Priština, 02. maj 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti učestvovao je na svečanoj sednici Skupštine Kosova, organizovanoj u čast palog borca i komandanta Oslobodilačke Vojske Kosova, Ilaza Kodre i 315 palih boraca i martira za slobodu Kosova, 30. aprila 1999. godine u Drenici.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana Predsednice Republike Kosovo, gđa. Vjosa Osmani Sadriu,
Poštovani Predsedniče Skupštine Republike Kosovo, g. Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine Republike Kosovo,
Zamenici premijera i ministri Vlade Kosova,
Poštovane porodice heroja Kosova,
Poštovana porodica Kodra,
Poštovana porodica Bunjaku,
Poštovana porodica Konushevci,
Poštovani ambasadore Republike Albanije,
Poštovane diplomate i međunarodni prijatelji,
Poštovane porodice palih boraca, Invalida i veterana Oslobodilačkog rata,
Poštovani čelnici i predstavnici naših državnih institucija,
Poštovani građani Kosova,
Dame i gospodo,
Posebne sednice poput ove, van redovnog rada Skupštine Kosova, osvežavaju duh koji je stvorio našu Republiku, a to su pali borci nacije i martiri slobode Kosova.
Poštovani građani Republike Kosovo, danas, 2. maja 2024. godine, okupili smo se u Skupštini Kosova da obeležimo i odamo počast 315 palim borcima i martirima za slobodu Kosova pre 25 godina, 30. aprila 1999. godine u Drenici. Da se setimo nesalomivog borca za slobodu, Ilaza Kodru, saborca Adema Jasharija i jedan od prvih oružanih grupa koje su postavile temelje na kojima je izgrađena Oslobodilačka Vojska Kosova.
Sećamo ga se danas, dan uoči njegovog rođendana kada bi napunio 58 godina, pošto je Ilaz Kodra rođen 3. maja 1966. godine u Prekazu. Ilaz Kodra je postao politički aktivan od rane mladosti, učestvujući u narodnim demonstracijama 1981, 1988, 1989. i 1990. godine, protiv političkog ugnjetavanja i diskriminacije Albanaca od strane vlade Srbije pod Jugoslavijom.
Novembra 1991. Ilaz Kodra se zajedno sa Fadilom Kodrom, Ademom Jasharijem, Muratom Jasharijem i Sahitom Jasharijem pridružio drugoj grupi dobrovoljaca koje su oficiri albanske vojske obučavali u Albaniji. Ilaz je tada imao 25 godina. Nakon povratka u Prekaz, kada je srpska policija izvršila prvi napad na porodicu Shabana Jasharija u Prekazu, 30. decembra 1991. godine, Ilaz je bio među onima koji su tog dana zajedno sa svojim prijateljima pružili otpor oružjem.
Naročito posle tog vremena, kuća porodice Kodra postala je jedna od ranih baza oružanih grupa koje su rasle i podigle Oslobodilačku Vojsku Kosova. Tu su razgovarali o akcijama i aktivnostima Ilaz Kodra, Zenun Kodra, Fadil Kodra, Adem Jashari, Hamez Jashari, Sahit Jashari, Musa Jashari, Rexhep Selimi, Sulejman Selimi, Nuredin Lushtaku, Sami Lushtaku, Fehmi Lladrovci, Ramiz Lladrovci, Shaban Shala, Gani Koci i drugi borci oružanih oslobodilačkih grupa Drenice.
Godine 1993. Ilaz je sa prijateljima izveo uspešnu akciju protiv policije u Glogovcu, a nedugo zatim je otišao u Nemačku. Tamo je Ilaz nastavio svoje zalaganje među organizacijama albanske dijaspore, skupovima i drugim aktivnostima. On se 6. maja 1997. godine suočio sa srpskim vojnicima na graničnom prelazu ulazeći iz Albanije u Kosovo, u oružanom obračunu gde je ubijen Luan Haradinaj.
U julu 1997, zajedno sa Abedinom Rexhom, Ilaz Kodra se konačno vratio iz Nemačke na Kosovo. U narednim mesecima, tokom druge polovine 1997. godine, Ilaz Kodra je bio maksimalno angažovan u organizaciji Oslobodilačke Vojske Kosova. Posle otpora i pada Adema Jasharija u martu 1998. godine, jedinice OVK suočiće se sa ofanzivom srpske vojske i policije koja je tokom leta 1998. pokušala da potpuno ugasi OVK.
Nakon pada Fehmije Ladrovcija, Ilaz Kodra je preuzeo komandu nad 114. brigadom, na čijem je čelu 8. novembra 1998. godine u selu Shkabaj, neposredno pored groba Fehmije Lladrovcija, vodio je zakletvu vojnika Prve Bataljon 114 brigade. U to vreme, u intervjuu za nemačku televiziju, Ilaz Kodra se jasno i odlučno izrazio ovim rečima:
„Borimo se da proteramo srpskog okupatora sa naših prostora. Albanski narod mora sam da odlučuje o svojoj sudbini. Ako sve druge diplomatske metode propadnu, mi ćemo delovati drugim metodama za oslobođenje Kosova. Borićemo se jer smo u svojoj zemlji i tu ćemo ginuti. Život je najdragoceniji i nema ničeg dragocenijeg od života, ali samo je sloboda dragocenija od života. I mi smo u stanju da damo svoje živote za slobodu“.
Sledeći meseci i tok rata na Kosovu dale su pravo ovim istinitim rečima Ilaza Kodre. Dana 30. aprila 1999. godine, brojne srpske vojne i policijske snage opkolile su hiljade žitelja koji su se sklonili u selima Vrboc i Štutica. Ilaz Kodra, zajedno sa ostalim borcima Brigade 114 „Fehmi Lladrovci“, stao je u odbranu civilnog stanovništva i hrabro se borio protiv iako neravnopravnih prilika protiv srpskih neprijateljskih snaga. Srpske snage su od 5 sati izjutra do 16 časova nemilosrdno granatirale te delove Drenice, ubivši ukupno 315 ljudi. Među njima je tog dana oko 16 časova u borbi poginuo komandant Ilaz Kodra, Komandant 114. brigade „Fehmi Lladrovci“.
Sećanje na Ilaza Kodru biće trajno i njegovo mesto u savremenoj istoriji Kosova biće uvaženo. Prema tome, budite ponosni na Ilaza Kodru gospođu Kimete, supruga junaka Ilaza Kodre; kćerke Sumeja i Krenare Kodra; brat Avni i stric Rexhep Kodra. Jer mimo porodice i pored porodice i rodbine, ponosu i počasti za Ilaza Kodru, počev od njegovih živih saboraca, pridružili su se i svi građani Kosova i ceo albanski narod.
Slava Ilazu Kodri, slava palim borcima 114 brigade „Fehmi Lladrovci“ Oslobodilačke Vojske Kosova, slava svim 315 palim za slobodu Kosova 30. aprila 1999.
Pamtićemo ih zauvek! Hvala Vam.
Last modified: 2 маја, 2024