Priština, 9 septembar 2024
U organizaciji Albanološkog instituta Prištine danas je počelo 15. izdanje naučne konferencije „Nedelja albanologije“, koja okuplja istaknute albanske i strane albanologe da razgovaraju i razmenjuju studije i dostignuća u oblasti jezika, etnologije, folklora, književnosti i istorije Albanaca.
Na svečanom otvaranju ovogodišnjeg izdanja učestvovao je premijer Republike Kosovo Albin Kurti, koji je takođe održao prigodan govor u kojem je iyjavio da je početno poznavanje albanologije, ono iz. XVIII-XIX veka je mnogo pomoglo u nacionalnom buđenju Albanaca u drugoj polovini veka. XIX.
Naši istaknuti preporoditelji – među njima braća Frashëri i Pashko Vasa, pa sve do Faik Konice i Fan Nolia itd. – iskoristili su naučna dostignuća albanologije kako bi stvorili našu nacionalnu orijentaciju i odbacili neosnovane tvrdnje i rasističku propagandu susednih šovinista“, rekao je, pre nego što je dodao da za naše preporoditelje, „albansko pitanje“ ne bi značilo samo utvrđivanje porekla naroda i jezika, utvrđivanje teritorijalnog obima Albanaca, pisanje albanskog jezika jedinstvenim pismom, već i uspostavljanje albanske nacionalne države.
Videvši kako su akademije i naučni instituti u bivšoj Jugoslaviji razrađivali teze o genocidu nad Albancima, premijer je izrazio ponos što plejada albanskih albanologa, počev od Kristoforidija, pa do Selmana Rize, Ekrema Çabeja i Idriza Ajetija, Stavro Skendina, Antona Berishe, Aleks Budena, Anton Çete, Shabana Demirajna, itd., nisu imali preziriv ili omalovažavajući stav prema kulturama i istorijama susednih naroda Albanaca. On je dodao da danas albansko znanje neguje više naučno-istraživačkih institucija u Albaniji, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji i u zemljama u kojima rade i žive istraživači jezika, književnosti, kulture i istorije Albanaca i da je više ne sprečavaju politička ograničenja koja su postojala za vreme diktatorskih režima.
Dajući značaj nacionalnom značaju albanologije, premijer je istakao doprinose Vlade koju vodi u njenoj kontinuiranoj podršci kroz podršku organizaciji Međunarodnog seminara o albanskom jeziku, književnosti i kulturi, koji je u prethodnom mesecu ugostio istraživače i albanologe iz 14 različitih zemalja sveta, zatim studentskih stipendija za studente koji pohađaju programe Albanskog jezika i Albanske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini, i saradnje sa Vladom Republike Albanije u podršci zajedničkih istraživačkih projekata, uključujući realizaciju velikog projekta u albanologiji „Albanska enciklopedija“.
Nakon što je završio svoj govor, poželeo je svima uspešan rad i korisne diskusije učesnicima, istovremeno pohvalivši Institut za albanski jezik na organizaciji godišnje naučne konferencije, uz obećanje da podrška Vlade nikada neće izostati.
Kompletan govor premijera Kurti:
Poštovana gđo Arbërie Nagavci, ministarka obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija,
Poštovani g. Hajrula Çeku, ministre kulture, omladine i sporta,
G. Lulëzim Lajçi, vršilac dužnosti direktora Albanološkog Instituta,
Poštovana profesorice Florentina Gega – Musa,
Poštovani naučni sekretare Adil Olluri,
Poštovani članovi Organizacionog saveta Akademije,
Poštovani profesori, istraživači i radnici svih filijala Albanološkog instituta,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Počastvovan sam što mogu da pozdravim početak jubilarne naučne konferencije „Nedelja albanologije“ koju organizuje Institut za albanologiju Prištine. Istaknuti albanski i strani albanolozi tokom dana konferencije imaće priliku da jedni sa drugima podele dostignuća albanske lingvistike, etnologije, folklora, književnosti i istorije. Sada je „Nedelja albanologije“ postala lepa tradicija i nadam se da će se nastaviti, živa i raznovrsna i u budućnosti!
Termin „Albanologija“ sažima saznanja iz nekoliko naučnih disciplina vezanih za genezu, istoriju i kulturu albanskog naroda. Kao takvo, počelo je kao interesovanje stranih naučnika, poput Gustava Majera, Georga fon Hana, Jakoba Filipa Falmerajera, Norberta Joklija itd., za „albansko pitanje“. Za njih se „albansko pitanje” uglavnom odnosilo na naučno utvrđivanje porekla i istorije albanske nacije i njenog jezika, kao i mesto koje je on zauzimao u mozaiku indoevropskih jezika. Početak albanološke nauke, ono iz XVIII-XIX veka je mnogo pomoglo u nacionalnom buđenju Albanaca u drugoj polovini veka. XIX. Naši istaknuti preporoditelji – među njima od braće Frasheri i Pashka Vase, do Faika Konice i Fan Nolija itd. – koristili su naučna dostignuća albanologije da kreiraju našu nacionalnu orijentaciju i da opovrgnu nenaučne tvrdnje i rasističku propagandu susednih šovinista. Za naše preporoditelje „albansko pitanje“ ne bi značilo samo utvrđivanje porekla nacije i jezika, određivanje teritorijalnog obima Albanaca, pisanje albanskog jezika jedinstvenim pismom, već i uspostavljanje albanske nacionalne države. Na taj način, albanologija kod Albanaca je nastala kao aktivno i borbeno znanje, tesno povezano sa podizanjem nacionalne svesti našeg naroda. Ona je bila deo napora da se zaštite prava i nacionalni interesi Albanaca na Balkanu. Dakle učili smo za sebe da se bolje zaštitimo.
Ovaj napor se nastavio u XX veku. Svedoci smo da su akademije i naučni instituti u bivšoj Jugoslaviji razrađivali teze o genocidu nad Albancima. Stoga su katedre za albanski jezik, etnologiju i istoriju u Tirani i Prištini morale da polemišu jezikom nauke da Albanci nisu bili kasni na Balkanu, da je albanski narod imao svoju istoriju, pored ostalih naroda Balkana, i da je albanska kultura bila jednako posebna kao i kulture drugih naroda na Balkanu na našem evropskom kontinentu. Svakako, ponosni smo što plejada albanskih albanologa, počev od Kristoforidija pa do Selmana Rize, Ekrema Çabeja i Idriza Ajetija, Stavra Skendina, Antona Berishe, Aleks Bude, Antona Çete, Shabana Demirajna itd., nije imala prezriv ili omalovažavajući stav prema kulturama i istorijama susednih naroda Albanaca.
Danas albansko znanje neguje više naučnoistraživačkih institucija u Albaniji, na Kosovu, u Severnoj Makedoniji iu zemljama u kojima rade i žive istraživači jezika, književnosti, kulture i istorije Albanaca. Albanologija više nije ometana političkim ograničenjima koja su postojala za vreme diktatorskih režima, sada su komunikacije između albanskih istraživača i stranih albanologa neprekidne i odvijaju se normalno. Naučna istraživanja o jeziku, književnosti, etnologiji, istoriji i folkloru razvijaju se prema vokaciji istraživača i teorijama i argumentima nauke. Kako svedoče teme „Nedelje albanologije” godinama unazad, albanologija odgovara na izazove vremena, kao što vidim u ovogodišnjem programu su obuhvaćene promene koje su mogle da pretrpe tradicionalni rituali tokom perioda pandemije Covid-19, gde su fizički kontakt i okupljanja ljudi – uključujući i za venčanja i sahrane – strogo zabranjeni, i gde su se tradicionalnoj ili ritualnoj odeći morale dodati i maske koje su pokrivale deo lica. Mislim da je takođe zanimljivo interesovanje za istoriju rudarstva na Kosovu, u vreme kada preduzimamo institucionalne korake za revitalizaciju ovog ekonomskog sektora, koji je toliko važan za rast i tako strateški za budućnost.
Znajući nacionalni značaj albanologije, kao Vlada kroz Ministarstvo obrazovanje kontinuirano doprinosimo njenoj podršci. Prošlog meseca smo podržali organizaciju Međunarodnog seminara o albanskom jeziku, književnosti i kulturi, koji je ugostio istraživače i albanologe iz 14 različitih zemalja sveta.
U cilju stimulisanja mladih da se usmere ka albanologiji, pre dva meseca doneli smo odluku da dodelimo stipendije za osnovne i master studije studentima koji prate programe Albanskog jezika i Albanske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Prištini. Zahvaljujući tome, u ovoj akademskoj godini broj prijava na programu Albanski jezik od 20 koliko je bilo prošle godine sada je 105, a na albanskoj književnosti od 6 prošle godine sada je 79.
Potpisali smo niz sporazuma sa Ministarstvom obrazovanja i sporta Albanije, za podršku zajedničkim istraživačkim projektima. U saradnji sa Albanijom radimo na sprovođenju značajnog projekta u oblasti albanologije – „Albanska enciklopedija“. Delo istraživačko-promotivnog karaktera sa 10 tomova, projekat za koji se očekuje da će biti realizovan u periodu od 5 godina.
Želim istraživačima dobar rad u ovoj albanološkoj nedelji. U ime Vlade Kosova, čestitam Albanološkom institutu u Prištini kao domaćinu ove godišnje manifestacije i obećavam da vam naša podrška nikada neće nedostajati ni u budućnosti!
Hvala!
Last modified: 10 септембра, 2024