Stari Trg, Mitrovica, 20. februar 2025
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, zajedno sa ministarkom Ekonomije, Artane Rizvanolli, posetio je i učestvovao na događaju povodom obeležavanja 36. godišnjice velikog štrajka rudara 1989. godine u Starom Trgu.
„U srcu Kosova, u dubinama naše zemlje, decenijama kuca moć jednog imena koje simbolizuje bogatstvo, rad, održivost i budućnost: ime „Trepča“, počeo je svoj govor premijer Kurti.
On je rekao da Trepča nije samo preduzeće, nego je stub hiljada porodica koje se svakog jutra oslanjaju na njen rad, stvarajući lanac koji povezuje našu prošlost, sadašnjost i našu ekonomsku budućnost i ne samo.
„Trepča je takođe pomogla obrazovanju kroz razvoj. Posle Drugog svetskog rata osnovana je Srednja tehnička škola u Mitrovici, prva te vrste na Kosovu, već od 1946. godine, da bi pripremila stručne tehničare za Trepču. 1961-1962 osnovana je Viša tehnička škola u Mitrovici i uvela odseke rudarstva a kasnije i metalurgije i hemije a 1974 osnovan je Fakultet Rudarstva i Metalurgije koji je postao centar od akademskog značaja za industrijski razvoj Kosova“, rekao je premijer.
Pored razvoja obrazovanja, premijer je istakao i značajnu ulogu Trepče u razvoju industrije, kao glavnog izvora prerade metala i snabdevača osnovnim materijalom deset fabrika širom Kosova. Ekonomska i politička istorija Kosova ne može se razumeti bez razvoja Trepče, rekao je on, navodeći fabrike koje su se nekada snabdevale osnovnim materijalom iz Trepče.
Govoreći o velikom štrajku rudara od 1989. godine, on je izdvojio tačku 8 od 10 zahteva rudara u kojima se navodi da „sudbina Albanaca na Kosovu i Jugoslaviji treba se razmotriti u Ujedinjenim nacijama“, što znači da pitanje Kosova i Albanaca u bivšoj Jugoslaviji uopšte treba da bude internacionalizovano.
„U osnovi njihovog sadržaja, zahtevi rudara su bili politički zahtevi da se celo Kosovo zaštiti od ugnjetavačke, eksploatatorske i diskriminatorske politike Srbije i njenog pokušaja da degradira status Kosova kroz suzbijanje autonomije. I tokom tih osam dana, od 20. do 28. februara 1989. godine, horizonti 8. i 9. jame rude u Starom Trgu su se pretvorili u logore otpora protiv antialbanskih politika Srbije i Jugoslavije. Prvog dana kada su rudari izašli iz jame pošto su obustavili štrajk, znači radi se o 1. martu 1989. godine, srpske vlasti su zatvorile rudnik i uhapsile 15 ljudi koji su bili zatvoreni svaki na po 14 meseci. Posle tri nedelje, 23 marta 1989 godine, Kosovu se ukinula autonomija protiv volje našeg naroda. Sledeće 10 godina bile su decenija totalnog otpora, prvo mirnog, a zatim i oružanog, što je rezultiralo oslobođenjem Kosova 1999. godine i njenom nezavisnošću 2008. godine“, rekao je premijer.
I danas, dodao je premijer, Trepča pokazuje da nije samo ime u istoriji, već i živa snaga za naš razvoj, jer preduzima konkretne korake da povrati mesto koje joj pripada u našoj ekonomiji. Po prvi put posle mnogo godina, važne imovine su vraćene pod odgovarajućem upravljanju. Od ovog meseca, 2.133 imanja sa 12,6 km² zemljišta vratila su se pod imenom Trepče pošto su bila zamislite pod 273 različita imena. Pored imovine Trepče koje su se ranije zloupotrebljavale od drugih, i operativne potrebe kompanije su se upravljale od drugih, sada po prvi put radnici kompanije upravljaju svojim platama, kao što i poboljšavaju interne procese, finansijsku transparentnost i kontrolu nad njenom imovinom. U Starom Trgu rudari Trepče su prošlog meseca povećali eksploataciju rude za 78 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine – sa 7.200 tona na 12.800 tona.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana ministarko Ekonomije, gđa. Artane Rizvanolli,
Poštovani ministre Poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, g. Faton Peci,
Poštovani Faton Ahmeti, izvršni direktor Trepče,
Poštovani g. Ibrahim Januzi, predsednik Sindikata Trepče,
Poštovani predsedniče Nezavisnih sindikata Albanije, g. Gzim Kalaja,
Poštovani direktore rudnika, Shyqeri Sadiku,
Poštovani poslanici Skupštine Republike, Arjeta Fejza i Agim Bahtiri,
Poštovani rudari, koji ste trenutno ovde, a posebno oni koji su preživeli i doživeli čuveni štrajk pre 36 godina,
Poštovani g. Burhan Kavaja, koji je među nama,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
U srcu Kosova, u dubini naše zemlje, decenijama kuca moć imena koja simbolizuje bogatstvo, rad, stabilnost i budućnost: ime „Trepča“.
Trepča nije samo preduzeće. To je svetlost rudara duboko u galeriji, glas tehničara koji analizira rudu, snaga inženjera koji upravlja teškim mašinama, rukovodstvo koje planira i upravlja. Ona je stub hiljada porodica koje se svakog jutra oslanjaju na njen rad, stvarajući lanac koji povezuje prošlost, sadašnjost, našu ekonomsku budućnost i ne samo.
I sada, ne možemo a da se ne setimo onog koji nas je fizički napustio pre manje od mesec dana, tačnije 27. januara, akademika Minira Dushija, velikog poznavaoca i saradnika Trepče. U svojoj knjizi „Trepča“, akademik Minir Dushi kaže da je ona bila jedan od najvećih proizvođača olova i cinka u Evropi, sa istorijom dugom preko 2.000 godina. Rudnici su postojali još u antičko doba. Iliri i Rimljani su među prvima eksploatisali rude Trepče, Artane i Janjeva za srebro i olovo. Rimljani, uvaženi prisutni, bili su majstori svoje rudarske tehnike i čak su izgradili centar poput „Ulpijane“ upravo za eksploataciju kosovskih minerala.
Trepča je takođe pomogla obrazovanje kroz razvoj. Posle Drugog svetskog rata, još 1946. godine osnovana je Srednja tehnička škola u Mitrovici, prva te vrste na Kosovu, za pripremanje stručnih tehničara za Trepču. U Mitrovici je 1961-62. godine otvorena Visoka tehnička škola u kojoj su uvedeni odseci rudarstva, a kasnije metalurgije i hemije, a 1974. godine osnovan je Rudarsko-metalurški fakultet, koji je postao centar od akademskog značaja za industrijski razvoj Kosova. Srednju tehničku školu završilo je preko 500 učenika do 1970. godine. U međuvremenu, Rudarsko-metalurški fakultet do 1989. godine završilo je oko 1.400 studenata.
Broj radnika u Trepči se kontinuirano povećavalo. Tako je 1975. godine Trepča imala blizu 15 hiljada radnika, dok je 1987. imala preko 23 hiljade i 600 radnika, od kojih je 63 odsto, prema rečima akademika Minira Dushija, bilo kvalifikovano.
A razvoj Trepče, pored razvoja obrazovanja, takođe je razvio i industriju. Trepča je bila glavni izvor obrade metala. Snabdevanje osnovnim materijalom opsluživalo je deset fabrika širom Kosova. Da ih pomenemo, jer se ekonomska i politička istorija Kosova ne može razumeti bez razvoja Trepče: Fabrika akumulatora u Mitrovici, Fabrika baterija u Peći, Fabrika litijumskih baterija u Gnjilanu, Fabrika akumulatora u Somboru, Vojvodina, Fabrika lima u Vučitrnu, Fabrika “Metaliku” u Đakovici, Fabrika za preradu metala “Famina” u Prizrenu, Fabrika procesne opreme, Industrija municije i plastične prerade, Fabrika boja i lakova “Ekstra” u Vučitrnu. Dakle, kosovska industrija sa deset fabrika imala je u srcu vašu Trepču, našu Trepču.
Poštovani prisutni,
U ovim vremenima kada se sećamo naše Trepče od pre 36 godina, naravno moramo da naglasimo da je Trepča, osim preduzeća sa tolikom istorijom, takođe bila društveni entitet u istoriji Kosova. Dakle, ne samo u ekonomskoj istoriji, već i u političkoj istoriji, sa regionalnim efektima i međunarodnim odjecima. Naravno, govorim o 20. februaru 1989. godine kada u podne, rudari četvrte smene uopšte nisu izašli iz rudnika i koji su, pridruživši se rudarima ostale tri smene, napravili ukupno oko 1.300 rudara koji su tog dana štrajkovali glađu.
Citiram sa 25. strane knjige „Trepča” Minira Dushija: „Rudari Trepče su se prvi suprotstavili mračnim velikosrpskim namerama organizujući veličanstvenu epopeju štrajka meseca februara 1989. Protivivši se promenama Ustava iz 1974. godine, 1300 rudara Trepče su se zatvorili u rudniku, horizontima 5,8 i 9, postavljajući svetski rekord u ostanku pod zemljom osam dana. A onda se nastavlja, „u znak solidarnosti sa zahtevima rudara, 5 do 7 hiljada studenata Prištinskog univerziteta ostalo je zatvoreno nekoliko dana u Kosovskoj sportskoj hali u Prištini“.
I zanimljivo je, poštovani prisutni, da se štrajkom 1989. obeležava i 50 godina od štrajka koji je zaboravljen, štrajka iz 1939. godine, kada je 3.000 radnika Trepče štrajkovalo za bolje uslove rada i dobili su ih. Dakle, štrajk čiju 36. godišnjicu danas obeležavamo poklapa se i sa 86. godišnjicom štrajka uoči Drugog svetskog rata.
Zahtevi rudara su tada izneti u ukupno deset tačaka, koje je naučilo celo Kosovo, Albanci i međunarodno javno mnjenje, među kojima je u tački 8 pisalo da „sudbinu Albanaca na Kosovu i u Jugoslaviji treba razmotriti u Ujedinjenim nacijama“. Dakle, od tog štrajka tražila se internacionalizacija pitanja Kosova i Albanaca u bivšoj Jugoslaviji uopšte.
U osnovi njihovog sadržaja, zahtevi rudara su bili politički zahtevi da se celo Kosovo zaštiti od ugnjetavačke, eksploatatorske i diskriminatorske politike Srbije i njenog pokušaja da degradira status Kosova kroz suzbijanje autonomije. I tokom tih osam dana, od 20. do 28. februara 1989. godine, horizonti 8. i 9. jame rude u Starom Trgu su se pretvorili u logore otpora protiv antialbanskih politika Srbije i Jugoslavije. Prvog dana kada su rudari izašli iz jame pošto su obustavili štrajk, znači radi se o 1. martu 1989. godine, srpske vlasti su zatvorile rudnik i uhapsile 15 ljudi koji su bili zatvoreni svaki na po 14 meseci. Posle tri nedelje, 23 marta 1989 godine, Kosovu se ukinula autonomija protiv volje našeg naroda. Sledeće 10 godine bile su decenija totalnog otpora, prvo mirnog, a zatim i oružanog, što je rezultiralo oslobođenjem Kosova 1999. godine i njenom nezavisnošću 2008. godine.
Ali, i u novije vreme, kao što svi znaju, Trepča pokazuje da nije samo ime u istoriji, već i živa snaga našeg razvoja. Konkretnim koracima vraća svoje mesto u našoj ekonomiji.
Po prvi put posle mnogo godina, važna imovina, kao što je pomenuo izvršni direktor Ahmeti, vraćena je pravilnom upravljanju. Od ovog meseca, 2.133 imanja sa 12,6 km² zemljišta vratila su se pod imenom Trepče pošto su bila zamislite pod 273 različita imena. Nema više 273 različitih imena, već samo jedno ime “Trepča” za sva ova imanja. Tako se decenijama zaboravljeni prostori danas pretvaraju u nove mogućnosti razvoja.
Osim imovine Trepče koju su ranije zloupotrebljavali drugi, i operativne potrebe kompanije upravljali su drugi. Ali ne više. Sada, po prvi put, zaposleni u kompaniji sami upravljaju svojim platama, kao i unapređuju interne procese, finansijsku transparentnost i kontrolu nad svojom imovinom.
A poslednjih godina znamo da se Trepča suočila sa brojnim izazovima, ali posvećenost je omogućila ovom preduzeću da nastavi sa radom i poveća svoj učinak. Evo nas, u Starom Trgu, gde su rudari Trepče prošlog meseca povećali eksploataciju rude za 78 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine – sa 7.200 tona na 12.800 tona. Direktor Shyqeri Sadiku to veoma dobro zna.
Takav rast proizvodnje viđamo u kontinuitetu, kako je generalni direktor napomenuo u četvrtom kvartalu, a što je važno, vidimo i povećanje broja rudara u rudniku, kao i povećanje reda u preduzeću. Više radnika, više reda. Ovo će nam nesumnjivo doneti veće koristi i za Trepču i za Kosovo, u smislu finansijskog učinka.
Zato, dragi rudari i ostali prisutni, budućnost Trepče nije samo u zemlji, već je i u rukama onih koji je svakodnevno grade!
Hvala i srećno!
Last modified: 21 фебруара, 2025