Priština, 18. novembar 2024
Premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je na Regionalnoj konferenciji „Najbolje prakse za prevenciju korupcije – od politike do regionalne akcije za prevenciju korupcije“, koju je organizovao Program Ujedinjenih nacija za razvoj, UNDP, na Kosovu .
Premijer Kurti je u svom govoru u okviru događaja prvo rekao da podrivanje demokratije i ljudskih prava i sloboda koje dolaze kao rezultat korupcije utiče i na ukupan ekonomski rast i napredak društva, a ne tako davno, tačnije u godinama 2018-2019, Kosovo je u političkim dokumentima eksperata Evropske unije predstavljeno kao uhvaćena država.
„Korupcija na Kosovu je bila strukturisana, počevši od najviših nivoa i uključivši širok spektar državnih agencija. Horizontalne veze između nekoliko grana države i vlasti, u koje su bili uključeni i privredni akteri iz privatnog sektora, dezintegrisali su državu kao nezavisnog arbitra društvenih sukoba. Hijerarhijske administrativne strukture bile su politički kontrolisane i odgovorne vertikalnoj liniji vlasti, a ne građanima kojima javne institucije treba da služe“, rekao je premijer.
On je dalje rekao da smo ih već zaustavili i da se više neće vratiti, jer smo nakon samo godinu dana uspešnog upravljanja porasli na 20 brojeva u Indeksu percepcije korupcije Transparency International-a i zauzeli smo prvo mesto u regionu po vladavini prava prema World Justice Project-u.
„Fokusirajući se na jačanje države, a ne interesnih grupa ili paralelnih struktura i na bogaćenje građana, a ne političara i njihovih porodica, uspeli smo da potvrdimo poverenje javnosti o čemu svedoči i Puls javnosti UNDP-a iz jula 2024 gde više od 50 odsto građana pokazuje da veruje svojoj vladi i državnim liderima“, dodao je premijer.
Premijer je istakao da se korupcija danas više ne vodi kao jedan od najvećih problema države kao što je to bilo u vreme prethodnih vlada. On je rekao da će oni koji su se obogatili na račun naroda odgovarati Birou za oduzimanje neopravdane imovine, koji će uskoro stupiti na snagu kao moćan mehanizam našeg demokratskog društva da narodu vrati bogatstvo, bogatstvo koje su političari iznudili, i to ne pripada njima, već građanima naše zemlje.
U zaključku, premijer je rekao da je korupcija na Kosovu bila pitanje sistema, nikada pitanje kulture, pa je možda bila visoka, ali koncentrisana na vrhu, a ne raspoređena među ljudima gde postaje navika i kulturno obeležje stanovništva. „Naš narod je odbio korupciju institucija u prošlosti, a danas u sadašnjosti uspeo je da se u znatnoj meri očisti od institucija Sistema, koje iz njega dolaze i vraćaju se upravo njemu kao usluge“, zaključio je njegov govor premijer Kurti.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovana gđo. Adea Pirdeni, Državna ministarka za javnu upravu i borbu protiv korupcije u Republici Albaniji,
Poštovani g. Nuno Queiros, šef Programa Ujedinjenih nacija za razvoj na Kosovu, UNDP,
Poštovana gđo. Tea Blakaj Hoxha, moja pravna savetnica koja je odgovorna za koordinaciju državne strategije za borbu protiv korupcije,
Poštovani rukovodioci i predstavnici raznih državnih institucija,
Poštovani učesnici iz Albanije i Bosne i Hercegovine,
Poštovani predstavnici medija,
Dame i gospodo,
Korupcija je suprotno od onoga za šta se zalažemo kao nezavisna država i demokratska vlast. Podrivanje demokratije i ljudskih prava i sloboda koje dolazi kao rezultat korupcije takođe utiče na opšti ekonomski rast i napredak društva.
Ne tako davno, tačnije 2018-2019, Kosovo je u političkim dokumentima eksperata Evropske unije predstavljano kao uhvaćena država. Stvorena endemska i sistematska korupcija proširila se na sve javne institucije, šireći se u vidu mita i prevare, favorizovanja i privilegija, zloupotrebe službenog položaja i nezakonitog bogaćenja. Ovakvo širenje korupcije na institucionalnom nivou, koje je pretilo da se proširi po celom društvu, nije omogućilo demokratski razvoj niti integraciju Republike Kosovo u evropske i međunarodne strukture.
Ne možemo i ne smemo da zaboravimo ili oprostimo ovu pojavu koju smo doživeli pre nekoliko godina. Nemogućnost razvoja i bogaćenja građana na štetu interesnih grupa bila je suština upravljanja, pokazana kroz prisvajanja pretvorena u javnu tajnu.
Korupcija na Kosovu je bila strukturisana, počevši od najviših nivoa i uključivši širok spektar državnih agencija. Horizontalne veze između nekoliko grana države i vlasti, u koje su bili uključeni i privredni akteri iz privatnog sektora, dezintegrisali su državu kao nezavisnog arbitra društvenih sukoba. Hijerarhijske administrativne strukture bile su politički kontrolisane i odgovorne vertikalnoj liniji vlasti, a ne građanima kojima bi javne institucije trebalo da služe.
Usledila bi institucionalna pasivizacija, gde je funkcionere u sistemu zanimalo samo ko je koga tačno iz vlade ove nedelje doveo u kancelariju državne uprave. Ekonomski operateri nisu konkurisali na javnim tenderima jer su se od samih njih formirali. U poslovnoj zajednici se tačno znalo koji je tender formirao koju firmu. Iznad svega, ovo je naštetilo demokratiji, osiromašio građane i profesionalnom donošenju odluka koje služi Kosovu, njenom razvoju i napredovanju.
Ovo smo već zaustavili. Ovo se neće vratiti i ta mračna era za Kosovo je završena.
Posle samo godinu dana uspešnog upravljanja, popeli smo se na 20 brojeva u Indeksu percepcije korupcije Transparency International-a. Prvi smo rangirani u regionu po vladavini prava prema World Justice Project-u. Fokusirajući se na jačanje države, a ne interesnih grupa ili paralelnih struktura i na obogaćenje građana, a ne političara i njihovih porodica, uspeli smo da potvrdimo poverenje javnosti o čemu govori i Puls javnosti UNDP-a iz jula meseca 2024 gde više od 50% građana pokazuje da veruje svojoj vladi i državnim liderima.
Merenje i dijagnosticiranje korupcije su suštinski elementi za procenu situacije u borbi protiv korupcije. U slučaju Kosova, različita istraživanja javnog mnjenja, indeksi i međunarodni izveštaji su dokazali da se korupcija vidi kao jedna od prioritetnih oblasti koje se moraju adresirati.
Sada se korupcija više ne navodi kao jedan od najvećih problema države kao što je to bilo u vreme prethodnih vlada. Dok smo rangirani na prvom mestu na Zapadnom Balkanu, drugi u Evropi i treći u svetu po unapređenju u oblasti političkih prava i građanskih sloboda prema Freedom House-u, takođe smo na prvom mestu na Zapadnom Balkanu po izbornoj demokratiji prema V- Dem Institute, odnosno za kvalitet održavanja periodičnih izbora.
U borbi protiv organizovanog kriminala, uspešno smo uspeli da zatvorimo 37 ilegalnih puteva i uništimo 124 kriminalnih grupa preko posvećene i profesionalne Policije Republike Kosovo. Od 3202 uhapšena lica, 301 su javni funkcioneri. Pored toga, uništeno je i 18 laboratorija za droge i 6 laboratorija za kriptovalute. Kosovska carina zaplenila je i oduzela 37 miliona evra robe i imovine. Usvojili smo novi Zakon protiv pranja novca i finansiranja terorizma, koji je ujedno i poslednji preduslov za članstvo Republike Kosovo u SEPA – Jedinstvenoj evropskoj platnoj zoni.
Iznad svega, oslobodili smo sever naše zemlje od kriminalnih bandi, koje je podržavao, finansirao i usmeravao zvanični Beograd, a njihovom teroru nad građanima je došao kraj. Otvorili smo sever zemlje za ekonomski razvoj putem novih biznisa sa brojnom i kvalitetnom robom. I za ovo se zahvaljujem svim privrednim subjektima koji su tamo aktivni u službi građana bez razlike. Dakle, red, zakon i efikasnost svuda za ekonomski i demokratski razvoj.
Poštovani prisutni,
Korupcija na Kosovu je podstakla održavanje neformalnih mreža, gde se neformalna hijerarhija klijentelizma preklapala sa zvaničnom hijerarhijom države. Eksperti Evropske unije su u svojim izveštajima za 2018. rekli da, citiram: „Na Kosovu, gde je nezaposlenost dostigla alarmantnu cifru od 30%, političari su najbogatija klasa u zemlji. Mnogi veliki biznisi su se značajno proširili zahvaljujući podršci političara, koji dobijaju milione u zamenu za njihove „napore““. Ovo je iz Izveštaja o napretku za 2018 godinu.
Sa našim upravljanjem nezaposlenost je na kraju 2023. godine bilo na nivou od 10,7 odsto, dok će oni koji su se obogatili na štetu naroda odgovarati pred Zavodom za oduzimanje neopravdane imovine, koji će uskoro stupiti na snagu. Napravljen po standardima Venecijanske komisije, Zakon o Birou biće moćan mehanizam našeg demokratskog društva da vrati bogatstvo narodu, bogatstvo koje su političari iznudili i koje ne pripada njima, već građanima naše zemlje. Naravno, ako se na ocenu ustavnosti Ustavnog suda na zakon ne čeka 10 meseci ili čak godinu dana, što je poslužilo da se odloži skoro svaka reforma koja je pokrenuta i da se održi na snazi vladajući elementi starog vremena.
Naša posvećenost u borbi protiv korupcije proširena je u nekoliko dimenzija: digitalizacija usluga koju je pokrenula javna uprava i zapošljavanje funkcionera na osnovu meritokratije i znanja, povezivanje sistema kako tenderi ne bi išli u ruke onih sa krivičnim dosijeima; reforma Tužilačkog saveta Kosova uronjenog u korporativizam prema Venecijanskoj komisiji; i osnivanje Suverenog fonda za brzi razvoj i demokratizaciju države.
Nažalost i na štetu države Kosovo, pravosudni i tužilački sistem ne mogu da se razvijaju onim koracima razvoja kojima ide Vlada Republike Kosovo i naša demokratska država. I dalje smo suočeni sa neefikasnim istragama, slabim optužnicama, oslobađajućim presudama za zločin i još gore, blagim kaznama za nasilnike i zločince koji nanose štetu porodici, društvu i državi i čim izađu iz zatvora ponavljaju svoja krivična dela. Nezavisnost sudske vlasti u donošenju odluka je jasna i kao takva predstavlja pozitivan signal jake demokratije. Želimo nezavisno i profesionalno sudstvo i pošteno i aktivno tužilaštvo. Ali nezavisnost ne znači nedostatak odgovornosti. Pravosuđe nije nezavisno od države, nezavisno je od drugih stubova vlasti, a ne od države, ono je u službi države, pa i građana, koji pune budžet naše Republike iz kojeg se sve finansira. Javnost mora da vrati poverenje u pravosudni i tužilački sistem, koje traži više od dve decenije. Vera u pravosudni sistem nažalost nema ni polovinu podrške koju uživa vlada Kosova. Podrška Vladi Kosova u maju ove godine prema istraživanju UNDP-a iznosi 53,3% ili skoro dvostruko nego za sudove, 27,1%, i više nego dvostruko za Tužilaštvo 26,5%. A u zemlji u kojoj više od polovine stanovništva podržava vladu, poverenje u pravosudni sistem trebalo bi da bude blizu 100%, a ne oko četvrtine kao što je trenutno.
Ne možemo i ne želimo da se mešamo u donošenje odluka, ali želimo da preduzmemo mere u okviru svojih ovlašćenja da se sudski i tužilački sistem digitalizuje, a građanima omogući elektronski pristup predmetima. Digitalizacija obezbeđuje transparentnost procesa, odgovornost službenika, ali i kvalitet usluga. Digitalizacijom postižemo objektivnost u sistemu, tako da za približno iste prekršaje u približno sličnim kontekstima nećemo imati različite presude i još više različite kazne. Dakle, digitalizacija je osnovni doprinos ujedinjenju sistema i univerzalnosti usluga. I na ovome mi stalno insistiramo. Na ovaj način povećava se odgovornost pravosuđa, ali i poverenje javnosti u njega. Kao i svaka druga evropska država, Republika Kosovo će digitalizovati usluge u cilju potpune transparentnosti. Usvajanjem Državne strategije za borbu protiv korupcije do kraja ove godine, zajedno ćemo započeti ovu misiju. Temeljna reforma u pravosuđu i javnom tužilaštvu, kroz digitalizaciju i transparentnost, odnosno za efikasnost i odgovornost.
Poštovani prisutni, kolege i stručnjaci,
Borba protiv korupcije nije samo pravno pitanje; to je i pitanje socijalne pravde i ekonomskog razvoja. Demokratsko društvo, u kome građani veruju u svoje institucije, osnova je održivog prosperiteta i napretka. Uvek fokusirajući se na građanina i njegov odnos prema državi, ulagali smo u ljudski potencijal, finansijske kapacitete i stabilnost javnih preduzeća koja su uništile i iznudile prethodne vlasti.
Javna preduzeća, Republika Kosovo i njena imovina su naš nemerljiv potencijal za ekonomski razvoj. Ali naša dobra prvo moraju biti sačuvana i kultivisana. Ekonomski razvoj kroz ulaganje u biznis je neophodan, ali ne na nepovratnu štetu životne sredine na Kosovu. Održavanje države i prirode je briga o građanima i generacija koje dolaze posle nas. Dakle, prvo morate voleti Kosovo, a onda upravljati njome i predstavljati je.
U ime povećanja kapaciteta javnih preduzeća, prve rezultate smo videli već u prvoj godini. Energetska kompanija Kosova je tokom upravljanja 2021. godine zabeležila profit od preko 100 miliona evra.
Danas rukovodstvo i upravni odbor Telekoma, sa punom odlučnošću i profesionalnošću, nastavljaju da vode nekoliko arbitražnih bitaka kao rezultat prethodnih ugovora, sa sumnjivim korporacijama, koje su pod nepovoljnim uslovima nametnule ogromne finansijske obaveze javnim preduzećima.
Kompanija se u prošlosti suočavala sa desetinama miliona evra neizmirenih dugova prema raznim izvođačima, uključujući Regulatorni organ za elektronske i poštanske komunikacije, kao i Poresku upravu — ovi tereti su sada eliminisani. Danas je Telekom i Kosova finansijski stabilan, sa 7,1 milion evra finansijske dobiti u prošloj godini, što je značajan oporavak od finansijskih gubitaka iz prethodnih godina, koji su dostigli preko 50 miliona evra godišnje.
Sva ova poboljšanja u radu ogledaju se u mišljenju Državne revizorske službe. Pored finansijske stabilnosti, Telekom Kosova nudi bolje, brže i pouzdanije usluge svim građanima širom Kosova. Telekom je zamenio zastarelu i nepodržanu tehnologiju, koja je poslednji put ažurirana 2015. godine, modernim sistemom spremnim za 5G. Do kraja meseca biće ažurirane BTS stanice u svim kosovskim opštinama koje će pružati pouzdane 5G i 4G+ usluge.
Kao rezultat toga, Vala donosi pokrivenost velikom brzinom u svaki kutak zemlje, uključujući sever i ruralna područja, od kojih su mnoga po prvi put.
Tako se, uz mudro finansijsko ulaganje i podizanje stručnih kapaciteta, obeležavaju uspesi. Sva ova preduzeća, u koja će ulaganja rasti, postaće jednog dana deo Suverenog fonda u našoj zemlji – savremenog mehanizma razvoja, demokratizacije i konkurentnosti sa najvećim i najuspešnijim svetskim ekonomijama. Svi zajedno moramo se radovati ovom novom poglavlju i ulagati sa odgovornošću i integritetom u naše društvo, za bolju i uspešniju budućnost daleko od loših pojava kao što su korupcija i loše upravljanje.
I na samom kraju, najjednostavnija, a možda i najbolja definicija demokratije je zakon o politici, ne neformalne i druge veze, ne paralelne strukture i alternativne hijerarhije, već kao što su državne institucije koje se snagom pravog zakona suočavaju sa korupcijom. A sa druge strane, svi državni funkcioneri moraju rukovoditi svojim primerom. Ljudi koji rade za državu su uglavnom ljudi srednje klase. Oni koji uživaju u bogaćenju neka okušaju svoju spretnost i sreću u biznisu. Javni sektor služi drugima, a ne sebi. Oni koji imaju strast prema službi, idu u javni sektor. Oni koji su strastveni u bogaćenju idu u privatni sektor. Niko ne bi bio dobar, nijedan političar, nijedan funkcioner koji maltretira državu sa željom za bogaćenjem, pokušavajući da se izbori za javnu funkciju. Ovo je izuzetno važno za godine i decenije koje dolaze. Bogaćenje je legitimno, ali ne u javnom sektoru. U javnom sektoru su uglavnom obrazovani i ljudi srednje klase, a treba da se obogaćuje država i stanovništvo, a ne pojedinci. Ali, ovom prilikom treba istaći da smo veoma zahvalni, kao državne institucije naroda Kosova, nikada ne bismo došli do ove tačke da sistemska korupcija postane kulturni fenomen. Korupcija na Kosovu je bilo pitanje sistema, nikada pitanje kulture, pa je možda bila visoka, ali koncentrisana na vrhu, a ne raspoređena među ljudima gde postaje navika i kulturna odlika stanovništva.
Naš narod je u prošlosti odbio korupciju institucija, a danas u sadašnjosti uspeo je da se u znatnoj meri očisti od institucija sistema, koje iz njega dolaze i vraćaju se upravo njemu kao usluge.
Hvala Vam.
Last modified: 19 новембра, 2024