Minhen, 12. oktobar 2024
Premijer Republike Kosovo, Albin Kurti, održao je danas sastanak sa sunarodnicima koji žive u Minhenu, Nemačka.
Na ovom sastanku gde se razgovaralo o aktuelnim dešavanjima na Kosovu, ulozi dijaspore, koju Vlada i naš narod veoma cene, premijer Kurti je istakao da smo ponosni na jake veze koje postoje sa našom dijasporom.
On je dodao da smo i mi večno zahvalni i ponosni na ulogu Nemačke, ističući važnu ulogu koju je Nemačka odigrala u oslobađanju Kosova.
Govoreći o dijaspori i njenoj ulozi, premijer je rekao da je to faktor koji ne samo da je pomogao Kosovu posebno tokom 90-ih, tokom rata, pre i posle rata, već bez kojeg oslobođenje i dalji razvoj ne bi bili mogući.
Ističući da svaki napredak na Kosovu u svakom elementu ima zaslugu dijaspore, premijer Kurti je rekao da ako smo pre tri decenije pozivali da date doprinos žrtvovanjem, sada vas pozivamo da zaradite ulaganjem.
„Generacija mladića i devojaka koji se ovde školuju moraju da vide da postoje dve mogućnosti da se živi i stvara. Ova generacija može biti ona koja nemačko znanje stiče u svojoj domovini i poziva nemačko znanje u svoju domovinu. Mi vam sa institucijama nekako vraćamo dug, a vi društvu nemačke države pokazujete novo mesto proizvodnje, koje proizvodi i dobra i znanje. Mi smo za jaku Republiku i otvoreno društvo. Kao takvi, možemo da rastemo i podižemo našu zemlju i da idemo mirno u bilo koji spoljni dijalog od kojeg samo dobijamo i naš narod ima koristi“, rekao je premijer Kurti.
Premijer Kurti je na ovom sastanku upoznao sunarodnike u Nemačkoj sa dostignućima u poslednje tri godine, ističući da je ukupna nezaposlenost na Kosovu u poslednje tri godine pala sa 25,8% na 10,7%, a broj radnih mesta je povećan sa 350 hiljada u proleće 2021. do 425 hiljada u jesen 2024. godine.
Još jedno dostignuće je ekonomija zemlje, za koju je premijer rekao da je u odnosu na vreme kada smo došli u vladu bruto domaći proizvod povećan za 33 odsto, dok je državni budžet za 35 odsto. Takođe, pomenuo je rad Vlade u borbi protiv kriminala i korupcije, unapređenju zdravstvenog sistema i mnogim drugim oblastima koje direktno utiču na dobrobit naših građana.
A na kraju svog govora, premijer Kurti je naglasio da je olakšan proces glasanja u dijaspori, pozvavši svakoga od njih da ostvare svoje pravo da glasaju za Kosovo.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani sunarodnici,
Poštovani predstavnici albanske dijaspore ovde u Nemačkoj,
Poštovani gosti,
Dame i gospodo,
Sestre i braćo,
Danas je za mene poseban dan jer sam u Minhenu, sastajem se sa sunarodnicima posle dugog vremena, što me posebno raduje i čini sretnim.
Od srca vam se zahvaljujem što ste podelili svoje vreme i došli danas na ovo okupljanje, okupili ste nas, neko od vas je podelio slobodno vreme a neko od posla i na ovaj način smo se okupili za jedan otvoren i slobodan razgovor o našoj zemlji, Kosovu, o aktuelnim dešavanjima tamo i vašoj ulozi, koju Vlada i naš narod veoma cene.
Zadovoljstvo je biti danas ovde, posebno sa zamenicom premijera i ministarkom Donikom Gervalla-Schwarz, koja je dugo živela ovde u Nemačkoj pre povratka na Kosovo i Donika je dokaz da tu vrstu brige što nismo ni tamo ni ovamo, možemo pretvoriti u nadu i tamo i ovde.
Sa 120.000 Albanaca koji rade i žive u Bavarskoj, ponosni smo na jake veze koje postoje između naše dijaspore i vaše domovine. Takođe smo ponosni na ulogu Nemačke i večno zahvalni, želim da istaknem važnu ulogu koju je Nemačka odigrala u oslobađanju Kosova i ova pomoć nije bila samo diplomatska i ekonomska, već i vojna.
Jedan od istorijskih momenata koji nam je ostao u sećanju je kada je nemački general Helmut Harf, prilikom posete Prizrenu, dao ultimatum srpskim vojnicima da oslobode Kosovo. To se dogodilo u kritičnom trenutku, kada su donete odluke bile od istorijskog značaja, od vitalnog značaja za bezbednost naše zemlje i našeg naroda. Uloga generala Harfa i nemačkih trupa, vojnika i oficira bila je egzistencijalna u najtežem periodu i sa poštovanjem se sećamo podrške koju smo dobili od Nemačke i naših evropskih partnera i naravno Sjedinjenih Američkih Država tokom teškog perioda za naš narod, kada smo izašli kao pobednici za 20. vek i za 21. vek.
Ali iako smo zahvalni na međunarodnoj, a posebno nemačkoj podršci, oslobođenje Kosova ne bi bilo moguće bez vas, dragi sunarodnici.
Reč „šac“ sam naučio od vas – što znači „blago“ – ponekad se koristi na Kosovu da opiše vas, emigrante iz Nemačke. Želim da istaknem da naše iseljenike smatram pravim ‘blagom’ stručnog znanja, političke podrške i finansijske pomoći za našu zemlju, za vašu domovinu. I mi tamo na Kosovu, koji ne znamo nemački, ali ga učimo malo-pomalo, počeli smo da kažemo „šac“ jedni drugima, ali „šac“ kažemo samo onima koji jako vole svoju otadžbinu i prave izvanredan doprinos svojoj otadžbini. Prema tome, „šac“, ova nemačka reč je postala i titula na Kosovu. Dakle, na Kosovu „šac“ je titula koju morate zaslužiti.
Dragi sunarodnici,
Naša dobra dijaspora je faktor koji ne samo da je pomogao Kosovu, posebno tokom 90-ih godina, u ratu, pre rata i posle rata, već bez kojeg oslobođenje i posleratni razvoj ne bi bili mogući.
Dijaspora je dala ogroman doprinos sa finansijskom podrškom, oružjem i vojnicima Oslobodilačkoj Vojsci Kosova. A mi posebno cenimo Albanca koji iz Nemačke gde mu je bilo komodno, dolazi u Albaniju, obuče uniformu, obuva čizme, stegne pušku i ulazi na Kosovo za oslobođenje. Doprinos naše dijaspore bio je od vitalnog značaja za oslobođenje Kosova, pomažući u organizovanju i jačanju OVK-a u vreme kada se naša zemlja suočavala ne samo sa neviđenim već i sa nezamislivim izazovima. U tim teškim godinama, kada su dostojanstvo i sloboda našeg naroda bili ugroženi, Oslobodilačka Vojska Kosova predstavljala je izdržljivost i trud kosovskih Albanaca koji su miran otpor pretvorili u oružani ustanak. Finansijska podrška dijaspore pomogla je ne samo u obezbeđivanju sredstava za oružje i neophodnu logistiku, već i u stvaranju osećaja jedinstva i svesti o solidarnosti među Albancima, unutar i van zemlje.
Ova posvećenost dijaspore nije bila samo finansijska pomoć, već je simbolizovala duboku podršku pravom cilju slobode i demokratije i učvrstila uverenje da se Albanci mogu suočiti sa izazovima i pomoći jedni drugima. Naša dijaspora, zahvaljujući svojoj složenoj istoriji, veoma dobro poznaje jednu tajnu. Recimo ovu tajnu otvoreno jer je došlo vreme izgradnje države. Ova ljubav i ova privrženost, koja u takvom obliku postoji samo ovde kod vas, ta odanost koju vi živite i mi doživljavamo gde god da ste, i koja mene lično ispunjava ponosom, je veliko znanje.
Tajna je jednostavna: Albanac je jednom za svagda naučio da se u sadašnjosti služi domovini, a domovina te služi u budućnosti. Domovina je uvek naš život u budućnosti. Ko izgubi ovu priliku, ko izgubi otadžbinu, nema budućnosti. Vi ste osvojili ovu priliku, osvojili ste otadžbinu, učinili ste otadžbinu pobedničkom, budućnost je vaša.
Dragi sunarodnici,
Svaki napredak koji vidite na Kosovu u svakom elementu ima vaše zasluge. Vi ste doprineli oblikovanju budućnosti našig naroda. Za svaki uspeh koji primetite možete se pohvaliti jer ste vi suštinski deo tog uspeha.
Ovi doprinosi su značajno uticali na razvoj naše zemlje nakon rata, pomažući u obnovi infrastrukture, izgradnji institucija, demokratizaciji društva i poboljšanju uslova života naših građana. Danas sa zahvalnošću priznajemo ovo snažno nasleđe, znajući da je svaka nemačka marka i svaki evropski evro poslat tada pomogli da se izgradi bolja budućnost za Kosovo u kojoj danas uživamo i napredujemo.
Sada je vreme da Kosovo, u ovom slučaju Vlada Kosova, vaša i naša, učini nešto za dijasporu – da vrati taj dug, iako se on u stvarnosti ne može vratiti. Iako se već sprovodi, mi ćemo kao vlada blisko sarađivati sa svakim Bundeslandom u Nemačkoj na promovisanju nastave albanskog jezika u osnovnim i srednjim školama. Ko dobro zna albanski jezik, brže uči i pravilnije govori nemački. Kao iseljenici, vi igrate ključnu ulogu u jačanju našeg identiteta. Želeo bih da istaknem koliko je važno da ovde imate priliku da naučite prelepi albanski jezik. Naš nacionalni dijalog će se odvijati na albanskom jeziku, naša nacionalna budućnost će govoriti na albanskom. Jezičke veštine su ključ integracije i najbolji način da ojačamo naše veze, zbog čega planiramo i budžetiramo učenje jezika. Učenje albanskog jezika je uslov i prilika, to je garancija da je integracija bez asimilacije ne samo poželjna, već i moguća.
Generacija mladića i devojaka koji se ovde školuju moraju da vide da postoje dve mogućnosti da se živi i stvara. Ova generacija može biti ona koja nemačko znanje stiče u svojoj domovini i poziva nemačko znanje u svoju domovinu. Mi vam sa institucijama nekako vraćamo dug, a vi društvu nemačke države pokazujete novo mesto proizvodnje, koje proizvodi i dobra i znanje. Mi smo za jaku Republiku i otvoreno društvo. Kao takvi, možemo rasti i podizati svoju državu i mirno ići u svaki spoljni dijalog od kojeg samo dobijamo i naš narod ima koristi.
Sada se Albanci koji su u to vreme radili kao „gasterbajteri“ u Nemačkoj, u BMV-u i MAN-u, danas zajedno sa svojom decom, vraćaju na Kosovo i nas uče konceptima kao što je „Ausbildung“ da doprinesemo razvoju obrazovanja i veština u našoj zemlji. Ovo je odlična prilika da ojačamo naše veze i investiramo u budućnost Kosova. Ovde sam među vama video i lidera BESA fondacije, koji preko svoje mreže pomaže implementaciju „Ausbildunga“ na Kosovu.
„Ausbildung“ ja kao premijer, nisam naučio ni iz sopstvenog iskustva ni iz knjiga koje sam pročitao, već sam to naučio od vas. A danas kada razgovaramo, u 14 opština, 23 škola, u 12 profila sa oko 1600 učenika se uči i praktikuje „Ausbildung”.
Neophodno je omogućiti dijaspori povratak na Kosovo i time stvoriti povoljne uslove za rad i razvoj tamo.
Dakle, tokom našeg mandata uspeli smo da zajedno udvostručimo i izvoz i strane investicije. U stranim investicijama veliki deo je upravo od naših iseljenika. Stoga, ako smo vas pre tri decenije pozivali da date doprinos žrtvovanjem, sada vas pozivamo da zaradite ulaganjem.
Ključne oblasti u kojima smo povećali investicije i potrošnju su odbrana i bezbednost, zdravstvo i obrazovanje, poljoprivreda i tehnologija. Vlada je predvidela sledeće preliminarne investicione projekte, preko 50 infrastrukturnih projekata u ovoj deceniji u vrednosti od preko 5 milijardi evra, koji obuhvataju transport sa 2,5 milijardi, energetiku sa 1,5 milijardi i životnu sredinu sa milijardu. Mi to možemo da uradimo i uradićemo to jer moramo zajedno i samo zajedno.
Ukupna nezaposlenost na Kosovu u poslednje tri godine opala je sa 25,8% na 10,7%. Broj radnih mesta je povećan sa 350.000 u proleće 2021. na 425.000 u jesen 2024. Dakle, 75.000 radnih mesta više, ili rast zaposlenosti od preko 21 odsto. Sada je tačno da su otvorena ne samo radna mesta, već su i formalizovana postojeća radna mesta, što nije dobro samo za radnike koji sada imaju redovne ugovore, već i za nas kao državu jer nam pomaže da ostvarimo više prihoda za budžet, možemo stimulisati lokalnu ekonomiju, kao i bolje planirati penzioni sistem i zdravstveno osiguranje. Dok je zaposlenost povećana za 21 odsto, sinoć je u najnovijem izveštaju Kosovske agencije za statistiku utvrđeno da je pre četiri godine, ako uporedimo, prosečna plata uopšte porasla za 22 odsto, posebno u privatnom sektoru gde je povećana za 34 odsto.
Ekonomija zemlje, u odnosu na vreme kada smo došli na vlast, bruto domaći proizvod je povećan za 33 odsto, a državni budžet za 35 odsto. U ovom slučaju, mi budžet nismo povećali dugom, naprotiv, javni dug Kosova je pao na 15 odsto.
Sada je nizak javni budžet naše države doprineo da imamo jaku pregovaračku poziciju sa međunarodnim finansijskim institucijama i zadužili smo se, uzimali razne kredite sa mnogo nižim kamatama nego razvijene zemlje zapadne Evrope, upravo zato što smo to uradili u pravo vreme i na mudar način, upravo zato što smo imali jaku pregovaračku poziciju kroz nizak javni dug naše države.
Mi ćemo dodatno ojačati našu vojsku. Udvostručili smo budžet za odbranu, utrostručili budžet za naoružanje i učetvorostručili obuku naših vojnika i oficira u inostranstvu. Nijedan ministar, nijedan potpredsednik vlade, ni ja kao premijer, kada putujemo u inostranstvo, ne putujemo sa dvocifrenim brojem ljudi. Putujemo sa 2, 3, 4 osobe, uključujući dvoje iz bliske odbrane. Političari i javni funkcioneri više nemaju najveće putne troškove na Kosovu, već vojnici i oficiri. Vojnici i oficiri uglavnom putuju u inostranstvo radi obuke, izgradnje kapaciteta i razvoja veština rame uz rame sa vojnicima i oficirima zemalja NATO-a u koju želimo da se pridružimo što je pre moguće.
Borba protiv kriminala i korupcije zahteva snažnu političku volju, tako da smo posvećeni ovom pitanju. Ne možete biti albanski patriota i štetiti javnom interesu ili državnom budžetu. Danas je patriotizam doprinos državi i održavanje državnog budžeta. Osim toga, svojim primerom smo dokazali da hoćemo i da je moguće vladati bez korupcije. Takođe smo započeli proces vetinga i to moramo da uradimo za pravosudni sistem na Kosovu, za pravosuđe i tužilaštvo. Ono što je na Kosovu ostalo iza je činjenica da rejting, kredibilitet pravosuđa i tužilaštva nije ni polovina rejtinga i kredibiliteta vlasti. Nama su potrebni sudije i tužioci koji su aktivni i mudri, sa profesionalnim i ličnim integritetom. Zato nam je potrebna provera i zato insistiramo na vetingu.
Prepreke koje imamo u kontinuitetu je činjenica da i za proces provere u pravosuđu i tužilaštvu morate proći kroz pravosuđe i mesecima i godinama mnogi veoma važni predmeti su ostali blokirani i na kraju krnji od strane Ustavnog suda. Dakle, hendikep koji smo imali kao Vlada Republike Kosovo je da reforme koje želimo, uključujući i one u pravosuđu, moraju, nažalost, da prođu i kroz pravosuđe. Izrazili smo strpljenje, ali smo istovremeno radili sve što smo mogli i znali da zaustavimo korupciju gde god je naiđemo i da je sprečimo gde god da se ponovo pojavi.
Poštovani prisutni,
Mnogi od sunarodnika su mi rekli kako razmišljaju o povratku na Kosovo i kako ih je zabolelo kada su saznali rezultate popisa stanovništva, gde je Kosovo izašlo sa 1,6 miliona stanovnika. Sada činjenica da imamo 1,6 miliona stanovnika pokazuje da nas je verovatno više od milion u dijaspori samo u poslednje dve generacije, sadašnje generacije i njihovih roditelja. Preko milion stanovnika je sa Kosova u inostranstvu, državljani Republike, ali ne i u svojoj domovini. Ali, paralelno sa ovim informacijama, porasla je želja, spremnost sunarodnika da se možda vrate na godinu dana i probaju da na Kosovu, provedu penziju, otvore poslovnicu ili se čak vrate za stalno u svoj rodni grad, u svoju domovinu.
Ono na šta sam naišao kao primedbu je stanje zdravstvenog sistema, jer naravno ne možemo da se poredimo sa Nemačkom u tom pogledu. Stoga želim da vas obavestim da smo napravili značajna poboljšanja u zdravlju. Budžet za zdravstvo, u odnosu na vreme kada smo došli u vladu, povećan je za 50%, sa 233 miliona na preko 345 miliona.
Povećali smo sredstva za novu listu osnovnih lekova, dodajući preko 70 novih lekova za lečenje mnogih bolesti. U međuvremenu, budžet za listu esencijalnih lekova povećan je sa 24 miliona koliko je bilo, na 60 miliona ili 150 odsto više nego što je sada. Imamo tri nove magnetne rezonance u bolnicama u Peći, Prizrenu i na Pedijatrijskoj klinici u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova. Za 20 godina bile su samo dve rezonance. Sada za tri godine postoje i tri nove magnetne rezonance.
Nova ortopedska klinika je završena sa najsavremenijim uslovima, uključujući 4 operacione sale, dok su Klinika za onkologiju, ginekologiju i kardiohirurgiju potpuno renovirana. Za lekove retkih bolesti izdvojili smo 6,5 miliona evra više, jer je i dijagnostika postala sofisticiranija. Dijagnoza retkih bolesti na Kosovu tekla je veoma sporo, sada se razvila, zato smo izdvojili 6,5 miliona evra za lekove za retke bolesti, čime smo povećali fond za njihovo lečenje za 30 odsto i značajno poboljšali negu pacijenata. Plate zdravstvenih specijalista povećane su za 50%, dostižući i do 2 hiljade evra sa dodacima i smenama, postajući najveće plate u regionu. Istovremeno smo usvojili i Zakon o zdravstvenom osiguranju.
Znam da ima mnogo reči o tome kako su lekari na Kosovu malo plaćeni, ali je plata specijaliste na Kosovu veća od moje plate.
Dragi sunarodnici,
Na kraju, ali ne po važnosti kako se kaže, moram da pomenem ono što smo obećali i vreme je, a ovo je olakšano glasanje naše dijaspore. Sada smo prethodnom glasanju poštom u CIK-u dodali dva nova načina: pravo svakog građanina i sunarodnika da glasa, glasanje direktno u ambasadi ili konzulatu, kao i slanje poštom iz grada ili mesta gde živite ovde u Nemačkoj u ambasadu ili konzulat naše Republike u Nemačkoj.
Ali, kao što znate, prvo se morate registrovati i to nije dobro ovo ostaviti za kraj, već sada, jer dani brzo prolaze, a rokovi se približavaju. 26. decembar je poslednji dan za registraciju, tako da obavestite svoju porodicu i rodbinu, prijatelje, kolege i saradnike da to učine kako biste svi vi, svako od vas, mogli da iskoristite svoje pravo za vaše Kosovo.
Hvala vam puno!
Last modified: 14 октобра, 2024