Velika Kruša, Orahovac, 26. mart 2025.
U čast i sećanje na ubijene u masakru u Velikoj Kruši, premijer Republike Kosovo Albin Kurti, odao je počast i položio vence cveća kraj grobova 22 palih boraca i 155 martira, koji su pre 26 godina nemilosrdno ubijeni od strane srpskih snaga.
Na ovom komemorativnom skupu, povodom obeležavanja 26-godišnjice ovog surovog masakra, premijer Kurti je izjavio da ovo mesto koje nosi ime i veliku bol, dokaz je zločina genocidnih Srbije.
Zajedno sa porodicama, preživelima i svedocima masakra u Velikoj Kruši, danas se sećamo jednog od najbrutalnijih masakara koje je počinio srpski državni aparat. Između 25. i 27. marta 1999. godine, srpske snage su ovde nemilosrdno ubile 155 albanskih civila. Među njima je bilo i sedmoro dece i pet žena. Jedna od njih je bila trudna. Pod srpskim snagama nasilno su nestali 64 stanovnika Kruše, među kojima je bio i izvanredni intelektualac i nesalomivi aktivista Ukšin Hoti. Oko 700 kuća je spaljeno, zajedno sa verskim i kulturnim institucijama“, rekao je premijer Kurt
Premijer je pomenuo i dva krematorijuma u Velikoj Kruši. U prvom krematorijumu, čiji su tragovi još uvek vidljivi, srpske snage su spalile 19 nevinih albanskih civila. U drugom krematorijumu, u kući porodice Nezir Duraku, su okrutno spaljena preko 40 drugih civila.
Za ova dva krematorijuma koja je lično video ministar inostranih poslova Velike Britanije, Robin Kuk, tokom svoje posete u junu 1999. godine, rekao je: „namerno i nemilosrdno su ih ubili“, i da „koliko god da oseća žaljenje za žrtve, oseća i dubok bes prema onima koji su izvršili ta ubistva i prema onima koji su izdali naređenja u Beogradu“.
Masakr u Velikoj Kruši bio je deo optužnice za ratne zločine protiv balkanskog kasapina Slobodana Miloševića. Uprkos tome, pravda još uvek nije delovala i počinioci nisu kažnjeni.
Premijer je istakao da je evidentno da su policajci i vojnici Srbije imali veliku mržnju i jasan plan da počine zločine, gde je njihova najveća briga bila uklanjanje leševa, odnosno uklanjanje tragova zločina. Nasilno nestali, otmice, paljenja i bacanje leševa u reku, kao i drugi nehumani oblici oštećenja i nestanka leševa, jasni su dokazi ovog genocidnog projekta, dodao je on.
Govoreći o zakonskim promenama koje su omogućile suđenje u odsustvu srpskim ratnim zločincima i usvojenoj novoj strukturi Kosovske policije, gde je osnovano odeljenje za istrage ratnih zločina i povećan broj istražitelja sa 19 na 41, premijer iz Velike Kruše ponovo je pozvao pravosudni sistem Kosova da hitno i odgovorno, moralno, istorijski i nacionalno, pored profesionalno, tretira ratne zločine. On je takođe pozvao građane da što više doprinesu prikupljanju dokaza i dokumentovanju zločina, posebno sada kada je funkcionalizovan Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Na kraju svog govora na ovom komemorativnom skupu, prisećajući se ubijenih, premijer je istakao da se klanjamo s mnogo čežnje i tuge, ali i s mnogo ponosa i divljenja, te da se Republika Kosovo zalaže za mir i ravnopravnost među narodima na Balkanu.
„Neka je večna slava za 22 pala borca i 155 martira iz Velike Kruše! Slava svim palim borcima i martirima albanskog naroda u svim fazama njegovog razvoja i rasta“, zaključio je on.
Kompletan govor premijera Kurtija:
Poštovana predsednice Republike Kosovo gđa Osmani Sadriu,
Poštovana potpredsednice Vlade, gđa Emilija Redžepi,
Poštovani ministri i zamenici ministara,
poslanici Skupštine,
Predstavnici državnih institucija,
Poštovani Direktore Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu Atdhe Hetemi,
Poštovani invalidi i veterani oslobodilačkog rata Kosova, udruženja proizašla iz rata, udruženja osoba nasilno nestalih,
Drage majke i ostali članovi porodica palih boraca i martira nacije,
Poštovani Andin Hoti, predsedavajući Vladine komisije za nestala lica,
Poštovani predsedniče opštine Orahovec g. Smajl Latifi,
Poštovani predsedniče AAK-a, Ramuš Haradinaj,
Poštovani predsedniče sela Velika Kruša, Selami Hoti
Poštovani direktori Opštine i odbornici Skupštine Opštine,
Sestre i braćo,
Dame i gospodo,
Dragi stanovnici Velike Kruše i okoline,
Na ovom mestu koje nosi ime i veliku bol, zajedno smo da odamo počast izuzetnom doprinosu i požrtvovanju za Republiku Kosovo.
Zajedno sa porodicama, preživelima i svedocima masakra u Velikoj Kruši, danas se sećamo jednog od najbrutalnijih masakara, koje je počinio srpski državni aparat. Između 25. i 27. marta 1999. godine, srpske snage su ovde nemilosrdno ubile 155 albanskih civila. Među njima je bilo i sedmoro dece i pet žena. Jedna od njih je bila trudna. Pod srpskim snagama nasilno su nestali 64 stanovnika Kruše, među kojima je bio i izuzetni intelektualac i poznati aktivista Ukšin Hoti. Oko 700 kuća je spaljeno, zajedno sa verskim i kulturnim institucijama.
U Velikoj Kruši postoje i dva krematorijuma. U prvom krematorijumu, čiji su tragovi još uvek vidljivi, srpske snage su spalile 19 nevinih albanskih civila. U drugom krematorijumu, u kući porodice Nezir Duraku, su okrutno spaljena preko 40 drugih civila.
Institucija koja je ovde izgrađena, Muzej masakra u Velikoj Kruši, svedoči o genocidnim zločinima Srbije, ali i o pobedi Republike Kosova.
Ova dva krematorijuma je lično video ministar inostranih poslova Velike Britanije Robin Kuk, tokom svoje posete u junu 1999. godine. On je izjavio„ namerno i nemilosrdno su ih ubili“, i da „koliko da oseća žaljenje za žrtve, oseća i dubok bes prema onima koji su izvršili ta ubistva i prema onima koji su izdali naređenja u Beogradu“.
Masakr u Velikoj Kruši bio je deo optužnice za ratne zločine protiv balkanskog kasapina Slobodana Miloševića. Uprkos tome, pravda još uvek nije zadovoljena i počinioci nisu kažnjeni.
Premijer je istakao da je evidentno da su policajci i vojnici Srbije imali veliku mržnju i jasan plan da počine zločine, gde je njihova najveća briga bila uklanjanje leševa, odnosno uklanjanje tragova zločina. Nasilno nestali, otmice, spaljivanje i bacanje leševa u reku, kao i drugi nehumani oblici oštećenja i nestanka leševa, jasni su dokazi ovog genocidnog projekta.
Da bismo prikupili dokaze i tačno dokumentovali zločine širom Kosova, uspostavili smo Institut za zločine počinjene tokom rata na Kosovu. Stoga, pozivam sve da doprinesete podacima i dokazima u ovom važnom procesu, za očuvanje istorije, poštovanje žrtava i budućnost novih generacija. Ovo je kao dodatak, popisu stanovništva od kraja prošle godine, koji je po prvi put u Republici Kosovo, uključio i evidentiranje, registrovanje gubitaka i patnji koje smo doživeli tokom rata.
Za rešavanje zločina počinjenih tokom rata razvili smo zakonsku osnovu, koja je dugo nedostajala i povećali kapacitete institucija da se njima efikasno bave.
Za istrage i istinu, sa novom strukturom Kosovske policije, formirali smo upravu za istragu ratnih zločina, sa 41 službenikom i istražiteljem, u poređenju sa 19 koliko ih je bilo ranije. Sa porastom broja istražitelja, očigledno se povećava i broj intervjuisanih svedoka o ratnim zločinima.
U cilju zadovoljavanja pravde za ove zločine, omogućili smo suđenje u odsustvu za srpske ratne zločince. Izvršili smo potrebne pravne izmene, kako bi se suočili sa pravdom. Stoga, odavde još jednom pozivam pravosudni sistem na Kosovu da hitno i sa moralnom, istorijskom i nacionalnom odgovornošću, pored profesionalne, tretira ratne zločine.
Drage sestre i braćo,
Ovde u Kruši, klanjamo se sa mnogo čežnje i tuge, ali i sa mnogo ponosa i divljenja, za ove muškarce i žene koje smo imali i za oslobođenje koje smo postigli. Njihov pad sa požrtvovanjem i odricanjem, jeste putokaz za nas kako da idemo napred bez zaustavljanja i skretanja.
Ovde, u rodnom mestu bace Uke, profesora Ukšina Hotija, sa poštovanjem sećamo se njegovog dela, za naš život i političku borbu, da živimo dostojanstveno, ujedinjeni u državi, koja nam svima služi kao Republika i koja je Republika, osim što je demokratska i Republika za razvoj.
Nikada ne zaboravljamo žrtvu majki, koje su u bolu gubitka i u iščekivanju, odgajale svoju decu. Vi koji ste pre 26 godina bili deo nečovečnog rata genocidnog projekta Srbije, danas, četvrt veka kasnije, vi ste naše heroine. Klanjamo se s beskrajnim poštovanjem pred vašom snagom i izdržljivošću.
Zahvalni smo na doprinosu žena i solidarnost među njima, što je inspirativno za ceo naš narod. Stojimo rame uz rame i istrajni smo na našem putu ka pravdi.
Poštovane dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Republika Kosovo se angažuje za mir i jednakost među narodima na Balkanu. Verujemo da je osnova mira pravda za žrtve i kažnjavanje zločinaca.
Neka je večna slava za 22 pala borca i 155 martira iz Velike Kruše!
Slava svim martirima i herojima albanskog naroda u svim fazama njegovog razvoja i rasta.
Last modified: 28 марта, 2025