Priština, 16. decembar 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, učestvovao je danas na četvrtom izdanju „Let’s talk 2024“, u organizaciji „Glasa Roma, Aškalija i Egipćana“, događaja koji služi kao platforma na kojoj istaknute ličnosti dele istorije, ideje i iskustva za rešavanje društvenih izazova i promovisanje pozitivnih promena u zajednicama i šire.
Za zajednički razgovor, premijer Kurti je rekao da je to najbolji način da izazovemo sami sebe, pored učenja novih stvari i da se stvaraju veze među ljudima. Danas čak , internet je omogućio da se iz naših domova uđe u zajedničke razgovore i o nizu globalnih ideja i glasova.
„Sada sa širokom internet vezom, u svakom selu i gradu na Kosovu, građani Kosova mogu lako da razgovaraju tokom jedne večeri sa više idejnika i vizionara, naučnika, filozofa, aktivista, preduzetnika i stvaralaca nego što se ikada moglo okupiti u Parizu u 18. veku“, rekao je premijer.
S druge strane, pored mnogih mogućnosti koje su stvorile onlajn platforme, on je podvukao i nove izazove.
„Oni su takođe stvorili eho komore – ili echo chambers – gde čujemo samo one glasove koji se međusobno slažu. Često su stvarali polarizaciju, marginalizaciju, veći prostor za govor mržnje, pa čak i nesporazume i predrasude“, rekao je premijer, ističući značaj direktne i otvorene komunikacije.
Podsećajući se na učešće u prošlom izdanju „Let’s talk“, premijer Kurti je rekao da što više delimo jedni sa drugima, bićemo jači kao društvo. Svaka osoba, svaka zajednica i svaka država trebaju i imaju pravo da dele i slave veze koje stvaraju, grade i razvijaju identitet, rekao je on.
„Let’s talk 2024“ je jedinstven događaj koji ima za cilj stvaranje smislenog prostora za dijalog, inspiraciju i akciju.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani g. Habit Hajredini, direktor Kancelarije za dobro upravljanje pri Vladi,
Gđa. Saranda Bogujevci, potpredsednica Skupštine Republike, pridružiće nam se nešto kasnije večeras,
Poštovani g. Isak Skenderi, izvršni direktor organizacije „Glas Roma, Aškalija i Egipćana“,
Poštovani predstavnici Vladinog kabineta,
Zamenici ministara i poslanici u Skupštini Republike,
Poštovani predstavnici i rukovodioci centralnih i lokalnih institucija, ambasada i civilnog društva,
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
„Hajde da razgovaramo“ je veoma primamljiv poziv. Možda bi večeras bilo pogodno da kažemo „hajde da se skupštinujemo“, pošto imamo ovde Erdžana Galušija ovde, imajući dve Arjete, Fejzu i Redžea, i čekajući da nam se pridruži potpredsednica Skupštine. Ali nema sumnje da razgovor, čak i kada ga nazivamo diskusijom i kada ga zovemo dijalogom i kada ga zovemo skupštinskom raspravom, je najbolji način da izazovete sebe, pored učenja novih stvari i stvaranja veza među ljudima. To je bilo poznato još od vremena Sokrata pa sve do „salona” u doba prosvetiteljstva u 17. i 18. veku, i od „razgovora” islamske tradicije, posebno bektašijskih, do razgovora tradicionalnih albanskih odaja.
Danas, iz naših ‘salona’ u našim domovima, možemo da ulazimo u razgovore i veze sa nizom globalnih ideja i glasova. Sada sa Internet vezom, širokog opsega u svakom selu i gradu na Kosovu, građani Kosova mogu lako da razgovaraju za jedno veče sa više idejnika i vizionara, naučnika, filozofa, aktivista, preduzetnika i stvaralaca nego što bi se ikada moglo okupiti u salonu za vreme njenog života u Parizu 18. veka.
Međutim, onlajn platforme nisu stvorile samo bolje i više mogućnosti, jer su takođe stvorile eho komore – ili echo chambers – gde čujemo samo one glasove koji se međusobno slažu. Često stvaraju polarizaciju, marginalizaciju, veći prostor za govor mržnje, pa čak i nesporazume i predrasude. Iz ovih razloga, verujem da su nam potrebni ne samo telefoni, već i mikrofoni, i mogućnost da direktno čujemo glasove; bez opcije za ‘mute’ ili ‘fast forward’; bez opcije isključenja kamere, već da razgovaramo direktno, otvoreno i iskreno.
Verujem da nas večeras sa pričama koje ćete čuti, koliko god se činile teškim iskustvima za suočavanje, toliko mogu motivisati kao podsećanje na to zašto je potrebna solidarnost jedni sa drugima, jedni za druge. Dakle, često se dele priče o tome kako se naš identitet formira kroz stvari koje smo zajedno doživeli, kroz simpatiju i empatiju, u različitim vremenima i oblicima, u teškim trenucima i trenucima radosti. Svaka osoba, svaka zajednica i svaka država trebaju i imaju pravo da dele i slave veze koje stvaraju, grade i razvijaju identitet. Iz svog učešća na prethodnom izdanju ovog događaja „Hajde da govorimo“, rekao sam da što više delimo jedni sa drugima, bićemo jači kao društvo.
Hvala Vam puno na ovoj organizaciji. Neka razgovaramo; Neka slušamo.
Last modified: 16 децембра, 2024