Intervju premijera Republike Kosovo Albin Kurti za švajcarski časopis Republik

U prevodu na srspskom jeziku, ispod možete naći intervju premijera Republike Kosovo Albin Kurti za švajcarski časopis  Republik sa novinarkom Franziskom Činderle, dat  9. septembra i objavljen 26. septembra 2022. godine.

 

Republik: Gospodine Kurti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vas je nedavno nazvao “malim Zelenskim”. Da li ste počastvovani time?

Premijer Kurti: Vučića sam ranije na Fejsbuku opisao kao “malog Putina”. Mislim da nije bio dovoljno kreativan da smisli nešto bolje.

Republik: Putin je napao Ukrajinu pre nekoliko meseci. Srpska vojska nije prešla granicu sa Kosovom od kraja rata 1999. godine. Možda preterujete?

Premijer Kurti: Ne, po mom mišljenju, Srbija je režim klijent Kremlja. Srbija i Rusija izvode zajedničke vojne vežbe pod nazivom “Slovenski štit” i “Slovensko bratstvo”. Većina naftne industrije u Srbiji je u vlasništvu Gasproma. Ministarstvo odbrane Rusije osnovalo je svoju kancelariju u okviru Ministarstva odbrane Srbije. Srbija dobija tenkove i sisteme naoružanja iz Moskve.

Nemačka je takođe zavisna od Putinove nafte. Ali ono što Srbiju čini jedinstvenom u Evropi je to što odbija da podrži sankcije EU protiv Putina.

Danas 70 posto Srba ima pozitivno mišljenje o Vladimiru Putinu. Istovremeno, podrška Evropskoj uniji pala je na rekordno najnižih 30 posto. Ova atmosfera se proširila i na Srbe na Kosovu, posebno na severu zemlje.

Republik: O severu ćemo kasnije. Prvo osnovno pitanje: u jednom intervjuu početkom avgusta upozorili ste na rat sa Srbijom. Da li je zaista tako loše?

Premijer Kurti: Ne plašimo se, ali smo na oprezu. I dalje smo zabrinuti. Po meni, postoje četiri razloga zbog kojih je sukob zamisliv. Prvo, Srbija još uvek ne priznaje nezavisnost Kosova. Bori se protiv našeg međunarodnog priznanja i istovremeno finansira nelegalne strukture unutar Kosova da podriva vladavinu zakona i naš suverenitet. Drugo: U Srbiji ne mogu da se pomire sa ratnim zločinima počinjenim 1990-ih, nema pokajanja za tim.

Republik: Ova kritika nije nova: ista je bila i pre rata u Ukrajini

Premijer Kurti: Treći razlog koji me brine: Kosovo je demokratija, Srbija nije. Svako ko se graniči sa jednom autokratijom je u opasnosti. Četvrto, zvanični Beograd održava bliske veze sa despotskim ruskim predsednikom Putinom. Vučić se sa Putinom sreo skoro 20 puta za 10 godina, poslednji put 25. novembra 2021. u Sočiju, tri meseca pre početka rata.

[Kurti uzima list papira sa stola]

Sada citiram Vučića: „Razgovarali smo o dvostrukim standardima i licemerju u međunarodnim odnosima. Predsednik Putin zna o čemu pričam. Razgovarali smo i o severu Kosova i Putinu sam pokazao na mapi”.

Pitam se zašto je Putin zainteresovan za sever Kosova?

Republik: Za Putina je intervencija NATO-a 1999. protiv Srbije bila uvreda. Nikada nije priznao nezavisnost Kosova. Putin je pre rata izuzetno često govorio o Kosovu. Iskoristio je ovo kao primer da opravda svoju invaziju na Ukrajinu. Koji je Vaš odgovor njemu?

Premijer Kurti: Narod Kosova je doživeo genocid. U proleće 1999. godine 19 zemalja NATO-a se okupilo i bombardovalo malu državu u Evropi. Mora da je bilo prilično loše. Vrlo je teško imati dogovor 19 država, pogotovo što su to demokratske države, gde je bilo protesta protiv intervencije. U Ukrajini je situacija veoma drugačija. Ruska vojska je ta koja vrši vojnu intervenciju – na Krimu, u Donbasu, u celoj Ukrajini.

Republik: Dok ste upozoravali na mogući rat, hiljade mladih plesali su na koncertu pevačice Dua Lipe u Prištini. Da li krizno stanje postoji samo u retorici političara?

Premijer Kurti: Slažem se s Vama: obični ljudi ne žele sukob i ne podstiču ga. To radi nekoliko stotina ljudi koje finansira Beograd. Mnogi od njih stekli su iskustvo u ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

Republik: Devedesetih godina prošlog veka Vučić je bio ministar informisanja režima koji vas je uhapsio i deportovao u Srbiju. Dvadeset i dve godine kasnije obojica sedite za stolom i pregovarate o budućnosti svojih zemalja. Da li vam je ovo lično zadovoljstvo?

Premijer Kurti: Ne baš. Više bih voleo da vidim progresivnu i proevropsku politiku u Srbiji. Ali nije tako. S druge strane, atmosfera tokom naših sastanaka u Briselu se popravila.

Republik: Jeste li se ikada rukovali?

Premijer Kurti: Ne, nikad. To je zato što smo imali tri od četiri sastanka tokom pandemije korona virusa i još uvek nema konačnog dogovora.

Republik: Pređimo na aktuelna dešavanja. Sever Kosova je uglavnom naseljen Srbima, oko 50.000 stanovnika. 31. jula na granici su podignute barikade. Dezinformacije na Tviteru su uzele maha. Odjednom se počelo govoriti o napadu Srbije. Šta se zaista dogodilo?

Premijer Kurti: Tog dana je podignuto 13 barikada, od kojih 9 za manje od 10 minuta. Postavile su ih kriminalne bande koje su deo ilegalnih struktura na severu povezanih sa Beogradom. Njihova svrha je bila zaštita naoružanih pojedinaca iza barikada. Situacija je bila veoma opasna i napeta. Srećni smo što nije bilo smrtnih slučajeva.

Republik: Specijalna jedinica Policije Kosova, poznata kao ROSU, nastavlja da odlazi na sever kako bi suzbila krijumčarske aktivnosti. Za mnoge Srbe ona je postala svojevrsni neprijatelj. Mladi ih nazivaju “okupatorima”.

Premijer Kurti: Znate šta je zanimljivo? Od aprila prošle godine do ovog avgusta, kosovske specijalne snage uhapsile su 71 osobu na severu: 33 Albanca, 26 kosovskih Srba, 6 Srba iz Srbije, 3 Roma, 2 Bošnjaka i jednog Goranca.

Republik: Hoćete da kažete da nacionalna pripadnost nije bitna sa stanovišta policije?

Premijer Kurti: Organizovani kriminal je multietnički i prekogranični. Ilegalne strukture Srbije na severu Kosova očigledno imaju problem sa našom policijom kada se bori protiv organizovanog kriminala. U borbi protiv krijumčarskih ruta, narkolaboratorija i ilegalnog rudarenja kriptovaluta, naša policija je više puta napadnuta, samo ove i prošle godine više od 14 puta. Upravo su ovi kriminalci u julu podigli barikade. Neki se nalaze pod američkim sankcijama.

Republik: Upravo sam se vratio iz Mitrovice. Grad je etnički podeljen na albanski jug i srpski sever. Na jugu se vijore američke zastave, na severu je ruski agresorski simbol “Z” uklesan na zidovima kuća. Kako želite da popravite ovaj duboki jaz u vašem društvu?

Premijer Kurti: Većina Srba na Kosovu zna da su se vremena promenila. Oni su integrisani i dobar primer za to je da više od 130.000 njih sada ima kosovske lične karte. Postoji samo mala manjina – između 2.000 i 5.000 ljudi – koja odbija da prizna naše dokumente. Optimista sam da će stvari krenuti na bolje. Ilegalne strukture gube sve veći uticaj. Zbog toga postaju sve agresivniji. “Z” na zidovima kuće je znak toga.

Republik: Na severu se voze sa registarskim tablicama izdatim u Beogradu. Želite to da promenite.

Premijer Kurti: Naporno radimo na tome da Srbi na Kosovu dobiju kosovske registarske tablice. Jer samo one su legalne u ovoj zemlji. Sada sam pružio ruku ljudima. Ko registruje automobil do 31. oktobra ne plaća ni porez ni taksu za registraciju vozila. To je veoma privlačno za Srbe na Kosovu. Upravo to je ono na šta ilegalne strukture vrše pritisak. Ali još ima dovoljno vremena za registraciju registarskih tablica.

Republik: Severne manjine su oblepljene stotinama plakata na kojima piše “Nema predaje!”. Ljudi se posebno mole da stave srpske registarske tablice. Hoćete li ih konačno obavezati?

Premijer Kurti: Nakon 1. novembra te registarske tablice će biti nelegalne i mi ćemo se ponašati u skladu sa našim zakonima.

Republik: Talibani su 15. avgusta 2021. preuzeli vlast u Afganistanu nakon što se NATO prethodno povukao iz zemlje. Možete li računati na Amerikance?

Premijer Kurti: NATO će ostati na Kosovu jer Kosovo želi u NATO. Oboje su deo istorije jedno drugog – i tako će biti i u budućnosti. Ne postoji paralela između Avganistana i Kosova. Jedino što sam se zapitao u vezi 15. avgusta je: Kako mogu da pomognem oko pitanja izbeglica? Kao rezultat, Kosovo je prihvatilo oko 1.800 avganistanskih izbeglica. NATO nam pruža zaštitu i sigurnost, a nešto doprinosimo i zapadnom odbrambenom savezu. Od marta do juna prošle godine smo sa 330 vojnika učestvovali u vojnoj vežbi “Defender Europe” i zajedno sa američkom vojskom poslali mirovne snage u Kuvajt.

Republik: Sve ovo govorite znajući da je vaša prva vlada srušena po nalogu Vašingtona? Trampov izaslanik za Balkan, Richard Grenell, želeo je da odete. Video Vas je kao smutljivca s kojim se ne možete dogovoriti.

Premijer Kurti: Kosovo smatra SAD prijateljem, partnerom i saveznikom za našu bezbednost i odbranu. Opet, sa izuzetkom Belorusije, nema zemlje bliže Kremlju od Srbije. Zbog toga su nam SAD važnije od bilo koje druge zemlje. Ali, s druge strane, ne slažem se sa svime što kaže svaki američki predstavnik. To je postalo jasno 2020. godine kada je izaslanik predsednika Trampa za Balkan Grenel želeo da odustanem od svojih zahteva prema Srbiji.

Republik: Grenel Vas danas na Tviteru naziva “fašistom”. Šta to znači za Balkan ako se Grenelov šef Donald Tramp jednog dana vrati?

Premijer Kurti: Optimista sam da će stvari u SAD ići dobro. Joe Biden je danas najprogresivniji političar na svetu. Nadam se da ovaj transatlantski osećaj nije izgubljen. Nadam se najboljem.

Na lokalnom nivou, vaša stranka Samoopredeljenje je nedavno pretrpela poraz. Opozicija je pobedila u većini opština. Kako to objašnjavate?

Premijer Kurti: Opozicija se ujedinila protiv nas. Upravljanje vladom je zamorno. Ne daje vam toliko vremena da budete blizu baze partije i da se srećete sa ljudima. Pandemija nas je više pogodila nego druge stranke jer se tradicionalno oglašavaju putem TV spotova. Naš metod su uvek bili javni skupovi.

Republik: Može li biti da ste dobili manje glasova jer dijaspora u Nemačkoj ili Švajcarskoj nije glasala?

Premijer Kurti: U pravu ste. Na lokalnom nivou učestvuje u znatno manjem broju.

Republik: Uzmimo mladog Albanca iz Švajcarske – druga ili treća generacija. Živi u Bernu i jednom tokom leta dolazi na Kosovo. Da li takvoj osobi treba dozvoliti da ima pravo glasa u politici u Vašoj zemlji?

Premijer Kurti: Više aviona dnevno putuje između Prištine i Švajcarske nego što ima autobuskih veza između pojedinih gradova na Kosovu. Dijaspora ne dolazi samo jednom godišnje, već nekoliko puta. Svaki treći građanin Kosova živi u inostranstvu – većina njih u Nemačkoj i Švajcarskoj. Doznake čine 20 posto bruto domaćeg proizvoda. Oni možda ne žive ovde, ali nam pomažu da živimo ovde. Za ovaj materijalno-finansijski doprinos, ali i za znanje koje nam donose, trebalo bi da se izjasne u politici.

Republik: Međutim, dijaspora ne zamenjuje državu blagostanja. Kako nameravate da se borite protiv siromaštva u svojoj zemlji?

Premijer Kurti: Smatram da je sistem dualnog obrazovanja u Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji model. Moramo povezati potrebe tržišta rada sa obrazovanjem. Pre nekoliko dana posetio sam odeljenje učenika od 15 do 18 godina, deo programa dualnog obrazovanja frizera, zidara, ugostiteljskih pomoćnika, kuvara. U školi su tri dana u nedelji, a u firmi dva dana u nedelji. To je način borbe protiv siromaštva i otvaranja radnih mesta.

Republik: Vaša vlada je nedavno sastavila milionske pakete za borbu protiv inflacije i energetske krize. Ekonomski stručnjaci kritikuju: Brz novac za nekoliko meseci nije posebno održiva strategija.

Premijer Kurti: Studenti su primili jednokratnu isplatu od 100 evra – po drugi put. Postojao je i dečiji dodatak za majke sa malom decom. Povećali smo penzije za 11 posto, a invalidske za 33 posto. Lokalni preduzetnici, pružaoci usluga i trgovci takođe su dobili novac. Sastavili smo paket ekonomskih stimulacija i paket inflacije. Takođe subvencionišemo potrošnju energije i olakšavamo onima koji smanjuju potrošnju, odnosno štede energiju. Ali nadam se da ćemo, kao i cela Evropa, izaći iz ove krize. I nadam se da ćemo preživeti zimu. Kremlj želi da podeli Evropu.

Republik: Pre četiri godine su mi detaljno objasnili zašto ne možete da se identifikujete sa plavo-zlatnom zastavom Kosova. Da li se ovo sada promenilo?

Premijer Kurti: Kao premijer Republike, zastava Kosova je moja dužnost i obaveza i takođe nešto što poštujem i prihvatam. To je moj glavni prioritet. U programu našeg pokreta može biti mnogo drugih stvari.

Republik: Na primer, da Albanija i Kosovo jednog dana mogu da formiraju jednu državu. Da li treba da odustanete od tog sna?

Niko ne treba da odustane od svojih snova. Ali uvek morate da postupate legalno.

 

Last modified: 2 децембра, 2022