Priština, 11. novembar 2024
Poštovani predsedniče Skupštine Glauk Konjufca,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani građani Kosova,
Imam čast i zadovoljstvo da danas pred vama budem prvi premijer koji predstavlja četvrti budžet mandata, da se ovako obeleži prva vlada koja završava mandat do kraja.
Kao što već znate, predviđeno je da budžet za 2025. bude 3,6 milijardi evra ili oko 9% veći od budžeta za 2024. ili 60% veći od budžeta za 2020. godinu.
Da bismo stigli dovde, ove četiri godine prošli smo kroz mnoge izazove, globalne i domaće. Ali istovremeno smo, za razliku od drugih pre nas, vodili računa da budžet bude orijentisan tamo gde je prinos najveći, na naše građane. Time se iz godine u godinu povećavao i budžet, bez ijedne promene poreske politike, jer se ulaganje u naše građane nastavilo vraćati u stabilan rast.
Budžet za 2025. je četvrti budžet po redu koji predstavljamo kao vlada u ovom mandatu. Uvek smo radili usvajanje u Vladi i predstavljanje budžeta u Skupštini po pravilima definisanim Zakonom o upravljanju javnim finansijama. Budžet za 2022. predstavili smo Skupštini 25. novembra 2021. Budžet za 2023. predstavili smo 17. novembra 2022. Budžet za 2024. godinu predstavili smo 16. novembra 2023., a danas ponovo predstavljamo budžet za 2025. godinu u novembru ali ovaj put u prvoj polovini ovog meseca. Što je državni budžet svake godine veći, to se svaki put ranije predstavlja Skupštini.
Ostale karakteristike budžeta za 2025. su sledeće:
• Budžet za plate i naknade veći je za 13,85% u odnosu na 2024. godinu ili 111,5 miliona evra;
• Budžet za robe i usluge (uključujući komunalne usluge) veći je za 3,2% u odnosu na 2024. godinu;
• Budžet za subvencije i transfere je za 8,75% veći u odnosu na 2024. godinu, a tu ulogu igraju nove mere kao što su penzije, dečiji dodaci, ekonomski oporavak itd.;
• Budžet za kapitalne investicije veći je za 8,3% u odnosu na 2024. godinu.
Za ove četiri godine upravljanja, Bruto domaći proizvod je toliko porastao da će ove godine prvi put premašiti cifru od 10 milijardi evra, dok se za narednu godinu očekuje da pređe 11 milijardi evra. Ove godine imaćemo bruto domaći proizvod skoro sedam puta veći nego u 2000. godini, što je prva godina posle oslobođenja, ili skoro tri puta veći nego u 2008. godini, koja je godina proglašenja nezavisnosti, i skoro 50% više nego u 2019. ili prvoj godini pre pandemije.
Kada pogledamo vremensku daljinu, poštovani poslanici, globalna pandemija COVID-19 deluje kao ružan san, koji se nadam se, nikada neće zaboraviti jer je to bilo vreme velikih stradanja, a mnoge porodice su izgubile svoje najmilije. Kao vlada, suočili smo se sa ovim izazovom od prvog dana. Kao što smo i bili obećali, brzo smo se mobilisali, obezbedili vakcine i uspeli da vakcinišemo većinu stanovništva za nekoliko meseci. Kao rezultat brze vakcinacije omogućeno je otvaranje naše privrede, ali što je još važnije, omogućeno je uvođenje Kosova kao bezbedne destinacije na liste drugih zemalja. Ovo je otvorilo put našim iseljenicima da dođu kao nikada do sada, nakon nemogućnosti da dođu 2020. godine, kada su granice bile zatvorene. Ovaj dolazak emigranata u rekordnom broju dao je našoj privredi preko potrebnu finansijsku infuziju za postizanje rekordnog rasta, u kojem smo uživali kao zemlja sa 10,7% bruto domaćeg proizvoda.
Ali ova faza, kao što znamo, nije dugo trajala, jer tek što smo bili krenuli u putanju rasta nakon pandemije, evropski kontinent je zahvatila energetska kriza, od koje ni Kosovo nije imalo načina da se spasi bez posledica.
Kao odgovorna vlast, preduzeli smo neophodne radnje i izdvojili najveći paket podrške građanima, kako se stratosferske cene sa međunarodnih uvoznih berzi električne energije ne prebacuju na građane i privredu. Podržali smo hiljade porodica u renoviranju i izolaciji njihovih kuća kako bi se smanjila potrošnja električne energije, a to traje i sada kada se približavaju poslednje nedelje i meseci našeg mandata.
Takođe smo subvencionisali hiljade drugih porodica za kupovinu efikasne opreme, uključujući klima uređaje za grejanje koje troše malo, kako bi računi za struju što manje težili porodičnoj kasi. Podržali smo i one koji su štedeli struju, gde je preko 208.000 porodica 6 meseci zaredom imalo koristi od pokrivanja jednog dela ili celog računa, u zavisnosti od toga koliko su uštedeli. Znači nagrađujemo one koji štede. Kao rezultat ovih mera, Kosovo nastavlja da ima najjeftiniju cenu električne energije u regionu, prema Eurostatu, i ovo je veoma važna karakteristika za strane investicije i reinvestiranje na Kosovu.
Kao da energetska kriza u Evropi nije bila dovoljna, Ruska Federacija je otvorila front napadom na Ukrajinu, što je poremetilo sve svetske razmene cena, posebno osnovnih životnih namirnica. Posledice su se videle na celom kontinentu, a Kosovo ovoga puta nije imalo načina da izbegne posledice, kao ni zemlje koje su ekonomski mnogo moćnije od nas. I za ovaj izazov preduzeli smo neophodne mere odobravanjem Paketa za suočavanje sa inflacijom, kroz koji smo podržali radnike u privatnom i javnom sektoru, penzionere i studente, a ovaj paket u procentu od bruto domaćeg proizvoda je najveći u naš region prema Svetskoj banci.
U sklopu paketa doneli smo i Zakon o minimalnoj zaradi da omogućimo povećanje minimalne zarade u privatnom sektoru, kao i Zakon o plafonu cena da sprečimo zloupotrebe neodgovornih trgovaca koji su manipulisali cenama.
Kao što znate, poštovani poslanici, poslanici opozicije blokirali su oba zakona tako što su ih poslali u Ustavni sud. Na kraju je Sud, koji češće pravi političku ravnotežu nego deli pravdu, poništio jedan naš zakon – onaj o plafonskim cenama, a usvojio je drugi – onaj za minimalnu platu. U svakom slučaju šteta. Za prvi, jer nikada nije stupio na snazi, a za drugi, jer je njegova primena kasnila godinu dana.
Dakle, poštovani građani, pored problema globalnih kriza, morali smo da se snađemo i kroz unutrašnje izazove, prepreke i kašnjenja koja su nam nanešena.
Iako je u većini svetskih ekonomija jedna od glavnih briga bio visok nivo potrošačkih cena, mi smo sa merama podrške građanima uspeli da stabilizujemo inflaciju. Prosek do septembra 2024. godine beleži vrednost od 1,9%, pokazujući trend pada inflacije i očekuje se da će zadržati nizak trend rasta do kraja godine.
Pa ipak, uspeli smo zajedno da prevaziđemo sve ove globalne izazove sa mnogo manje štete nego mnoge druge zemlje koje su višestruko ekonomski moćnije od nas. Uprkos izazovima, uspeli smo da povećamo zaposlenost, a time i privredu zemlje, čime smo pomogli da se kupovna moć narušena globalnim izazovima oporavi kroz razvoj internog zapošljavanja.
Četiri godine zaredom konstantno se povećavao broj zaposlenih, što se nije desilo ni u jednoj izvršnoj vlasti, ni u jednom mandatu vlade pre nas. Dakle, mi smo Vlada sa najvećim brojem novih radnih mesta u okviru mandata, koji trenutno još uvek nije završen, dostigavši 78 hiljada radnih mesta više nego kada smo preuzeli mandat u proleće 2021. godine.
Četiri godine zaredom prosečan privredni rast je bio 6%, i ni u jednoj godini nije pao ispod 4%, čak i kada smo se suočavali sa globalnim krizama koje su se dešavale, čak i samo jednom u veku. U prethodnim vladama, čak i najmanja spoljna kriza, poput grčke krize 2012. godine, usporavala je privredni rast na 1,7%.
Četiri godine zaredom smo povećavali budžetske prihode i sada sa budžetom za 2025. godinu treba da budu duplirani u odnosu na prihode budžeta koje smo zatekli kada smo preuzeli mandat. Budžetski prihodi, kao i prethodne godine, nastavili su sa veoma zadovoljavajućim učinkom i u periodu januar – septembar ove godine, 2024. godine, zabeležili su značajan rast od više od 7,1% ili povećanje od oko 150 miliona evra u odnosu na na isti period prošle godine. Povećanje zaposlenosti, stabilan rast privrede i pred najozbiljnijim izazovima i povećanje prihoda, omogućili su nam da imamo ovaj istorijski budžet od 3,6 milijardi evra, koji vam danas predstavljamo, poštovani poslanici.
Ovaj budžet je budžet za porodicu, jer svaka porodica treba i imaće koristi.
U mladoj porodici sa troje dece, majka porodilja za šest meseci dobija 170 evra ili ukupno 1.020 evra, a deca 90 evra mesečno, odnosno 1.080 evra godišnje. Nijedna vlada pre nas nije podržala žene i decu. Za ovo smo predvideli 145 miliona evra, koji idu direktno u porodičnu kasu za preko 200 hiljada porodica na Kosovu.
Porodica koja ima dva studenta, sin koji studira grafički dizajn ima besplatan semestar i primljen je da radi preko platforme Superpuna, gde će šest meseci dobijati 350 evra ili 2.100 evra ukupno, dok će ćerka koja studira informatiku, koja ima besplatan semestar takođe, dobijati i STEM (Nauka, Tehnologija, Inženjerstvo i Matematika) stipendiju u vrednosti od 1.000 evra. Dakle preko 3.100 evra direktne podrške i besplatne semestre. Nijedna vlast pre nas nije toliko podržala omladinu. Za ovo smo budžetom izdvojili preko 30 miliona evra, što olakšava teret porodicama koje imaju studente ili decu ili čak mlade ljude od 18-29 godina.
Porodica palog borca, u kojoj je sin primljen da radi kao policajac, primaće penziju uvećanu za 20% za stradalog roditelja i policijsku platu uvećanu za 55 evra od januara, a zatim za 110 evra od jula 2025. godine. Planirano u budžetu je dodatnih 110 miliona evra za povećanje plata u javnom sektoru.
U jednoj porodici, u kojoj glava porodice radi sa minimalnom platom i sa dva penzionera kod kuće, od kojih jedan prima osnovnu penziju, a drugi doprinosni, imaće koristi od povećanja minimalne zarade sa 170 evra na 350 evra, a penzioneri će primati penziju sa povećanjem od 20%. Za ovo smo u budžetu predvideli još 100 miliona evra za povećanje penzija.
Postoji bezbroj kombinacija različitih porodica: porodice sa penzionerima, porodice sa decom do 16 godina, porodice oslobodilačkih kategorija, porodice sa zaposlenima u javnom i privatnom sektoru, ali zajedničko im je da će svaka imati koristi od zajedničkog budžeta naše države, kao nikada do sada, kao ni sa jednom drugom vladom.
Ponudili smo podršku i onim porodicama koje nisu imale nijednog zaposlenog kroz meru Vlada za porodicu, subvencionisanjem 70 odsto plate za šest meseci, gde do sada ima oko 4 hiljade porodica koje su imale beneficije, a velika većina je iz porodica koje su ranije bile zavisne od male socijalne pomoći.
U ovom budžetu imamo i završetak socijalne reforme, koja je već počela da se sprovodi kroz pilotiranje, gde je za porodice koje primaju socijalnu pomoć predviđeno uklanjanje diskriminatornih kriterijuma, ali i da se podstiče održivo zapošljavanje, kako bi porodice mogle da stvaraju dugoročnu ekonomsku nezavisnost.
Dakle, drugim rečima, ovaj budžet gleda na porodicu kao celinu i kao jedinicu i predviđa povećanje kupovne moći svake porodice, obezbeđujući da se koristi koje proizilaze iz ekonomskog rasta raspodele na sve, a ne samo na privilegovane grupe određenih interesa.
Sa ovim budžetom poštovani poslanici republičke Skupštine, korist imaju i privreda i biznis.
Prvo, oni imaju koristi od povećanja kupovne moći porodice, o čemu sam upravo govorio, jer što je više novca na računu porodice, to je veća ekonomska aktivnost za preduzeća, to je veća agregatna tražnja u privredi. To se potvrđuje i kada vidimo promet poslovanja godinama: sa 12 milijardi evra u godini pred našom vladom, za 2024. očekuje se da će premašiti vrednost od 22 milijarde evra. Sa našim mandatom, promet privrednih subjekata se kreće sa 12 milijardi na 22 milijarde evra, odnosno skoro udvostručenje prometa poslovanja za četiri godine ovog demokratskog i dobrog upravljanja.
Drugo, biznisi imaju koristi od blagostanja i blagovremenog plaćanja faktura za obavljeni posao. Ako uzmemo kraj 2020. godine, centralni nivo vlasti, dakle ne računajući opštine ovde, dugovao je preduzećima 143 miliona evra neplaćenih faktura. Naše firme rade, država ih ne plaća. Ovako visok neplaćeni iznos znači da biznis koji je obavljao poslove za državu nije bio plaćen i samim tim počeo da ima problema sa likvidnošću, ali i sa plaćanjem obaveza prema dobavljačima ili sa platama njihovih radnika. Zato smo dali prioritet da promenimo ovu situaciju, poštovani poslanici, i na kraju 2023. godine centralni nivo je imao samo 33 miliona evra neplaćenih faktura, jer je jedan deo definitivno uvek u opticaju. Dakle, jednom akcijom smo povećali likvidnost privrednih subjekata koji obavljaju poslove za državu za 110 miliona evra. Od 143 miliona, koliki je bio dug na samo 33 miliona evra.
Slična je situacija i sa isplatama za eksproprijaciju privatnih imanja, gde je sa 103 miliona evra koliko smo zatekli ova cifra sada pala na svega 17 miliona evra, što znači da je 86 miliona evra više u rukama građana i privrede.
Treće, biznisi se, kao u nijednoj drugoj vlasti, direktno oslanjaju na otvaranje novih radnih mesta, gde država subvencioniše deo ili punu platu za određeni period. Mere kao što su Vlada za porodice, platforma Superpuna, program Kosovo Generation Unlimited zajedno sa Unicefom, ili stažiranje preko Agencije za rad, su neki od mehanizama implementacije ove podrške.
Četvrto, povećani budžet takođe uključuje podršku kroz grantove i subvencije koje distribuiraju resorna ministarstva, kao što je rekordna podrška poljoprivrednom sektoru, ili podrška proizvođačima i početnicima od strane Ministarstva industrije, preduzeća i trgovine ili čak Ministarstva regionalnog razvoja.
Peto, ovaj budžet takođe pruža podršku biznisima za pristup finansijama, dodavanjem kapitala i prozora u Kreditno-garantni fond, ili kroz mere podrške koje subvencionišu investicione kredite.
Ova podrška dolazi kao nastavak podrške realizovane tokom ovih godina koje su ostale iza nas, gde smo subvencionisali troškove električne energije, kako bi naši privrednici i proizvođači nastavili da imaju najjeftiniju struju u regionu, ili kada smo subvencionisali investicione kredite do nivoa od 100 miliona evra, samo za opremu ili proizvodne linije.
Očekuje se da će glavni doprinos ekonomskom rastu u narednom srednjoročnom periodu 2025-2027 doći od potrošnje, javnih i privatnih investicija. Potrošnja će se povećati za četiri vrste rasta:
• Povećanje penzija, do 20% za sve starosne kategorije penzija i penzije definisane Zakonom o ratnim kategorijama;
• Povećanje dečjih dodataka, ne bilo kakvo povećanje, već udvostručenje ili utrostručenje;
• Povećanje koeficijenta za sve zaposlene u javnom sektoru, ujedno povećanje vrednosti koeficijenta a sada i povećanje broja koeficijenata; kao i
• Povećanje minimalne zarade koje dolazi posle više od decenije stagnacije.
Poštovani građani,
U ovom budžetu dajemo prioritet obrazovanju i zdravstvu, ali i infrastrukturi i odbrani. Ovaj budžet ima mnogo detalja i drugih specifičnosti, ali verujem da ćete u budućnosti imati priliku da ih čujete od samih resornih ministara.
Ovim budžetom dajemo prioritet održivom ekonomskom razvoju, nastavljajući da otvaramo nova radna mesta i povećavamo blagostanje za sve. Za narednu godinu očekujemo da će privredni rast dostići 5,6% bruto domaćeg proizvoda u realnom iznosu, a cilj nam je da taj rast uključi svakoga, kako nam i pripada, kako građani zaslužuju, da nikog ne ostavimo iza sebe.
Stoga vas i pozivam da glasate budžet za 2025. godinu.
Hvala vam na doprinosu i pažnji!
Last modified: 11 новембра, 2024