Celina, Orahovac, 25 mart 2025
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, iz sela Bela Crkva nastavio je put sela Celine u opštini Orahovac, gde je učestvovao na memorijalnom skupu povodom 26. godišnjice masakra u Celini i odao počast na seosko groblje.
„Na ovu 26. godišnjicu, i svakog dana u godini, odajemo počast pačenicima i palim borcima koji više nisu sa nama fizički, ali sa kojima jesmo i uvek treba da budemo duhovno. Odajemo počast i vama koji ste ovde jaki uprkos bolu i tuzi. Pored žrtvovanosti palih, cenimo i uvek moramo da cenimo otpor naroda, rekao je premijer u svom prigodnom govoru na ovom memorijalnom skupu
Pre 26 godina, oko 9.30 ujutru, oko 500 srpskih vojnika ušlo je u Celinu iz četiri pravca. U ovom masakru ubijena su 82 civila različite starosti. 18 tela je spaljeno, a 13 ubijenih su bila deca. Sa bolom se sećamo: Albanija, Bledarija, Besarta, Altinija, Albulene, Suzane, Burbucqe, Ramazana, Mejreme, Gëzima, Bedrushija, Albanija, kao i Alme, koja je imala samo 18 meseci.
„Strašni masakr u Celini nije vio jedini . Čitava prolećna sezona je ispunjena godišnjicama masakra koje je srpska država počinila nad Albancima na Kosovu. Pogotovo od 24. marta 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje Miloševićeve Jugoslavije, upravo da bi se zaustavio genocide Srbije, a ona je intenzivirala i brutalisara sve svoje okrutne akcije, da bi ubrzala etničko čišćenje usmereno na naše istrebljenje“, rekao je premijer Kurti.
On je dodao da smo pod teretom teških uspomena, kao narod izabrali da budemo ujedinjeni u bolu, ali i nadi. Preživeli smo i izgradili novi život na slobodnom Kosovu. Pa ipak, rekao je da smo država i društvo koje ne zaboravlja niti oprašta zločine koje je Srbija počinila na Kosovu i da Republika, koja iz dana u dan upotpunjuje svoju institucionalnu i pravnu infrastrukturu, povećava svoje kapacitete za suočavanje sa zločinima počinjenim tokom rata.
„Odlučni smo na putu pravde, jer država Srbija i ratni zločinci neće moći da izbegnu institucionalnu i individualnu odgovornost za zločine i genocid koji je počinjen nad nama, kosovskim Albancima“, rekao je premijer.
Poklonivši se sa velikim bolom, ljubavlju i ponosom pred sećanjem na sve poginule, premijer je na kraju svog obraćanja rekao da je njihov pad žrtvovanjem naš putokaz kako da idemo dalje.
Nakon odavanja počasti i memorijalnog skupa, premijer je posetio Muzej masakra u Celini, gde se upisao u Knjigu utisaka.
Ceo tekst premijera:
Masakr u Celini je dokaz genocida Srbije nad Albancima na Kosovu. Dok smo ovdje sa meštanima Celine, puni bola i ponosa, dokaz smo da su sloboda i narod, nezavisnost i Republika trijumfovali. Jačanje države je obaveza prema palim borcima i pačenicima i dužnost danas za budućnost građana, sadašnje generacije i onih koji dolaze. Slava!
Albin Kurti
Premijer Republike Kosovo
Celina, Orahovac
25.mart.2025
Celokupni govor premijera Kurtija:
Poštovani meštani Celine,
Poštovani predstavnici i rukovodioci centralnih i lokalnih institucija,
Poštovani predsednič opštine Orahovac, Smajl Latifi,
Uvaženi invalidi i veterani Oslobodilačke vojske Kosova,
Poštovani predsedniće Alijanse za budućnost Republike Kosova,
Poštovani poslnici Skupštine Kosova, Albena Reshitaj, Haxhi Avdyli, Ariana Musliu-Shoshi, Ganimete Musliu,,
Uvaženi bivši guverner Centralne banke Kosova, Hashim Rexhepi,
Uvaženi bivši gradonačelnik i bivši ministar poljoprivrede, profesor Idriz Vehapi,
Dragi članovi porodica palih boraca i pačenika nacije,
Drage sestre i braćo,
Dame I gospodo!
Na ovu 26. godišnjicu i svakog dana u godini odajemo počast pačenicima i palim borcima koji više nisu sa nama fizički, ali sa kojima jesmo i uvek treba da budemo duhovno. Takođe poštujemo vas koji ste ovde jaki uprkos bolu i tuzi. Pored žrtvovanja palih, cenimo i uvek moramo ceniti otpor ljudi.
Pre 26 godina, oko 9.30 ujutru, oko 500 srpskih vojnika ušlo je u Celinu iz četiri pravca. U ovom masakru ubijena su 82 civila različite starosti. 18 tela je spaljeno, a 13 ubijenih su bila deca. Sa bolom se sećamo: Albanija, Bledarija, Besarta, Altinija, Albulene, Suzane, Burbucqe, Ramazana, Mejreme, Gëzima, Bedrushija, Albanija, kao i Alme, koja je imala samo 18 meseci.
Stravični masakr u Celini nije nije bio jedini. Cela prolećno doba ispunjena je godišnjicama masakra koje je srpska država počinila nad Albancima na Kosovu. Pogotovo od 24. marta 1999. godine, kada je počelo NATO bombardovanje Miloševićeve Jugoslavije, upravo da bi zaustavio genocid u Srbiji, ona je intenzivirao i brutalizirala sve svoje surove akcije, da bi ubrzala etničko čišćenje u cilju našeg istrebljenja.
Tokom ovog perioda, Srpske vojne oružane i policijske snage ubile su hiljade nevinih i bespomoćnih ljudi, dok su hiljade drugih mučili, pljačkali i silovali, palili i uništavali imovinu i dobra neprocenjive vrednosti širom Kosova.
Dolazimo sa odavanja počasti na 26. godišnjicu masakra u Trnju, Brestovc i Beloj Crkvi. I odavde ćemo odati pačast u Godenu Đakovice na godišnjicu tamošnjeg masakra.
Mi smo država i društvo koje ne zaboravlja niti prašta zločine koje je Srbija počinila na Kosovu. Mi smo republika koja iz dana u dan upotpunjuje svoju institucionalnu i pravnu infrastrukturu i povećava svoje kapacitete za suočavanje sa zločinima počinjenim tokom rata.
Odlučni smo na putu pravde, jer država Srbija i ratni zločinci neće moći da izbegnu institucionalnu i individualnu odgovornost za zločine i genocid počinjen nad nama, kosovskim Albancima.
Drage sestre i braćo,
Pod teretom teških uspomena, kao narod, izabrali smo da budemo ujedinjeni u bolu, ali i u nadi. Preživeli smo i izgradili novi život na slobodnom Kosovu.
Nastavljamo da zajedno gradimo i jačamo Republiku Kosovo, obezbeđujući da nijedna druga generacija ne doživi ni približno teror kroz koji smo prošli.
Bezbednost i demokratija, razvoj i ugled naše zemlje su podignuti, prošireni i produbljeni, i dokaz su da su i oslobođenje i nezavisnost jako vredeli.
Znamo kuda idemo jer znamo odakle dolazimo. Sa velikim bolom, ljubavlju i ponosom klanjamo se sećanju na sve poginule. Njihov pad žrtvovanjem, naš je putokaza kako da idemo napred.
Oni koji su pali za slobodu nikada neće biti zaboravljeni. Neka im je večna uspomena!
Živeo naš slobodoljubivi narod i naša napredna Republika! Slava!
Last modified: 26 марта, 2025