno zemljama KUINT-a, na njihovom snažnom i stalnom angažovanju u pronalaženju modaliteta za normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Srbije, izbegavanjem tenzija koje se veštački stvaraju. Sve više političara shvata da u stvaranju tenzija imamo samo jednu destabilizujuću stranu, a ne dve. Takođe želim da se zahvalim na angažovanju KFOR-a za obezbeđivanje sredine koja garantuje slobodno kretanje a istovremeno i suverenitet naše Republike i teritorijalni integritet naše zemlje.
Hvala!
Last modified: 2 децембра, 2022