Dobro veče svima. Hvala vam što ste nas čekali do ovog časa.
Imali smo danas nekoliko bilateralnih sastanaka u Briselu, nismo imali trilateralni sastanak. Vlada Republike Kosovo je izrazila svoj jasan, odlučan stav o sprovođenju Osnovnog sporazuma koji je dogovoren 27. februara prošle godine, a zatim je sledio Aneks za implementaciju koji je sastavni deo od 18. marta prošle godine u Ohridu. Smatramo da su Osnovni sporazum i Aneks za implementaciju značajno dostignuće u spoljnoj politici Republike Kosovo za dobrosusedske odnose sa našim severnim susedom, uz barem de fakto priznanje u centru, ali je i dostignuće Evropske unija koja je posredovala, olaškšala čitave runde ovog dijaloga bilo na nivou premijera sa predsednikom, bilo na nivou glavnih pregovarača.
Pitanje novinara: Premijeru, zašto je propao tripartitni sastanak, jer je Borel rekao da ste vi krivi što se niste sastali sa predsednikom Vučićem. Koji su bili zahtevi koji su prouzrokovali neuspeh?
Premijer Kurti: Poslednji put smo imali trilateralni sastanak 14. septembra prošle godine, odnosno deset dana pre terorističkog napada u Banjskoj kod Zvečana, i od tada nismo imali trilateralni sastanak. Od tada se mnogo toga dogodilo. Banjska se dogodila, ali i pismo o istupanju iz Osnovnog sporazuma, koje je bivša premijerka Srbije Brnabić pročitao i deponovala pred Evropskom 27-icom.
Kako je i sam rekao visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednik Evropske komisije Žozep Borel, tražio sam garancije dobre vere u dobroj veri i dobru volje koje omogućavaju sprovođenje sporazuma. Ne može biti sprovođenja sporazuma bez dobre vere i dobre volje, a oni dolaze kroz tri garancije koje sam istakao. Kao prvo je potpisivanje Osnovnog sporazuma, samo potpisivanje Osnovnog sporazuma donosi pravnu, zakonsku sigurnost, s jedne strane, i poništava ranija kršenja sa druge strane. Druga garancija je povlačenje pisma bivše premijerke (Srbije) Brnabić, jer nam ona u tom pismu kaže da se ne prihvataju nezavisnost Kosova, članstvo u UN i teritorijalni integritet. Šta znači primena sporazuma ili pokušaj normalizacije odnosa kada se kaže da nezavisnost, stolica u UN i teritorijalni integritet neće poštovati druga strana.Treća garancija koju sam tražio je predaja glavnog zločinca Milana Radojčića i njegove terorističke bande kosovskim vlastima. Ne možemo da vratimo u život ubijenog policijskog narednika Afrima Bunjakua, ali Srbija mora da nam preda Milana Radojćića. Zato smo danas imali bilateralne sastanke, bez trilateralnog. U svakom slučaju, početkom jula biće diskusije glavnih pregovarača, ali nećemo moći da praktično sprovedemo Sporazum, za koji smo veoma zainteresovani, bez ostvarenja dobre volje i dobre vere, a za koje verujemo da prolaze kroz ove tri stvari: potpisivanje Osnovnog sporazuma, povlačenje pisma Brnabića i predaja Milana Radojcčića.
Pitanje novinara: Da li imate informaciju sa američke strane jer nam je Džim O’Brajen na online sastanku koji ste imali sa njima rekao da je Srbija odustala od prve verzije pisma koje je Brnabić poslala? Da li ste imali kontakt sa Vašingtonom po ovom pitanju i da li EU razume vaš zahtev za izručenje Radojčića?
Premijer Kurti: Verujem da Milan Radojčić mora biti izručen kosovskim vlastima, inače se neće desiti normalizacija odnosa, mir u regionu. To je kršenje člana 2. i člana 3. Osnovnog sporazuma, stoga ne vidimo alternative, kompromise ili ustupke vladavini prava i pravde. Pitanje predaje Miljana Radojćićija nije politički zahtev Kosova, već neophodnost vladavine prava u demokratskoj, nezavisnoj državi, Republici Kosovo.
Ne mogu sada da znam detalje šta je predsednik Srbije mogao da popusti, ali pisma rezerve sa strane su kršenje Osnovnog sporazuma. Možete da pretpostavite da li će i kosovska strana odlučiti da uputi pisma rezerve od Osnovnog sporazuma gde bi nas to vodilo. Mi smo tražili da se povuku ova pisma rezarve jer je Sporazum vrlo jasan sa svojim relativno kratkim tekstom, pa hajde da se posvetimo njegovoj primeni. Ova pisma rezerve sa stane su direktan napad na Osnovni sporazum, zbog čega smo tražili da se uklone.
Pitanje novinara: Da li se očekuje da će biti sastanaka na nivou glavnih pregovarača ako uopšte ne bude sastanaka na visokom nivou, jer je EU često govorila da bez pomaka na visokom nivou, ne može se obaviti praktičan rad na nivoa glavnih pregovarača, koji je onda smisao ovih sastanaka?
Premijer Kurti: Probaće će se početkom jula, najverovatnije 2. jula, između dva glavna pregovarača koji će razgovarati o redosledu. Ali implementacija Sporazuma zahteva njegovo poštovanje. Ono što smo danas uradili, zaštitili smo Osnovni sporazum. Osnovni sporazum je na udaru i danas smo ga odbranili. Osnovni sporazum je na udaru nepotpisivanja, na udaru je zbog pisma Brnabićai, na udaru zbog slobode Radojčića, koji inače nastavlja vežbe i obuku u Srbiji za nove napade Dakle, za normalizaciju odnosa rekli smo da su ove tri garancije neophodne.
Dakle, hajde da razgovaramo o sledećem redosledu, ali za implementaciju je potrebno poštovanje, potrebna je zaštita Osnovnog sporazuma, što će, siguran sam, biti postignuto upravo ovim što smo danas rekli i na čemu se takođe zahvaljujem g. Žozep Borel, koji je vrlo adekvatno nabrojao ono što smo mu rekli, jasno ih je citirao, ali ne bismo ih nazvali uslovima, već garancijama dobre volje i dobre vere.
Pitanje novinara: Kada se radi o redosledu, da li ste videli današnji predlog koji je pripremila evropska strana i ako jeste, koja je razlika u odnosu na prezentaciju 14. septembra?
Premijer Kurti: Nismo stigli tamo. To je stvar glavnih pregovarača, ali ono što mogu da kažem je da za sada imamo samo redosled putokaza za za implementaciju Osnovnog sporazuma iz decembra prošle godine, što je verzija koju imamo.
Pitanje: G. Kurti, danas smo videli na konferenciji za štampu g. Vučića, koji sve optužbe upućuje na kosovsku stranu. Da li verujete da može biti asocijacije opština sa srpskom većinom bez direktnog priznanja Srbije i verujete li da sa g. Lajčakom i g. Borelom ima nada da će se nešto konkretno postići u ovih poslednjih šest meseci ili tražite promene u tom pravcu?
Premijer Kurti: Osnovni sporazum u centru ima najmanje de facto priznanju. Pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom je pitanje nasleđeno od prethodnih vlada. To ne poričemo, ali se to može tretirati članom 7. i 10. Osnovnog sporazuma. Sada imamo Osnovni sporazum, koji je veći, viši, dublji od svega što je do sada rađeno, i zbog toga smo veoma srećni i želimo da se on sprovodi.
Član 7 govori o samoupravljanju srpske zajednice, član 10 govori o primeni svih sporazuma koji su postignuti u prošlosti. Ima ih 39. Ovo za asocijaciju su dva od 39 i ne možemo dozvoliti da se Osnovni sporazum gurne u drugi plan tako što će se asocijacija učiniti hitnim pitanjem, ili ga staviti u centar. Ne poričemo nasleđe prethodnih vlada, ali Osnovni sporazum mora biti zaštićen u svojoj suštini.
Nemojmo zaboraviti da se, kada se traži Zajednica opština sa srpskom većinom, pozivaju se na Sporazum iz 2013. Inače, sutra se navršava 11 godina od kako je ratifikovan kao međunarodni sporazum sa 84 glasa u Skupštini Republike. S druge strane, Srbija to ne smatra međunarodnim sporazumom. I ne samo to. Ona je prekršila sporazum iz 2013. godine, gde je prvih šest tačaka o asocijaciji , ali od tačke 7 do tačke 10 o integraciji Srba u institucije na Kosovu, za šta je Srbija dala nalog za kolektivnu ostavku i bojkot i posebno prekršila član 14, koji kaže da Kosovo i Srbija neće ometati jedno drugo na putu evropskih integracija. Drugim rečima, najdraži sporazum na koji se Srbija poziva, a koji sutra navršava 13. godina od ratifikacije u Skupštini Kosova, prekršila je sama Srbija, osim što nije izglasan u Skupštini Srbije, jer oni to ne smatra međunarodnim sporazumom. Dakle, stvari nisu tako crno-bele, a mi strpljivo i sa velikom pažnjom i pažnjom slušamo, sve se tretira i pre svega i iznad stojimo u odbrani Osnovnog sporazuma koji, naravno, Srbija nastavlja da napada.
Pitanje novinara: Imate li nade u g. Borel i g. Lajčak u ovih poslednjih šest meseci na kraju mandata ili tražite promene?
Premijer Kurti: Ja uvek imam nadu, ja sam optimista, ne samo zato što to zahteva opis posla, i veoma sam srećan što ću odgovoriti na ovaj zahtev u funkciju koju imam . Sada ne mogu da znam kako će teći sledeće nedelje i meseci, ali ono što znam je da se međunarodni faktori ne slažu sa tim pismom reserve bivše premijerke (Srbije) Brnabić, oni bi želeli da Osnovni sporazum bude potpisan i Milana Radojčića i njegovu paravojnu grupu smatraju zločincem i teroristom. Dakle, u smislu vrednosti i suštine stvari, oni razumeju šta mi govorimo i radimo.
Pitanje novinara: Pitanje o merama. Prema rečima zvaničnika Evropske unije, ako strane danas ne budu konstruktivne, rizikuju korist od fonda iz Evropske unije, a Kosovo rizikuje preko 900 miliona evra izdvojenih iz ovog fonda Plana proširenja. Da li nesastanak ili sada neuspeh tripartitnog sastanka za dobijanje fondova ugrožava Kosovo?
Premijer Kurti: Dobijanje fondova je u dužem periodu. Otprilike polovina su grantovi, polovina su krediti. Tačno je da će Kosovo imati koristi od blizu milijardu evra, što znači da je viđe od veličine naše zemlje na Zapadnom Balkanu od ovih šest zemalja koje još nisu integrisane u Evropsku uniju. Videli ste da je visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel, koji je i potpredsednik Evropske komisije, zatražio da se ukinu mere za Kosovo. To je sve što možemo. Dakle, Kosovo je u pravu. Na severu je došlo do deeskalacije u leto prošle godine. Istina je da je u septembru (2023. godine) došlo do ponovne eskalacije od strane terorističke grupe Radojčića, međutim ove godine smo napravili gigantski korak zahvaljujući Administrativnom uputstvu, član 72. Zakona o lokalnoj samoupravi omogućio je prvo peticiju od 20 odsto a zatim i glasanje, ali Beograd je dao nalog da se bojkotuje, pošto je bilo 20 odsto glasova, a oni nisu imali 50 odsto glasova. Pošto nisu imali 50 odsto glasova onda su postali destruktivni i tražili bojkot. Sada postoji neka unutrašnja dinamika u 27.zemalja Evropske unije, zašto I sada kada govorimo još uvek imamo mere. Ali, glavni čovek spoljne i bezbednosne politike, potpredsednik Evropske komisije kaže da mere prema Kosovu bi trebalo ukinuti. Kao Kosovo, ne možemo učiniti više od ovoga.
Pitanje novinara: Da li znate koje su zemlje protiv ukidanja mera? Pominju se Francuska, Italija i šta mislite o tome da Mađarska od ponedeljka preuzima predsedavanje EU, znajući da Mađarska nije glasala za članstvo Kosova u Savetu Evrope, rekla da će glasati protiv, u Parlamentarnoj skupštini NATO i da je takođe nije bila u prilog rada Skupštine. Šta se dešava?
Premijer Kurti: 27 država Evropske unije su zajedno u Evropskoj uniji, to ne znači da nemaju razlike. Znate da nas pet njih ne priznaje, Španija, Slovačka, Rumunija, Grčka i Kipar ne priznaju Republiku Kosovo. Ne možemo da ih izjednačavamo jer nisu jednake prema Kosovou. S druge strane, čak i kada imamo različite glasove u međunarodnim institucijama i organizacijama, nije da oni glasaju isto, nego što se tiče mera, koje razlike sa nijansama postoje odgovor je zaista u Briselu, ali ne od mene koji sam u Briselu.
Pitanje novinara: Gospodine Kurti, da li ima smisla ići dalje u dijalogu sa Srbijom, znajući da smo na kraju ili smo u poslednjoj godini vaše vlade? Mislite li da eventualni vanredni izbori ili izbori u ovoj situaciji, čak i ako ih ne nazovemo vanrednim, ne bi mogli otvoriti neku vrstu novog puta u ovom procesu?
Premijer Kurti: Kosovo je normalna demokratska država. Imamo nenormalne odnose sa Srbijom, ali zato što Srbija nije normalna demokratska država. Što znači da za normalizaciju odnosa ne treba da se menja Kosovo, već Srbija, a Srbiju ne možemo da menjamo bez Evropske unije, bez Sjedinjenih Američkih Država, bez demokratskog Zapada uopšte. Ne možemo da znamo koliko će ovo trajati, ali činimo sve što znamo i možemo i mogu da kažem da je Kosovo danas, posle tri godine, bilo konstruktivno u dijalogu i da je imalo koristi od dijaloga jer je zadržalo principijelan stav i bilo strpljivu u neophodnim objašnjenjima za naše evropske i američke partnere. Želim sve najbolje, ali ne mogu da znam kada možemo da imamo normalizaciju odnosa sa Srbijom, što naravno ima smisla samo na osnovu priznanja u centru.
Pitanje novinara: A na unutrašnjim planu u smislu traženja legitimiteta…?
Premijer Kurti: Da, pokušao sam da omogućim nove demokratske izbore na Kosovu sada kada sam u poslednjoj godini svog mandata i kada sledeći izbori više nisu pitanje godina, već meseci, rekli smo da zajednički razgovaramo o raspuštanju Skupštine u pogodnom mesecu i sezoni, ali izgleda da većina opozicije na Kosovu želi samo nešto više od mog odlaska, a to su kritike i napadi na mene, što znači da treba da ostanem premijer do najdalje kada će proći četiri godine, a onda više nećemo moći da odlažemo izbore.
Pitanje novinara: Ali vi ste spremni za izbore, ili ne?
Premijer Kurti: Uvek sam spreman za demokratsko upravljanje i za nove parlamentarne izbore.
Pitanje novinara: Možete li nam reći o mađarskom predsedavanju, kakva su očekivanja?
Premijer Kurti: Da vidimo, pitanje je dana kada će oni preuzeti vođstvo. Mađarska nas je priznala. Videlo se da postoje i lični odnosi između šefova dve države, u ovom slučaju sa Srbijom, ali smatram da treba dati vremena, u julu i avgustu, mađarskom rukovodstvu s jedne strane, ali i novoj Evropskoj komisiji s druge strane, da dajemo tačne i održive procene, sudove.
Pitanje novinara: Da li su Briselski i Ohridski sporazumi konačno mrtvi? Možemo li to nazvati neuspehom posle ovog neuspeha trojnog sastanka?
Premijer Kurti: Apsolutno ne. Kada bi se Srbija pitala, Osnovni sporazum bi bio poništen, ali ga (Osnovni sporazum) uspešno brani Vlada Republike Kosovo, naša država uopšte sa svim institucijama na jednoj strani, i naši evropski i američki partneri na drugoj drugoj. Kada bi se Srbija pitala, Osnovni sporazum bi se odmah ubio.
Last modified: 27 јуна, 2024