Priština, 28. april 2025.
Premijer na dužnosti Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je na komemoraciji u čast aktiviste i bivšeg poslanika Skupštine Republike Kosovo, Alija Lajčija.
U svom uvodnom govoru, premijer je rekao: „Prošla je godina dana od smrti Alija Lajçija, albanskog aktiviste i aktivnog političara koji nas je napustio 28. aprila 2024. godine. U modernoj političkoj istoriji Kosova postoji generacija političkih aktivista koji se obično nazivaju Generacija ’81, a koji su imali sreću da budu politički angažovani u tri perioda toliko različita jedan od drugog.“
Ovi periodi obuhvataju deceniju 1980-ih sa demonstracijama i političkim sloganima i traktatima, nakon čega su usledile godine političkog zatvora, deceniju 1990-ih sa organizovanjem mirnog otpora, a zatim i oružanog otpora do oslobodilačkog rata OVK, i dve decenije 21. veka, kada je proglašena nezavisnost i uspostavljena republika.
„Upravo na demonstracijama 1981. godine, Ali Lajçi se istakao kao politički aktivista, zbog čega je osuđen na 15 godina zatvora, od kojih je odslužio 10. Tokom svog zatočeništva, 8. marta 1985. godine, Ali Lajçi je bio jedan od petoro zatvorenika koji su sastavili i potpisali dugačko pismo pod nazivom „Događaji na Kosovu nisu kontrarevolucija“, rekao je premijer Kurti.
Pismo koje je potpisao Ali Lajçi zajedno sa Hydajetom Hysenijem, Zijahom Shemsijem, Bajramom Kosumijem i Ganijem Kocijem, a poslato iz centralnog zatvora u Beogradu, premijer je opisao kao pismo koje se može čitati gotovo kao amblematični traktat tog vremena, najvažniji pisani politički testament generacije ’81.
„Čitavih 23 godine nakon što su potpisali ovo pismo, četvorica zatvorenika će takođe potpisati Deklaraciju o nezavisnosti.“ „Od jednog potpisa do drugog, prošlo je 23 godine, a sve su bile ispunjene političkim aktivizmom za slobodu i izgradnju države.“
Premijer Kurti se takođe osvrnuo na život i političku aktivnost Alija Lajçia kao gradonačelnika opštine Peć između 2001. i 2007. godine, nakon čega je izabran za poslanika u Skupštini Kosova u nekoliko zakonodavnih mandata. Podsećajući na saradnju sa njim kao poslanici Pokreta “SAMOOPREDELJENJE” u Skupštini Republike, premijer je rekao da je „Dugo i bogato iskustvo njegovog političkog angažmana bilo veoma očigledno kod njega i veoma korisno za nas koji smo ga imali za saradnika ali i van okvira kolega u državnim institucijama. Ovaj osećaj pratio je svaki susret i komunikaciju sa njim, uvek od tada do kraja, na čemu sam mu večno zahvalan i blagodaran.“
Tokom svog govora, premijer Kurti je takođe podsetio da se 5. maja, za nedelju dana, navršava 40 godina od pada Zije Shemsijua i njegovog ubistva u zatvoru.
Poštovana g.đo Fiqerie, dragi Ngadnjime, Arberesha i Gente,
Poštovani članovi porodice Alija Lajçija,
Poštovani profesori Jeton Kelmendi, Zymer Neziri i Hydajet Hyseni,
Poštovani saradnici, kolege, prijatelji Baca Alija,
Poštovani aktivisti i bivši politički zatvorenici svih generacija,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Prošla je godina dana od smrti Alija Lajçija, albanskog aktiviste i aktivnog političara koji nas je napustio 28. aprila 2024. godine. U modernoj političkoj istoriji Kosova postoji generacija političkih aktivista koji se obično nazivaju Generacija ’81, koji su imali sreće da budu politički angažovani u tri perioda toliko različita jedan od drugog.
Konkretno, bili su angažovani u deceniji 80-ih demonstracijama i političkim sloganima i traktatima nakon čega su usledile godine političkog zatvora, u deceniji 90-ih organizovanjem mirnog otpora, a zatim oružanog otpora do oslobodilačkog rata OVK, i u dve decenije 21. veka, kada je proglašena nezavisnost i uspostavljena republika.
Ali Lajçi je pripadao ovoj generaciji, čija se istorija proteže u tri perioda. Rođen u Malaj, Rugova, pre 70 godina, 3. januara 1955. godine, Ali Lajçi je bio politički aktivan tokom celog svog života. Poznata je fotografija koju su tadašnje jugoslovenske bezbednosne vlasti napravile 26. marta 1981. godine u centru Prištine, gde se vide hiljade studenata kako demonstriraju, a među njima, na toj fotografiji, u prvom redu je Ali Lajçi, u crnom odelu i sa bradom.
Upravo na demonstracijama 1981. godine, Ali Lajçi se istakao kao politički aktivista, zbog čega je osuđen na 15 godina zatvora, od kojih je odslužio 10. Tokom svog zatočeništva, 8. marta 1985. godine, Ali Lajçi je bio jedan od petoro zatvorenika koji su sastavili i potpisali dugačko pismo pod nazivom „Događaji na Kosovu nisu kontrarevolucija“.
Ovim pismom, Ali Lajçi se, zajedno sa Hydajetom Hysenijem, Zijahom Shemsijem, Bajramom Kosumijem i Ganijem Kocijem, obratio tadašnjem Predsedništvu Jugoslavije iz centralnog zatvora u Beogradu. Ovo dugačko pismo, koje se može čitati gotovo kao amblematičan traktat tog vremena, najvažniji je pisani politički testament generacije ’81. Punih 23 godine nakon što su potpisali ovo pismo, četvorica zatvorenika će takođe potpisati Deklaraciju o nezavisnosti. Od jednog potpisa do drugog, prošlo je 23 godine, a sve su bile ispunjene političkim aktivizmom za slobodu i izgradnju države. Ovom prilikom, podsetimo se da za nedelju dana, 5. maja, navršava 40 godina od pada Zije Shemsiua i njegovog ubistva u zatvoru.
Poosle rata, Ali Lajçi je bio gradonačelnik Peći između 2001. i 2007. godine, a nakon toga je izabran za poslanika u Skupštini Kosova u nekoliko zakonodavnih mandata. Upoznao sam i sarađivao sa Alijem Lajçijem kada nam se pridružio kao poslanik Pokreta “SAMOPREDELJENJE” u Skupštini Republike, ali dugo i bogato iskustvo njegovog političkog angažmana bilo je veoma vidljivo kod njega i veoma korisno za nas koji smo ga imali za saradnika ali i van okvira kolega u državnim institucijama. Ovaj osećaj je pratio svaki susret i komunikaciju koju sam imao sa njim, uvek od tada do kraja, na čemu sam mu večno zahvalan i blagodaran.
Neka se Ali Lajçi pamti sa zahvalnošću i čašću, među njegovim prijateljima i saradnicima albanske nacionalne stvari u političkoj istoriji Kosova.
Hvala vam.
Last modified: 29 априла, 2025