Priština, 28 juna 2024
Poštovani zamenici premijera Bislimi i Redžepi,
Poštovani ministri i zamenici ministara,
Poštovani zaposleni u Kancelariji premijera i mediji,
Poštovani građani,
U sredu je u Briselu održan sastanak na visokom nivou, u okviru procesa dijaloga, uz olakšavanje visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku i potpredsednika Evropske komisije Josepa Borrela, kao i njegovog specijalnog evropskog izaslanika Miroslava Lajčaka.
Ovo je bio prvi sastanak na visokom nivou u EEAS nakon terorističkog napada srpske paravojne grupe u Banjskoj kod Zvečana, uz organizaciju, podršku i finansiranje države Srbije. Devet meseci nakon napada, glavni terorista Milan Radoičić i dalje je na slobodi u Srbiji i Srbija ga štiti.
Mi ne možemo da vratimo u život našeg heroja, narednika kosovske policije Afrima Bunjakua, ali Srbija mora da preda Kosovu paravojnu grupu koja je izvršila teroristički napad sa Milanom Radoičićem na çelu kako bi se svi oni suočili sa pravdom na Kosovu.
Uspelo sa da grupa terorista identifikovana u napadu u Banjskoj uđe u sistem međunarodnih poternica. Iz te grupe od 47 jasno identifikovanih 39 osoba nalazi se na međunarodnoj poternici Interpola. Sve dok su Radoičić i njegova grupa slobodni i zaštićeni u Srbiji, nema poverenja u dijalog za normalizaciju.
U februaru prošle godine u Briselu smo dogovorili Osnovni sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, koji je kao pravno obavezujući proglasio visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Jozep Borrel. Po modelu onog između dve Nemačke, de fakto međusobnog priznavanja, obezbedili smo sporazum između ugovornih strana, odnosno Kosova i Srbije, koji priznaje teritorijalni integritet države Kosovo i garantuje da strane neće napasti jedna druuo. Sve to kao osnova za dobro evropsko susedstvo. Prihvatili smo sporazum i nekoliko puta smo tražili da se on ozvaniči potpisivanjem i deponovanjem u Organizaciji Ujedinjenih nacija.
Poverenje u dijalog i implementaciju sporazuma izgubljeno je i pismom koje je bivša premijerka Ana Brnabić deponovala 13. decembra prošle godine kod Spoljne službe Evropske unije, nakon što ga je pročitala u prisustvu svih lidera 27 država članica Evropske unije. A u tom pismu se kaže da Srbija ne smatra Osnovni sporazum ni u celini ni pravno obavezujućim. Stoga to pismo treba povući. Pismo bivše premijerke Brnabić u Briselu od 13. decembra i Osnovni sporazum od 27. februara, takođe prošle godine u Briselu, u suštinskoj su suprotnosti jedno sa drugim.
Da bi se garantovalo poštovanje Sporazuma u budućnosti, on mora biti potpisan, jer samo potpis garantuje njegovu implementaciju. I da se pismo gđe. Brnabić povuče i da sporazum potpiše g.Vučić.
U tri bilateralna sastanka koja su održana u sredu, izneli smo ova tri zahteva za garanciju, koji su zapravo štit za sam Osnovni sporazum, koji je na stalnom udaru od Srbije.
Predsednik Srbije nije bio spreman da poštuje nije ni drugo . Dakle, niti potpisati Sporazum, niti povući pismo za njegovo odbijanje, ali ni predati glavnog zločinca Radoičića.
Mi smo za dijalog za normalizaciju i želimo normalizaciju odnosa za dobrosusedstvo. To se postiže potpunim prihvatanjem sporazuma koji smo postigli i potpunom implementacijom. Uz punu implementaciju sporazuma a ne samo nekih njegovih članova. Potpisivanje sporazuma značiće formalizaciju, povlačenje pisma bivše premijerke Brnabić ozbiljnost za početak primene, dok će predaja zločinca Radojčića i njegove paravojne grupe značiti uspostavljanje pravde i dobrosusedsku saradnju.
Pretposlednji put smo se sreli 14. septembra prošle godine. Samo 10 dana nakon tog sastanka dogodio se napad u Banjskoj. Ovoga puta, dan nakon sastanka, Srbija zabranila održavanje tradicionalnog kulturnog festivala „Mirëdita, Dobar Dan“, festival sa 10-godišnjom istorijom proslavljanja različitosti i ujedinjenja i saradnje umetnika sa Kosova i Srbije. Među predsatvama na ovom festivalu, planirana je bila i predstava „Otac i otac“ Jetona Neziraja u režiji Kushtrima Kolicqija. Ova predstava, pored izuzetnog scenarija i izvođenja glumaca Ilire Vinca, Bujara Ahmetija i Kosovare Krasniqija, izuzetna je, posebno za publiku u Beogradu, i po tome što se bavi pitanjem nepronađenih i nasilno nestalih lica tokom rata na Kosovu. Rana, koja i dalje boli u našem društvu. A ko bi verovao da će 35 godina posle zloglasnog govora Slobodana Miloševića na godišnjici takozvane „Kosovske bitke“ 1989. njegov portparol, sada ministar unutrašnjih poslova Srbije, Ivica Dačić, još više počastvovati nasleđe nestrpljivosti i neprijateljstva njegovog režima prema Kosovu. Danas, kada Srbija bi trebalo da se distancira od tog gnusnog govora, upravo na 35. godišnjicu njegovog održavanja, koji je bio i svedočenje u Haškom tribunalu protiv Miloševića, ona te njegove reči čina deliama.
Još jedan put, i još jednim drugim povodom, i na još jedan način više, Srbija pokazuje svoj neumitni šovinizam prema svemu što ima veze sa normalizacijom, mirom, pravdom i pomirenjem.
Dragi građani,
Vaše poverenje stekli smo odlučnošću koju smo pokazali da se borimo protiv kriminala i korupcije i da vratimo dostojanstvo građana za uspostavljanje pravde. Dakle, dozvolite mi da se pozabavim još jednim pitanjem od velikog interesa.
U tom cilju izradili smo i usvojili Zakon o Kancelariji za konfiskaciju neopravdane imovine, kao što smo izradili i usvojili Zakon o Tužilačkom savetu Kosova, o kome će se glasati na drugom čitanju na sledećoj sednici. Za efikasnije tužioce nezavisne od politike i za nezavisnu instituciju koja bi vraćala pokradenu imovinu. Oba ova zakona, kao suštinske reforme za pravosudni sistem i borbu protiv korupcije, konsultovana su i sa Venecijanskom komisijom. Venecijanska komisija je odobrila i jedno i drugo, ne samo zbog njihove svrhe, odnosno borbe protiv korupcije, već i zbog toga što su obezbedili nezavisnost umesto korporativizacije u Tužilačkom savetu, i u javnu korist protiv neosnovanog, kriminalnog i individualnog bogaćenja.
Međutim, Ustavni sud Republike Kosovo je oborila oba zakona, odlučivši tako da odloži gonjenje zločina, odloživši našu reformu. Sa 5 glasova za, u odnosu na 4 glasa protiv, Ustavni sud je utvrdio da je Zakon o Birou za oduzimanje nezakonito stečene imovine prekršio Ustav, čime je pokazao da polovina sudija Ustavnog suda drugačije gleda na Ustav u odnosu na drugu polovinu članova Ustavnog suda.
Istovremeno, ovaj sud nalazi da za manipulaciju u nabavci insulina i time ugrožavanje javnog zdravlja, nije kriv član ORN kojeg je Skupština razrešila na predlog Vlade, jer je povreda radne etike nije dokazana kao osnov za razrešenje. A ugrožavanje javnog zdravlja i manipulisanje milionskim tenderima, za Ustavni sud, nije protivno Ustavu i njegovim vrednostima.
Poštovani građani,
Poštovane kolege iz naše vlade,
Ustavnom sudu je trebalo godinu i četiri meseca da donese odluku o Birou , koja još nije objavljena i nejasnu je. Nadam se da neće trebati još četiri meseca za objavljivanje presude, dok od Ministarstva pravde tražim da odmah krene sa izmenama i po hitnom postupku u Vladi. Pravda mora biti zadovoljena. Mora postojati pravda. Biće pravde.
Hvala vam!
Last modified: 1 јула, 2024