Bela Crkva, Orahovac, 25. marta 2025.
Nakon odavanja počasti i polaganja venaca na groblju pačenika i palih boraca u Brestovcu, Orahovac, Premijer Republike Kosovo Albin Kurti nastavio je sa odavanjem počasti u selu Bela Crkva u ovoj opštini, gde je učestvovao na komemorativnom skupu poginulima u svirepm masakru u ovom mestu od strane pripadnika srpskih oružanih snaga
Povodom sećanja na pale borce i pačenike u ovom masakru, premijer je rekao da je danas ovde u znak sećanja na žrtvovanje i otpor našeg naroda za slobodu, za izgubljene živote i opstanak naroda pred srpskim genocidom.
Premijer Kurti je na ovom memorijalnom skupu podsetio prisutne na neke od međunarodnih izveštaja o strašnom genocidu koji se u to vreme dešavao na Kosovu. Počev od britanskog lista “The Independent “, koji je objavio da „Ako postoji sumnja da istrebljenje albanskog stanovništva na Kosovu nije bilo dobro planirano pre početka vazdušne kampanje NATO-a, istorija o Beloj Crkvi opovrgava ovu laž; jer je srpska reakcija na prvu bombu bila u istom trenutku, koordinirana i vrlo striktna , bez ikakvih znakova improvizacije“. O masakru u Beloj Crkvi govorio je i britanski ministar spoljnih poslova Robin Cook, koji je rekao da „ova deca nisu mogla da predstavljaju opasnost ni za koga, ali srpske snage su svakog Albanca, bez obzira na uzrast , jasno videle kao neprijatelja“, dok je britanski istražitelj Boytal-Gil izjavio da „naravno da sam video ubistva i ranije, ali nikada nisam video ništa kao ovo ubistvo“.
Srpska policija im je rekla: “ Sada ražite pomoć od NATO-a!“ gruia od 13 Albanaca u Beloj Crkvi, pre nego što je na njih pucala iz automatskog oružja. „Çlirim Lumturie, Dhurata, Dardana i Dardan iz porodice Zhuniqi, kao i Xhemajl, Qamile, Fiqirija, Ilirijana, Marigona, Labinot i Lirim iz porodice Spahiu su ubijeni. Među njima je preživeo samo trogodišnji dečak iz porodice Zhuniqi, Među velikim brojem ljudi koji su se sklonili na obalu reke, ubili su, između ostalih, i doktora Nesima Popaja. Tog dana među ubijenima bilo je 15 dece, najmlađe je imalo 4 godine“, rekao je premijer.
Premijer je istakao da je masakr u Beloj Crkvi uvršten u optužnicu protiv Slobodana Miloševića pred Tribunalom Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Hagu. Iako nije osuđivan, za ovaj masakr su, između ostalih, osuđeni i nalogodavci Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević.
Među brojnim članovima porodica, meštanima sela, veteranima i invalidima OVK, premijer je rekao da se klanjamo sećanju na muškarce i žene, dečake i devojke, koji su pali žrtvovanjem za oslobođenje Kosova.
Neka je večno sećanje na sve one koji su pali u Beloj Crkvi, rekao je Premijer na kraju.
Ceo govor premijera Kurtija:
Poštovani stanovnici Bele Crkve Orahovca,
Poštovani invalidi i veterani Oslobodilačke vojske Kosova,
Uvaženi gradonačelnik opštine Orahovac, Smajl Latifi,
Uvaženi predsedniče Alijanse za budućnost Kosova, Ramush Haradinaj,
Poštovani direktor Instituta za ratne zločine na Kosovu, Atdhe Hetemi,
Uvažena članica SkupštineRepublike Kosova, Albena Reshitaj,
Poštovani zameniče ministra, Mevledin Sinani,
Poštovani predstavnici i rukovodioci institucija, opštinski direktori, odbornici u Orahovcu,
Poštovani članovi porodica palih boraca, narodnih pačenika,
Sestre i braćo,
Danas smo u Beloj Crkvi, u čast sećanja na žrtvovanje i otpor našeg naroda za slobodu. Ovde smo za izgubljene živote i za opstanak naroda, pred genocidom Srbije.
„Ako postoji bilo kakva sumnja da istrebljenje albanskog stanovništva na Kosovu nije bilo dobro planirano pre početka vazdušne kampanje NATO-a, istorija o Beloj Crkvi opovrgava ovu laž; jer je srpska reakcija na prvu bombu bila u istom trenutku, koordinirana i potpuno striktna, bez ikakvih znakova improvizacije“, pisao britanski list „Indipendent“1999. godine
24. marta 1999. godine počela je kampanja NATO bombardovanja, sa ciljem da se zaustavi genocid Srbije nad Albancima na Kosovu. Ono što je usledilo bila je široko rasprostranjena i sistematska kampanja srpskih snaga da ubijaju i nasilno proteruju kosovske Albance.
Još jednom citiram britanski list „Indipendent”: „U 3 sata ujutru, nekoliko sati nakon što je NATO ispalio prvi projektil na jugoslovensku teritoriju, vojska je počela da bombarduje i pali sela duž granice sa Albanijom. Bela Crkva je bilo jedno od sela koje su Srbi planirali za prvu fazu etničkog čišćenja, kako bi se stvorio sanitarni kordon između Kosova i Albanije.
Početkom NATO operacije pet srpskih tenkova je stiglo u selo i zauzelo položaje na brdu. U 4 sata ujutro otvorili su vatru iz rovova, na krovove kuća, prisiljavajući civilno stanovništvo da napusti selo.
Još u mraku, seljani su pobegli ka obalama reke. Većina se sakrila ispod mosta na reci, a drugi dalje uz obalu. Tu su ih u zoru zatekli pripadnici Vojske Srbije, izolovane i nenaoružane.
„Sada tražite pomoć od NATO-a!“, rekla je srpska policija grupi od 13 Albanaca ovde u Beloj Crkvi, pre nego što je na njih pucala iz automatskog oružja. Çlirim, Lumturie, Dhurata, Dardana i Dardan iz porodice Zhuniqi , kao i Xhemajl, Qamila, Fiqirija, Ilirijana, Marigona, Labinot i Lirim iz porodice Spahiu, su ubijeni. Samo je trogodišnji dečak iz porodice Zhunikq preživeo pogubljenje. Među velikim brojem ljudi koji su se sklonili na obalu reke, ubili su, između ostalih, i doktora Nesima Popaja. Tog dana, među ubijenima, bilo je 15 dece, od kojih je najmlađe imalo 4 godine.
„Ova deca nikome nisu predstavljala nikakvu opasnost, ali srpske snage su svakog Albanca, bez obzira na uzrast, jasno posmatrale kao neprijatelja. Ovo je o ovom masakru rekao britanski ministar spoljnih poslova Robin Cook.
I dalje, još jedan zanimljiv citat izneo je britanski istražitelj Boytal-Gil: „Naravno da sam i ranije video ubistva, ali nikada u životu nisam video ništa slično.
Masakr u Beloj Crkvi uvršten je i u optužnicu protiv Slobodana Miloševića pred Tribunalom Ujedinjenih nacija za ratne zločine u Hagu. Iako nije osuđivan, za ovaj masakr su, između ostalih, osuđeni i nalogodavci Nikola Šainović, Nebojša Pavković, Sreten Lukić i Vlastimir Đorđević. Međutim, počinioci ovog masakra još nisu osuđeni niti kažnjeni.
Dok su se trupe KFOR-a spremale da preuzmu kontrolu nad tim područjem nakon prekida vatre, srpski komandanti u gradu počeli su da pale gomile dokumenata sakrivenih u arhivi policijske stanice u Orahovcu. Među sačuvanim dokumentima su i oni koji opisuju takozvani „Plan zamke“, operaciju za koju se čini da je planirana još u januaru 1999. godine, a usmerena je na selo Bela Crkva iz kojeg je OVK dobijala hranu. Dokumenti koje je pregledao tim BBC-a pokazuju da plan objašnjava kako bi ciljane žrtve bile okupljene izvan sela, blizu železničkog mosta, i eliminisane na obalama male reke. Plan je uključivao i podelu pripadnika srpskih snaga na različite jedinice, koje su, prema dokumentima, bile pod komandom izvesnog Dušana Vujićića.
Srpski plan uništavanja dokaza, plan istrebljenja Albanaca je propao.
Mnogobrojni grobovi ovde su veliko svedočanstvo o srpskom genocidu. Ipak, vi ste ovde, dragi građani Republike, svedočanstvo otpornosti našeg naroda i pobede nezavisne države. Današnji datum podseća koliko je skupa sloboda koju uživamo.
Drage sestre i braćo,
Last modified: 26 марта, 2025