Priština, 09. oktobar 2024
Puno obraćanje premijera Kurtija:
Poštovani novinari, medijski radnici,
Poštovani građani,
Danas smo odlukama 223. sednice Vlade doneli brojku od ukupno 2000 odluka, a u totalu je bilo 2009, a imali smo i predlog zakona broj 300, u kom slučaju smo došli do 303. Dakle, svakako Vlada Republike Kosovo, koja je donela najveći broj odluka i nacrta zakona u našoj nezavisnoj državi, a među tim odlukama bih izdvojio zakon koji će doći na usvajanje u Skupštinu za Službe plaćanja, koja ima za cilj povećanje sigurnosti platnih usluga, njihovu integraciju, ali i smanjenje troškova ovih usluga.
Drugim rečima, ovaj nacrt zakona koji smo upravo usvojili u Vladi Republike Kosovo, na 223. sednici, nakon usvajanja i u Skupštini Republike, integriše nas u SEPA, kako bismo smanjili troškove za građane, koji kroz međubankarske transfere zajedno sa preduzećima, prema studiji „German Economic Team” iz Berlina, izazvala je troškove od oko 55 miliona evra godišnje. Dakle, kroz ovaj predlog zakona koji smo usvojili u Vladi, a uskoro i u Skupštini, uštedećemo oko 55 miliona evra godišnje za građane i privredu, što su bili rashodi kao rezultat prethodnih međubankarskih transfera. Takođe smo odobrili nacrt zakona o Centralnom inspektoratu za kulturno nasleđe, ali naravno najvažnije što smo uradili na ovom sastanku je uoči Berlinskog procesa i Plana rasta, plana za reformu i rast Evropske unije, ideja koja je postala projekat i koja će se realizovati, od predsednice Evropske Komisije Ursule fon der Lajen, za šta bez gubljenja vremena bi dao reč prvom zameniku premijera za Evropske integracije, razvoj i dijalog, Besniku Beslimiju.
Puno obraćanje zamenika premijera Bislimija:
Hvala puno premijeru,
Poštovani predstavnici medija,
Danas obeležavamo veoma važan korak usvajanjem reformske agende u okviru Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, plana koji ima za cilj da približi naš region Evropskoj Uniji, pomažući nam da promovišemo ekonomski rast, ubrzamo socio-ekonomski konvergenciju, kao i pristup jedinstvenom tržištu EU. Dakle, ideja je da se ubrza proces ostvarivanja reformi na našoj strani kako bi se ubrzao ulazak u Evropsku Uniju.
Za naredne 4 godine Evropska komisija je stavila na raspolaganje oko 6 milijardi evra za 6 država regiona za pomoć u ostvarivanju reformi, od kojih Kosovo može imati najviše 882,6 miliona evra. Do ovih sredstava namenjenih našoj zemlji dolazi se kada završimo reforme koje smo dogovorili sa Evropskom komisijom. Od ovog iznosa oko trećinu ili 253,3 miliona evra čine grantovi, dok je ostatak dugoročni krediti ili 629,3 miliona evra. To znači da ovi krediti počinju da se vraćaju nakon 10 godina, i to sa izuzetno atraktivnom kamatom, a vraćaju se na period od 40 godina. Polovina sredstava nakon sprovođenja reformi ide direktno u državni budžet kao direktna budžetska podrška, dok se ostatak apsorbuje kroz investicione projekte u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan poznatog kao WBIF.
Pregovore o reformskoj agendi i Planu rasta započeli smo od novembra prošle godine preko glavnog pregovaračkog tima koji je bio u kabinetu premijera i dnevni red se dotiče mnogih oblasti, tako da je ukupno 5 oblasti: Upravljanje, reforma javne uprave i upravljanje javnim finansijama; druga oblast se odnosi na Zelenu tranziciju i digitalizaciju; treća oblast se tiče Razvoja privatnog sektora i poslovnog okruženja; četvrta se bavi Razvojem i očuvanjem ljudskog kapitala; a poslednja oblast je o Osnovnim vrednostima i vladavini prava. U okviru ovih oblasti, dogovorili smo 30 reformi koje su potom operacionalizovane u 111 konkretnih akcija koje imaju rok za implementaciju do kraja 2027. godine i za svaku od ovih reformi imamo i trošak koji znači iznos koji Kosovo profitira nakon pozitivnog izveštavanja za ispunjenje ovih reformi.
Želeo bih da ukratko pomenem neke od reformi koje su dogovorene:
– U javnoj upravi imamo jačanje administrativnih kapaciteta, stvaranje transparentnog sistema naknada kao i pojednostavljenu organizaciju resornih ministarstava;
– U javnim finansijama imamo zaokruživanje pravnog i institucionalnog okvira za javne nabavke i preduzimanje reformi u upravljanju javnim investicijama;
– U sajber bezbednosti imamo usklađenost sa direktivama i bezbednosnim standardima Evropske Unije;
– U pogledu energetske efikasnosti imamo implementaciju Direktive o energetskoj efikasnosti i Direktive o energetskim performansama zgrada;
– Kod tržišta ili tržišnih reformi, imamo transpoziciju i implementaciju Paketa čiste energije Evropske Unije;
– Kod poslovne klime, imamo, između ostalog, olakšavanje investicija u privatnom sektoru i unapređenje mehanizama za privlačenje više stranih direktnih investicija, posebno u strateškim sektorima;
– Imaćemo i povećan pristup finansijama i integraciju platnog sistema, o čemu je govorio i premijer;
– U obrazovanju ćemo imati prezentaciju digitalizovanog obrazovnog sistema uvođenjem digitalne infrastrukture u škole; takođe imamo za cilj da povećamo upis i kvalitet obrazovanja u ranom detinjstvu; kao i povećanje kvaliteta obrazovanja i nastavničke profesije;
– Na tržištu rada primenjuju se politike za povećanje učešća na tržištu rada određenih grupa kao što su žene, mladi i ugrožene grupe; i radimo na usklađivanju obrazovanja sa potrebama tržišta rada;
– U pravosuđu predviđamo poboljšanje učinka, integriteta, odgovornosti i efikasnosti našeg pravosudnog sistema;
– Kod osnovnih prava, izdvojio bih jačanje implementacije zakonodavnog i strateškog okvira za zaštitu od nasilja u porodici i rodno zasnovanog nasilja, kao i za prava nevećinskih zajednica;
Danas je u okviru Plana rasta odobrena Lista indikativnih projekata sa kojom potom apliciramo na Zapadnobalkanski investicioni okvir i govorimo uglavnom o infrastrukturnim projektima iz oblasti saobraćaja, energetike i digitalne infrastrukture. Iz ovoga se vidi da će se u naredne 4 godine desiti mnoge neophodne i pozitivne promene u nekoliko sektora, čime ćemo nastaviti naš put i orijentaciju za ekonomski i demokratski razvoj države.
Hvala Vam puno!
Last modified: 9 октобра, 2024