Priština, 12. novembar 2024
U sali Skupštine Republike Kosovo danas je počela sednica 36. sesije Regionalne skupštine Evrope (ARE) Parlamentarne skupštine Frankofonije, na kojoj je učestvovao premijer Republike Kosovo Albin Kurti kao ključni govornik.
Skupština Kosova od 2022. godine ima status pridruženog člana u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani predsedniče Skupštine Republike Kosovo, Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine,
Poštovani regionalni delegat za Evropu Pparlamentarne skupštine Frankofonije gđa. Anne Lambelin, i svi članovi vaše delegacije,
Poštovani učesnici,
Dame i gospodo,
U ime Vlade Republike Kosovo, zadovoljstvo mi je da vam poželim dobrodošlicu i pridružim vam se ovde u hramu naše demokratije. U mojoj zemlji, kao i u vašoj, parlament simbolizuje našu zajedničku borbu za odbranu principa koji izviru iz najboljeg modela društva koji je ikada postojao, odnosno demokratije.
Ali, više od toga, na Kosovu ovaj parlament simbolizuje dug napor za slobodu, pravdu i jednakost. Možda zvuči čudno čuti da smo danas samo četvrt veka od oslobođenja Kosova i manje od 17 godina od nezavisnosti naše zemlje.
Prema tome obraćajući vam se ovde, gde većina nas još uvek ima sveže sećanje na mračne godine s kraja 20. veka, želim da istaknem da demokratija, osnovna ljudska prava i mir od kojih smo svi tada bili lišeni, imaju veoma dragoceno značenje za nas danas. Među ovim fundamentalnim vrednostima, dozvolite mi da podvučem da iako stanovništvo Kosova čini oko 93% Albanaca, naša zemlja sa visokim stepenom ostvaruje poštovanja višejezičnosti i multikulturalnosti, što je upisano u naš ustav i poštovano u svakom državnom zakonu, dok 20 od 120 mesta u Skupštini rezervisano je za etničke manjine. Shodno tome, Kosovo je mesto gde se mogu pronaći osnovne vrednosti koje delimo sa frankofonim svetom.
Međutim, moram da istaknem da, uprkos želji za napredak od pridruženog člana do punopravnog člana Međunarodne organizacije frankofonije, Kosovo još uvek nije u stanju da ispuni sve zadatke neophodne za dobijanje ovog statusa. Poslednji samit održan u Francuskoj prošlog oktobra, deset godina nakon što je Kosovo postalo članica posmatrača, ipak je bio važan momenat na našem putu ka konstitutivnim vrednostima organizacije.
Naravno, razumljivo je da ne zavisi sve od kosovskih odluka, imajući u vidu da bi trebalo da postoje i političke ocene koje se odnose na kriterijume dobrosusedskih odnosa. I u tom pogledu, svi znamo istorijske i bezbednosne karakteristike izazova koji utiču na ceo region, uprkos dokazanoj spremnosti Kosova da doprinese svim aspektima regionalne saradnje.
Ali, u međuvremenu, uveren sam da je pun potencijal razvoja nastave francuskog jezika na Kosovu još uvek neiskorišćen.
Zbog toga, u iščekivanju sledećeg samita 2026. godine, kada Kosovo namerava da ponovo aplicira za status punopravnog člana, naša Vlada i kosovske opštine treba da počnu da rade zajedno na pronalaženju načina za rešavanje opadanja časova francuskog jezika širom zemlje. Ovo bi trebalo da bude prvi korak, znajući da možemo da računamo na podršku novoformiranog Francuskog instituta Kosova u Prištini, da zajedno identifikujemo najpraktičnije i najefikasnije načine uspeha.
Štaviše, mislim da bi mehanizam za praćenje Međunarodne organizacije Frankofonije o „Francuskom jeziku u različitosti“, uspostavljen na samitu u Đerbi 2022. godine, bio veoma koristan da se Kosovo bolje pripremi za sledeći samit. S tim u vezi, zahvalan sam državama članicama organizacije, koje su prošlog meseca ponovile svoju podršku Kosovu u nastavku ovog puta i našim naporima ka punopravnom članstvu.
Kao što sam ranije rekao, puni potencijal učenja francuskog jezika još uvek nije dovoljno iskorišćen u svim svojim dimenzijama. Lično sam nezadovoljan što sam čitao toliko francuskih autora, filozofa, pisaca i sociologa, ali nikada direktno na francuskom. I znam da sa g. Glaukom Konjufcom delimo isti osećaj i utisak o francuskoj književnosti i filmu, iako je naše razočarenje donekle nadoknađeno zadovoljstvom koje dolazi kada vidimo koliko je francuske književnosti prevedeno na albanski, kao i postignutim dogovorom za koprodukciju između kinematografskog centra Kosova i Francuske.
Uprkos tome, izvan oblasti kulture postoji mnogo veća potreba za poznavanjem francuskog jezika. Na primer, bilateralna saradnja koju imamo sa Švajcarskom, Luksemburgom i Belgijom nudi nove horizonte za one koji rade ili imaju koristi od svojih agencija i projekata. Sve veće prisustvo Francuske razvojne agencije, AFD-a i niza privatnih kompanija povećalo je značaj frankofonog sveta u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina.
Lično sam upravo ovog leta, tokom Olimpijskih igara u Parizu, bio svedok moći i uticaja francuskog jezika i njegovih univerzalnih vrednosti. I prošlog meseca, ponovo u Parizu, povodom prvog ekonomskog foruma između Kosova i Francuske, podsetio sam se na veliki potencijal za investicije i komercijalne odnose između naše dve zemlje. U tom pogledu, naša dijaspora francuskog govornog područja u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu i Švajcarskoj je prednost koju smo uključili u vladinu viziju razvoja naše zemlje.
U stvari, naziv Samita Međunarodne organizacije frankofonije u oktobru 2024. sumira ambiciozni potencijal frankofonog sveta, čiji deo bih voleo da bude Kosovo: „Stvarati, inovirati i preduzimati na francuskom“. I, kako sam obavešten, sajam FrankoTech koji je organizovan tokom Samita dao je široki pregled onoga što se može postići deleći isti duh saradnje i isti jezik, uprkos našoj različitosti i uživanju u tome.
Dakle, poštovani gosti Frankofonske parlamentarne skupštine, već ste shvatili da ambicija Kosova da se u potpunosti pridruži Međunarodnoj frankofonskoj organizaciji prevazilazi jednu i jedinstvenu perspektivu učenja francuskog jezika samu po sebi. Pored izvanrednih sredstava emancipacije i pristupa koje francuski jezik nudi, ovo drugo vidim kao faktor koji ubrzava saradnju između zemalja, preduzetnika i razvoj Kosova.
Sa ove tačke gledišta, smatram da je tema vaših današnjih diskusija veoma prikladna i korisna. U trenutnom hibridnom i globalnom ratu u kojem živimo, ne može biti prave demokratije, prosperiteta za sve i pravilne saradnje bez efikasnog rešavanja manipulacije informacijama i sajber napada. I ovde ćete naučiti da Kosovo nije izuzetak kao meta ovakvih napada.
U zaključku, francuski jezik je ono što je našeg velikog pisca, pokojnog Ismaila Kadarea, koji je napustio ovaj svet 1. jula ove godine, proslavio širom sveta. Francuski jezik je bio jezik kojim je govori pokojni predsednik i bivši vođa pacifističkog pokreta Ibrahim Rugova, kada je tokom 1990-ih naišao na veliku podršku francuskih intelektualaca. On je bio učenik Rolan Barta, koji se svakako divio svom profesoru.
Ali francuski jezik znači mnogo toga, i da zaključim ovo obraćanje pokušaću da pročitam na francuskom reči državnika, pesnika i pokretača stvaranja Frankofonske parlamentarne skupštine Leopolda Sedara Senhora:
Le francais, ce sont les grandes orgues, qui se pretent a tous les timbres, a tous les effets, des douceurs les plus suaves aux fulgurances de l’orage.
(Prevod: Francuski je poput velikih orgulja (muzičkih instrumenata) koji su prilagođeni svim tonovima, svim efektima, od najslađe mekoće do grmljavine oluje).
Izvinjavajući se zbog mog izgovora na francuskom, želim vam svima dobar boravak na Kosovu i plodne diskusije.
Iskreno vam hvala na podršci.
Last modified: 12 новембра, 2024