Priština, 24. septembar 2024
Pod pokroviteljstvom premijera Republike Kosovo, Albina Kurtija, održana je Memorijalna akademija povodom obeležavanja prve godišnjice pada narednika Kosovske Policije i našeg heroja Afrima Bunjakua.
Premijer Kurti je u svom govoru rekao da se pre godinu dana Republika Kosovo suočila sa najopasnijim izazovom od proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. godine, kada je grupa terorista podržana, naoružana, finansirana, obučena i instruisana od strane države Srbije, izvršila jasan akt agresije, sa ciljem otcepljenja i pripajanja jednog dela teritorije Republike Kosovo na njenom severu.
U čast života i rada za državu Kosovo, premijer je opisao 22-godišnju posvećenost i zalaganje heroja Afrima Bunjakua u Kosovskoj Policiji, do trenutka kada je pao u odbrani državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo.
„Čin Afrima Bunjakua je otkrio i podbacio napad poslednjeg stepena uvek agresivne države kakav je naš severni sused. Dakle, Afrim Bunjaku je heroj jer je u svoje vreme, na svojim funkcijama, otkrio najnoviju aktivnost agresije koja je planirala, finansirala i organizovala država koja nije za mir, bezbednost i napredak, već koja je uvek i samo za agresiju, sukob i rat“. rekao je premijer.
On je dodao da adresa političke odluke, operativnog planiranja, institucionalnih naredbi i adresa skrivanja izvršilaca ovog akta agresije sa ciljem pripajanja dela teritorije Kosova, je zvanični Beograd i sama država Srbija.
„Znamo ko su izvršioci napada u Banjskoj, znamo gde su izvršioci i učesnici, znamo gde se kriju ili bolje rečeno kako se ne kriju, i svakako znamo ko ih štiti. Srbija mora da odgovara jer je odgovorna za napad u Banjskoj, stoga mora da snosi političku odgovornost i da sarađuje sa Kosovom, Evropskom Unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, da izvršioce ovog akta agresije privede pravdi, u pravednom pravosudnom procesu u našoj zemlji“. rekao je premijer.
„Kosovo nesumnjivo u ovom kontekstu jeste i ostaje ono što je bilo: demokratsko, za slobodu, za napredak i prozapadno. Nažalost, Srbija je ostala ono što je uvek bila: agresivna, hegemonistička, zločinačka i proruska”. zaključio je premijer.
Celi govor premijera Kurtija:
Poštovani Glauk Konjufca, predsednik Skupštine Republike Kosovo,
Poštovani zamenici premijera, Besnik Bislimi i Emilija Redžepi,
Poštovani ministre Unutrašnjih poslova, Xhelal Sveçla,
Poštovani generalni direktore Kosovske Policije, Gazmend Hoxha,
Poštovana porodica Bunjaku, supruga Lumnija, ćerka Arbenita, sinovi Fatlum i Jetlum, brat Muje Bunjaku,
Poštovani predstavnici Vladinog kabineta,
Poštovani poslanici Skupštine Republike,
Poštovani predstavnici diplomatskog kora, uvaženi ambasadori i druge diplomate,
Poštovani g. Mirsad Kryeziu i policijski službenici, kolege narednika Afrima Bunjakua,
Porodice narodnih palih boraca,
Poštovani invalidi i veterani oslobodilačkog rata,
Poštovani građani,
Poštovani prisutni,
Dame i gospodo,
Ove godine svako javno promišljanje sa osvrtom na našu modernu istoriju prošlo je u znaku ispunjenja četvrt veka slobode. Tokom ove godine, narod Kosova i državne institucije koje su oni osnovali i izabrali, obeležili su 25. godišnjicu oslobođenja naše zemlje od invazije Srbije 1999. godine. Naročito tokom prve polovine godine, skoro svakog dana, a ponekad i više od jednom dnevno, obeležavali smo sećanje na žrtve masakra koje je počinila Srbija tokom svojih kampanja etničkog čišćenja, genocidom nad kosovskim Albancima. Pored njih, sećali smo se i obeležavali bitke Oslobodilačke Vojske Kosova i njenu pravednu borbu za slobodu Kosova, koju su podržavali zemlje Severnoatlantske alijanse.
On je pomenuo komemoracije svih žrtava rata i slavu palih za slobodu, ne samo zato što je naša zemlja podignuta upravo na njihovoj prolivenoj krvi i borbi palih za oslobođenje, već i zato što upravo u 25.godišnjici slobode smo iskusili našu spremnost i sposobnost kao država i kao društvo da zaštitimo slobodu stečenu tolikim odricanjem tokom generacija.
Tako se pre tačno godinu dana, naša zemlja, Republika Kosovo, suočila sa najopasnijim izazovom od proglašenja nezavisnosti 17. februara 2008. U ranim jutarnjim satima 24. septembra 2023. grupa terorista podržavana, naoružavana, finansirana , obučena i instruisana od države Srbije, izvršila jasan akt agresije, sa ciljem otcepljenja i pripajanja dela teritorije Republike Kosovo na njenom severu. U zvečanskom selu Banjska ova grupa srpskih terorista u taktičkim vojnim uniformama naišla je na policijsku patrolu Kosovske Policije, koju su pripadnici ove grupe napali. Daljinskim aktiviranjem kablovske mine, tog dana srpski teroristi su ubili narednika Afrima Bunjakua i ranili policajca Albana Rashitija.
Pre devet meseci, 6. januara 2023. godine, narednik Afrim Bunjaku je imenovan za Nadzornika patrolnog tima u policijskoj stanici Zvečani. U noći između 23. i 24. septembra 2023. godine, narednik Afrim je bio šef smene u policijskoj stanici u Zvečanu. Posle ponoći, u ranim jutarnjim satima, u 02:40, kolege iz Jedinice za brze granične intervencije javile su da su na ulazu u selo Banjska bila postavljena dva kamiona koji su barikadirali ulaz u selo. Narednik Afrim je sa svojim kolegama otišao na mesto događaja, koji se nekoliko minuta kasnije vratio na mesto zločina. Na ulazu u selo Banjska eksplodirala je daljinski upravljana protivpešadijska mina, pogodivši u Afrima Bunjakua i Albana Rashitaja. Njihov kolega Mirsad Kryeziu uspeo je da izvuče Afrimovo telo, dok je čitava okolina bila prožeta mecima koje su ispalili teško naoružani teroristi.
Narednik Afrim Bunjaku poginuo je na dužnosti, postavši pali borac u odbrani državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Kosovo i postavši heroj zemlje i našeg naroda. Služio je u Kosovskoj Policiji od 2001. godine, kada je Afrim počeo službu u policijskoj stanici Vučitrn, do 4. maja 2007. godine, kada je unapređen u narednika. Narednih sedam godina radio je u Policijskoj stanici Južna Mitrovica, dok je od 2014. godine radio i kao instruktor na Kosovskoj akademiji za javnu bezbednost. Od 2015. godine, narednik Afrim Bunjaku je služio kao vođa reakcionog tima u Policijskoj stanici u Vučitrnu. Cela ova karijera u Kosovskoj Policiji, predanog policajca punih 22 godine, kulminirala je 24. septembra 2023. godine, kada je pao na dužnosti, kao pali borac očuvanja slobode, reda i zaštite suvereniteta zakonom.
Na početku suočavanja, kada je Afrim ubijen, bilo je ukupno devet policajaca, četiri iz stanice Zvečan, dva iz Saobraćajne jedinice i tri iz Jedinice za brze granične intervencije. Afrim, kako su ga poznavali njegove kolege, obično je vodio, vodio je hrabro, bio je hrabar i ubijen je jer nije hteo da drugi, mlađi od njega ispaštaju. Tog dana, srećom, Afrimov kolega i prijatelj, policajac Alban Rashiti nije podlegao dobijenim ranama.
Akcija i hrabrost Kosovskih policajaca nije se tu završila. Tokom narednih dva sata, stotine pripadnika Kosovske policije preduzelo je policijsku akciju visokog profesionalnog nivoa, suočavajući se sa teroristima, koji su za cilj imali pripajanje, od kojih su neki poginuli, a drugi su pobegli ranjeni. Kosovska policija je u narednim danima i nedeljama na više lokacija na severu Kosova otkrila i zaplenila čitav arsenal oružja i municije, kao i stotine različitih taktičkih i vojnih uniformi, vozila, materijala i prateće dokumentacije. Iz mape terorističke grupe shvatilo se da je njihov krajnji cilj bio duži, širi rat, ka pripajanju dela teritorije Kosova, dok je iz dokumentacije i zatečenih tehnoloških uređaja, raznjašnjena uloga države Srbije u ovom projektu za osvajanje jednog dela teritorije naše zemlje.
Snimci dronom od 24. septembra otkrili su da je vođa ove grupe bio lično Milan Radoičić, kriminalac visokog profila koji je, pod maskom aktivnog političara na Kosovu, godinama izvršavao zločinačke naloge zvaničnog Beograda. Vodio je široku parapolitičku mrežu, u vidu mafijaške bande i terorističke grupe, sa kojom je zastrašivanjem, terorom i ucenama držao pod kontrolom gotovo ceo sever Kosova. Od tog dana, Milana Radoičića stalno traži država Kosovo, dok ga je država Srbija štitila, skrivala i ostavljala nedirnutog. Nedavno podignuta optužnica protiv njega nije samo zakonski uslov i pokušaj za pravdu, već i osuda neuspelog pokušaja u vidu državnog terorizma Srbije za aneksiju severa Kosova.
Adresa političke odluke, operativnog planiranja, institucionalnih naredbi i adresa skrivanja izvršilaca ovog akta agresije sa ciljem pripajanja dela teritorije Kosova je zvanični Beograd i sama država Srbija. Znamo ko su izvršioci napada u Banjskoj, znamo gde su izvršioci i učesnici, znamo gde se kriju, odnosno tačnije kako se ne kriju, I svakako znamo ko ih štiti. Srbija mora da odgovara jer je odgovorna za napad u Banjskoj, stoga mora da snosi političku odgovornost i da sarađuje sa Kosovom, Evropskom Unijom i Sjedinjenim Američkim Državama, da izvršioce ovog akta agresije privede pravdi, u pravednom pravosudnom procesu u našoj zemlji.
Kao autokratska i hegemonistička država, Srbija teži teritorijama. Taktika joj je hibridna, savest je morbidna. Ostajući republika samo u nominalnom smislu te reči, i ne uspevavši da postane monarhija ni u formalnom smislu te reči, Srbija je paravojna država.
Ali šta smo mi? Mi smo Republika Kosovo, mi smo visoka svest o uspostavljanju nezavisnosti herojskom borbom i demokratskom pravdom. Mi smo dakle ne samo deo čovečanstva koji je izbegao srpsku okupaciju, već i najoptužujući primer obmane koja vodi srpsku državu. Uspeh naše Republike je argument koji se suprotstavlja više od bilo koje političke teorije o građaninu i demokratiji, ružnoj suštini današnje Vučićeve Srbije.
Čin Afrima Bunjakua je otkrio i podbacio poslednji napad uvek agresivne države kakav je naš severni sused. Dakle, Afrim Bunjaku je heroj jer je u svoje vreme, na svojim funkcijama, otkrio najnoviju aktivnost agresije koju je planirala, finansirala i organizovala država koja nije za mir, bezbednost i napredak, već uvek i samo za agresiju, sukobu i rat.
Poštovani učesnici, pozivam vas da malo dublje razmislite o herojskom obeležavanju našeg narednika, našeg heroja Afrima Bunjakua. Razmislimo o trostrukom značaju Afrima Bunjakua.
Prvo, on je spona između potpunog uspostavljanja institucija, reda i pravde, i zaštite neprikosnovenosti institucionalne jedinice države, do samoporicanja službenika.
Drugo, on je izviđač, tužitelj do samoporicanja, prema jednoj Srbiji koja je, izgrađena na temeljima zla za druge, za svoje susede ali i za sebe, pošto je prošla kroz sve istorijske oblike agresije- političke i ekonomske hegemonije, opresivne društvene agresije sa zatvorima i aparthejdom, agresijom omalovažanja i osiromašenjem, vojnom i paravojnom agresijom do genocida, nakon izvršene agresije pražnjenja severa Kosova od albanskog i nesrpskog stanovništva, hibridnom agresijom kriminala i pritiskom na srpskom stanovništvu na severu Kosova, stanje koje smo mi ispravili uspostavljanjem sverepubličkog poretka i na severu, sada razmišlja o novim oblicima terorističke agresije.
Sve ove agresije su poražene dugogodišnjim otporom naroda Kosova i snagom naše pravde, koja nikoga ne diskriminiše i ne privileguje, ni po nacionalnosti, ni po veri, ni po bilo čemu drugom. Otpor je bio pun nesebičnosti, sa velikim brojem palih boraca i žrtava. U ovoj istini i realnosti Kosova, Srbija nije imala izbora nego da, u očaju, u poslednjoj šansi svoje izopačenosti, pokuša sa sumornim oblikom agresije: državnom terorističkom agresijom. Ali, opet, tu je bio heroj, policajac Kosova, koji je ovaj napad proglasio neuspelim, onemogućivši ga, svedočivši ga i postajući njegov pali borac.
I, treće, policijski narednik, heroj Afrim Bunjaku, je visoki izviđač institucije, visoki svedok duboke odgovornosti i strasti Kosovske Policije. Afrim Bunjaku je heroj koji dokazuje istinitost naše policije.
Poštovani prisutni,
Heroji ispisuju delima naše istorijske fraze i etape ka punoj slobodi i suverenitetu. Dovoljno je dobro pročitati njihova imena, a onda je sigurno da ćemo saznati odakle dolazimo i kuda idemo. Uče nas da poštujemo zemlju na kojoj se nalazimo, da gradimo demokratiju na najtačniji i najpošteniji način, da poštujemo energiju koju svako od nas uživa, odnosno da težimo svom Kosovu, zrelom zajedničkom i ravnopravnom životu za sve njegove građane, a u vrelom svetu tražimo i težimo ka bezbednom Kosovu.
Oni nisu uspeli jer smo mi bili spremni. Nisu uspeli jer smo mi bili odlučni. Naš javni funkcioner štiti našu Republiku Kosovo. Oduvek smo to znali, sada i oni to znaju. Kao što znamo da koliko god da je bilo teško da se oslobodimo Srbije, potrebna je i volja, snaga i budnost da se sačuva sloboda Kosova, posebno od same sebe i svakog od nas.
Sever Kosova je neuralgični čvor, gde se danas u minijaturi može čitati geopolitika svih balkanskih zemalja nasuprot bezbednosti našeg evropskog kontinenta, na pozadini agresivnog ruskog rata u Ukrajini, a Kosovo u ovom kontekstu nesumnjivo jeste i ostaje ono što je bilo: demokratsko, za slobodu, za napredak i prozapadno. Nažalost, Srbija je ostala ono što je uvek bila: agresivna, hegemonistička, zločinačka i proruska.
U ovom trenutku, heroji poput Afrima Bunjakua jasno stavljaju granice između kampova. Tako danas stojim ispred poštovane porodice Bunjaku, pred njegovim kolegama policajcima i pred svim narodom Kosova, sa dubokim uverenjem u vrednost žrtvovanja i pravednosti vere, koju nam je Afrim ostavio kao nasledstvo .
Slava heroju Afrimu Bunjakuu!
Last modified: 25 септембра, 2024