Na poziv i u organizaciji Udruženja albanskih studenata, premijer Republike Kosovo Albin Kurti sinoć je održao predavanje studentima Univerziteta St. Gallen-a (HSG) i razgovarao i diskutovao sa poznatim istraživačem međunarodnih odnosa prof. dr. Kristofom Frejem, na temu „Ulaganje u budućnost Kosova: uloga politike i ekonomije u oblikovanju prilika i prevazilaženje izazova za buduće generacije“.
U svom obraćanju on je govorio o međunarodno priznatom demokratskom napretku i ekonomskom rastu, kao i njihovoj povezanosti. Premijer Kurti je pred studentima argumentovao da Republika Kosovo nudi priliku i studijski primer za tezu nobelovaca za ekonomiju Darona Acemoglua, Sajmona Džonsona i Džejmsa A. Robinsona, s obzirom da je napredak naše zemlje poslednjih godina jasno pokazao da jačanje demokratskih institucija može doneti ekonomsku korist.
Ono što našu zemlju čini dobrim primerom za sociologe, rekao je premijer, jeste činjenica da naša zemlja ističe uzročnu vezu po kojoj napori demokratizacije mogu dovesti do ekonomskih koristi.
„Prvo, strane kompanije su spremnije da ulažu u zemlju u kojoj nisu prinuđene da daju mito javnim funkcionerima da bi ušle na lokalno tržište. Drugo, građani i preduzeća su spremniji da plaćaju poreze kada znaju da će njihov novac država trošiti odgovorno, umesto da pune džepove korumpiranih političara i njihovih bližnjih. I treće, kada su ljudi optimistični u pogledu pravca upravljanja i zemlje, oni teže za potrošnju umesto za štednju. U sve tri ove oblasti, naše reforme su pomogle napredovanju našeg ekonomskog napretka“, rekao je premijer Kurti.
Pored ova tri faktora, premijer je izdvojio još jedan, četvrti faktor u slučaju Kosova: socijaldemokratiju.
„Za nas, potpuno demokratsko društvo nije samo društvo koje koristi većinske procedure odlučivanja bez koruptivnih uticaja; demokratsko društvo je i ono koje obezbeđuje široku raspodelu mogućnosti i društvenih resursa među građanima, kao potpuno ravnopravnim članovima društva“, rekao je premijer Kurti.
On je ovom prilikom pomenuo politike, mere i programe kroz koje je privredni rast podeljen i preraspodeljen građanima kao što su: porodiljski i dečiji dodaci, besplatno javno obrazovanje, stipendije za devojke i žene studentkinje, stipendije za studente iz nevećinskih zajednica, ulaganja u energetsku efikasnost, povećanje penzija i plata u javnom sektoru, povećanje minimalne zarade, mere zapošljavanja za mlade, ulaganja u zdravstvene i javne službe, kao i mogućnosti i vladina podrška dijaspori da investira na Kosovu.
Nakon obraćanja, premijer Kurti je odgovorio na pitanja studenata, zahvalivši im se od srca na prilici za razgovor i na toplom gostoprimstvu.
Celi govor premijera Kurtija:
Profesore dr Kristof Frej,
Poštovani profesori i studenti Univerziteta St. Galen,
Predstavnici Asocijacije albanskih studenata HSG,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Dobro veče svima,
Hvala vam na gostoprimstvu. Veliko mi je zadovoljstvo da vam se obratim na temu ovog događaja, „Ulaganje u budućnost Kosova: Uloga politike i ekonomije u oblikovanju mogućnosti i prevazilaženju izazova za sledeću generaciju“. Ovo je važna i pravovremena tema i ne mogu da zamislim bolje mesto za razmišljanje o tome nego ovde, na Univerzitetu St. Galen, jednom od eminentnih univerziteta ekonomije, finansija i biznisa u svetu. I posebno sam zahvalan što kao sagovornika imam profesora Freja, istaknutog naučnika za politiku i međunarodne odnose koji je fasilitirao i organizovao ovaj događaj.
U nazivu ovog događaja bar jedna velika stvar je ispravna: kada je u pitanju napredak jedne zemlje, politika i ekonomija su usko isprepletene. Lideri autokratskih režima kao što su Rusija i Kina voleli bi da svet veruje da njihov način vladavine najviše doprinosi ekonomskom rastu, zbog navodne stabilnosti koju takvi režimi mogu da ponude. Ali sada znamo da nisu u pravu, zahvaljujući i najsavremenijim istraživanjima ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju: Darona Acemoglua, Sajmona Džonsona i Džejmsa A. Robinsona. Prema njihovim nalazima, zemlje koje su se demokratizovale povećale su svoj BDP po glavi stanovnika za oko 20 odsto tokom dve ili tri decenije nakon demokratizacije. Kako Acemoglu i Johnson pišu u nedavno objavljenoj knjizi, citiram ih „dokazi su jasni da je demokratija dobra za ekonomski rast, za pružanje javnih usluga i za smanjenje nejednakosti u obrazovanju, zdravstvu i mogućnostima“. Dakle, kada se kaže da ekonomski napredak i demokratski napredak idu ruku pod ruku, to nije samo politički slogan, ili ono u šta bismo samo želeli da verujemo. To je empirijska činjenica.
Želim da tvrdim da Republika Kosovo pruža poučni slučaj za studije za Acemoglu, Džonsonovu i Robinsonovu tezu. Napredak naše zemlje u poslednjih nekoliko godina upravo pokazuje kako jačanje demokratskih institucija može doneti ekonomske nagrade.
Poboljšanje Kosova u nizu demokratskih mera je potvrđeno od strane više međunarodnih organizacija u poslednjih nekoliko godina. Na primer, tokom mandata naše vlade, poboljšali smo se za 21 mesto u Indeksu percepcije korupcije Transparensi internešenela. Prema Indeksu izborne demokratije Instituta V-Dem, prvi smo na Zapadnom Balkanu i među prvih devet zemalja u svetu po demokratskom napretku. Galupova ovogodišnja ocena za zakon i red navodi Kosovo kao prvu na Zapadnom Balkanu, drugu u Evropi i petu u svetu. Slično tome, prvi smo na Zapadnom Balkanu, drugi u Evropi i treći u svetu po unapređenju građanskih sloboda i političkih prava, prema izveštaju Freedom House-a za 2023.
Naš ekonomski napredak u istom vremenskom periodu pratio je sličnu uzlaznu putanju. Rast BDP-a je u proseku 6,2% u poslednje tri godine, najviši u regionu. Udvostručili smo izvoz. FDI je se takođe povećala za 134% tokom našeg dosadašnjeg mandata; izveštaj FDI Intelligence-a ovog avgusta, kojeg sponzoriše Financial Times, rangirao je Kosovo na 2. mesto u Evropi u razvoju — i na 5. mesto u svetu — po privlačenju najvišeg nivoa FDI u odnosu na BDP. Od prvog kvartala 2021. do prvog kvartala 2023. stopa nezaposlenosti je pala sa 25,8% na 10,7%. To nije samo rezultat otvaranja novih radnih mesta, već i zbog toga što su se preduzeća koja su nekada radila na crnom tržištu ili u sivoj zoni konačno registrovala kod države. A sve to je dovelo do značajnog povećanja poreskih prihoda za 2/3 u poslednje tri godine, bez većih promena u fiskalnoj politici.
Stoga je neosporno da su demokratski i ekonomski napredak na Kosovu išli ruku pod ruku. Ali ono što našu zemlju čini zrelim primerom za društvene naučnike jeste to što otkriva nešto o uzročno-posledičnom lancu kojim napori demokratizacije mogu dovesti do ekonomskih koristi. Prvo, strane kompanije su mnogo spremnije da investiraju u neku zemlju ako nisu prinuđene da podmićuju javne službenike kako bi ušle na lokalno tržište. Drugo, veća je verovatnoća da će pojedinci i preduzeća plaćati svoj pravičan deo poreza kada znaju da će njihov novac odgovorno trošiti država, a ne da pune džepove korumpiranih političara i njihovih rođaka. I treće, kada su ljudi optimistični u pogledu pravca vlade i zemlje, oni teže za potrošnju više nego za štednju. Na sve ove načine, naše demokratske reforme su pomogle u unapređenju našeg ekonomskog napretka.
Pored ova tri uzročna faktora, postoji i četvrti koji je možda jedinstven za Kosovo — a takođe zanimljiviji za izgradnju budućnosti sa još više nade, za filozofe, naučnike, istraživače i ekonomiste u ovoj večerašnjoj publici. Pod našim upravljanjem, demokratija znači mnogo više nego od njenog uskog smisla koje mnogi ljudi shvataju. Prema ovom užem smislu, demokratija je jednostavno procedura za donošenje odluka većinom glasova, možda dopunjena drugim srodnim proceduralnim vrednostima, kao što su vladavina prava i antikorupcija.
Međutim, naša Vlada teži da bude demokratska i u daleko širem smislu: socijaldemokratskom. Za nas, istinsko demokratsko društvo nije samo ono koje primenjuje većinske procedure odlučivanja bez koruptivnog uticaja; ono je takođe onaj koji obezbeđuje široku distribuciju mogućnosti i društvenih resursa među građanima, zamišljenim kao potpuno ravnopravnim članovima društva. Ulaganje u budućnost Kosova podrazumeva ulaganje u budućnost svih naših ljudi, bez izuzetka. Na taj širi osećaj demokratije apelovao je američki filozof Džon Rols kada je postavio ideal demokratske jednakosti.
Šta tačno socijaldemokratski ideal znači u praksi za građane Kosova danas? To znači da Demokratska vlada radi na tome da osigura da svi – posebno oni kojima je najpotrebnija – dobiju pravičan deo koristi od ekonomske ekspanzije u poslednjih nekoliko godina. Na primer, pod našim upravljanjem:
• porodice sada dobijaju subvencije kako bi olakšale finansijski teret podizanja dece;
• studenti osnovnih i master studija pohađaju državne univerzitete potpuno besplatno;
• studenti iz etničkih manjina i studentice koje studiraju inženjerstvo naučne tehnologije, matematiku, imaju pravo na dodatnu stipendiju;
• pacijenti sa rakom, dijabetesom i drugim bolestima imaju više pokrivenih troškova, zbog skoro utrostručene linije državnog budžeta namenjene nabavci osnovnih lekova; a takođe imaju koristi od naših brojnih akvizicija najnovijih medicinskih tehnologija;
• domaćinstva koja ulažu u energetsku efikasnost dobijaju državnu podršku da pokriju troškove ove investicije;
• esencijalnim radnicima, kao što su lekari, nastavnici, vatrogasci, policajci i vojnici, njihove plate su skoro udvostručene ili više nego udvostručene;
• minimalne zarade za radnike u privatnom i javnom sektoru gotovo su se utrostručila;
• penzije za sve kategorije korisnika su značajno povećane;
• preduzeća se nagrađuju za zapošljavanje mladih od 18 do 29 godina i lica bez zaposlenih članova porodice;
• i naša veoma uspešna dijaspora je sada kvalifikovana za podršku od vlade da investira na Kosovu.
Ovo je samo mali deo načina na koje je ideal demokratske jednakosti direktno i opipljivo unapredio život prosečnog građanina Kosova.
Ono što se retko ceni jeste da je, kao konceptualno pitanje, čak i uski, proceduralni smisao demokratije neodvojiv od dubljeg ideala jednakosti. Uzmimo, na primer, najosnovniji princip proceduralne demokratije: jedna osoba, jedan glas. Ovo je suštinski egalitarni princip. U trenutku kada se nekima daje više glasova nego drugim, mi više nemamo istinsko demokratsko društvo — čak ni u užem, proceduralnom smislu. Ovo pokazuje da i proceduralna demokratija i socijaldemokratija počivaju na istom fundamentalnom idealu: idealu građana kao ravnopravnih osoba.
Primer Kosova pomaže da se demonstrira da se dva pojma demokratije takođe međusobno pojačavaju u praksi. Kada svi građani imaju jednak glas i jednak glas pri izboru svojih političkih predstavnika, vlada je motivisana da osigura da se koristi od ekonomskog rasta široko distribuiraju – kroz stanovništvo, ne ostavljajući nikoga za sobom. I obrnuto, kada su ove beneficije široko rasprostranjene, mnogo je manje verovatno da će se građani obratiti autokratskim ličnostima koje obećavaju da će rešiti njihove probleme, istovremeno podrivajući demokratske institucije i vladavinu prava i obećavajući prečice za jednostavna rešenja.
Ovu poslednju tačku posebno je važno imati na umu, u vreme kada porast ekstremizma krajnje desnice preti da zahvati neke od najstarijih svetskih demokratija. Za razliku od ovih zemalja, Kosovo je nova demokratska država, najmlađa u Evropi, sa preko 90% monoetničkog stanovništva u regionu sa istorijom rata, etničkog čišćenja i genocida. Pa ipak, naš narod vodi Vlada potpuno netaknuta antidemokratskom politikom i retorikom mržnje koje su postale uobičajene u etabliranijim i bogatijim zapadnim društvima. Jedan od glavnih razloga za to je, verujem, taj što nijedna društvena grupa nije zaboravljena od strane naše Vlade — nijedna grupa nije ostavljena iza, ogorčena zbog svog inferiornog položaja, u potrazi za nekim ko bi bio kriv za njihove nevolje i njihove svakodnevne borbe.
Poštovani prijatelji,
Smanjenje društvene nejednakosti koje je rezultat distribucije i preraspodele ekonomskog rasta, stvorilo je pozitivnu povratnu spregu — ne začarani, već vrlinski krug. Ravnomernija raspodela resursa dovodi do još većeg ekonomskog rasta, koji se opet može široko podeliti među celokupnom populacijom. Ovo je šablon koji smo više puta viđali u našim ekonomskim podacima u protekle četiri godine. U takvim okolnostima, postoji stalno rastuća srednja klasa, i nema društvenih ili etničkih tenzija koje bi diktatori ili demagozi mogli da iskoriste za političku dobit. Fašizam nema utočište, nema uporišta u našem političkom životu i društvenoj kulturi. Naprotiv, rastuća ekonomska plima je zaista podigla sve čamce, i to je učinilo podršku javnosti demokratskim institucijama na Kosovu jačom i rasprostranjenijom nego ikada ranije.
Hvala vam puno, i radujem se vašim pitanjima.
Last modified: 1 новембра, 2024