Prizren, 15 juni 2024
Povodom obeležavanja 81 rođendana profesora i političkog mislioca Ukshina Hotija, premijer Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je danas na manifestaciji organizovanoj u čast i sećanje na život i rad uglednog profesora Ukshina Hotija koji je održan u prostorijama Univerziteta u Prizrenu koji nosi njegovo ime. Tamo ga je dočekao rektor Univerziteta „Ukshin Hoti” u Prizrenu, Mentor Alishani, kao i članovi porodice profesora Ukshina Hotija.
Na ovaj poseban datum, mislioca, političara, diplomate, aktiviste, pedagoga, a pre svega disidentskog intelektualca Ukshina Hotija, premijer Kurti je, uznoseć́i izuzetnu ličnost profesora Hotija, rekao da je upravo on taj koji je želeo doprineti telu albanske društvene misli učinivši da politikologija govori albanski.
Između ostalog, premijer je govorio i o putu misli za slobodu, jer kao što je ranije rekao mi smo imali Put slobode Oslobodilačke vojske Kosova, imali smo put misli za slobodu.
Dok je bio među velikim brojem učesnika, premijer Kurti je u svom govoru o Ukshinu Hotiju rekao da je on stigao da svoje intelektualno i profesionalno formiranje stekne veoma mlad, dodajuć́i da uprkos zvaničnim obavezama nikada nije prestao da bude istraživač.
„Baš kao glavni diplomata Kosova napisao je svoju prvu knjigu o međunarodnim odnosima pod nazivom „Hladni rat i detant“ 1976 godine“, istakao je premijer. Živeo je ono što je proučavao i proučavao je ono što je živeo“, rekao je premijer Kurti.
„Za Ukshina Hotija, zadatak intelektualca nije bio da govori istinu vlasti — kao što kaže poznata definicija uloge intelektualca u društvu… Umesto toga, zadatak intelektualca je da kaže istinu ljudima javnim razotkrivanjem laži vlasti. Čineći tako, intelektualac pomaže narodu da se intelektualno odbrani od propagande različitih centara moć́i. To je prava misija intelektualca. Zbog toga Ukshin Hoti u to vreme podnosi ostavku na mesto sekretara za odnose sa spoljnim svetom. Vrlo brzo shvata da govoriti istinu vlasti nije bilo ništa drugo do spuštanje u samozadovoljstvo. Trebalo je govoriti narodu”, rekao je premijer pred prisutnima.
Na 81 rođendan profesora Hotija, premijer nas je pozvao da se vratimo njegovim delima ali i primeru koji nam život Ukshina Hotija nudi.
„Hajde da to uvek činimo u kritičkom duhu koji je on najbolje oličavao. Društvena kritika informisana nepokolebljivim poštovanjem istine potrebna nam je danas jednako koliko i u vreme kada je živeo i delovao Hoti. Danas imamo dva tela albanske društvene misli, Republiku Albaniju i Republiku Kosovo. Hajde da radimo naporno i zajedno da se ova dva tela međusobno koordinišu u interesu volje, prava i potreba albanskog naroda“, rekao je premijer Kurti na kraju svog govora.
Na obeležavanju ovog važnog datuma, pored premijera Kurtija, prisustvovali su i zamenica premijera Emilija Redžepi, zamenik ministra Elshani, poslanici Skupštine Kosova, gradonačelnici opština Suva Reka i Orahovec, Bali Muharremaj i Smajl Latifi, kao i brojni profesori, studenti, invalidi i veterani, koji su bili tamo da odaju počast ličnosti Ukshina Hotija.
U dvorištu Univerziteta u Prizrenu prikazana je i izložba „Uradi ili umri“ sa fotografijama iz života i rada Ukshina Hotija, njegovim pismima iz zatvora, raznim rukopisima i novinskim člancima.
Govor premijera Kurtija:
Dolazim ovde na Univerzitet „Ukshin Hoti“u Prizrenu, sa planine Paštrik, gde smo danas svečano otvorili Stazu slobode, koja predstavlja put od Haskog jezera do Krume kojim su gazili vojnici Oslobodilačke vojske Kosova, dok su se opremali oružjem i municijom iz Albanije tokom rata 1998-1999. To je ista staza gde su usred mraznog decembra 1998 godine herojski pala 42 borca Oslobodilačke vojske Kosova, predvođena Muj Halil Krasniqijem, komandantom Kapućijem, a sada kada smo ovde, tamo se održava trka motociklista koja će postati tradicionalna na ovoj Stazi slobode.
Ali, pre nego što smo imali Stazu slobode Oslobodilačke vojske Kosova, imali smo put misli za slobodu, stoga gde je bolje da ovo obeležimo nego upravo ovde na Univerzitetu u Prizrenu, koji nosi ime najvećeg mislioca naše moderne istorije, Ukshina Hotija.
Poštovana gđo. Emilja Redžepi, zamenica premijera Vlade Republike Kosovo, za ljudska i manjinska prava,
Poštovani profesoru Mentor Alishani, rektor Univerziteta u Prizrenu „Ukshin Hoti“,
Poštovani zameniče ministra Elshani,
Poštovana porodice profesora Ukshina Hotija,bace Uke,
Dragi Andin i Brisilda,
Poštovani poslanici Skupštine Republike, Salih Zyba, Artan Abrashi, Arbër Rexhaj, Fitore Pacoli Dalipi, Visar Korenica, Jetmira Brenezi,
Poštovani predsednici opština Smajl Latifi iz Orahovca i Bali Muharremaj iz Suvareke,
Poštovani bivši politički zatvorenici, veterani i invalidi oslobodilačkog rata OVK-a,
Profesori i studenti,
Sestre i braćo,
Dame i gospodo,
Poštovani prisutni,
Kao da je osećao da neće imati još mnogo godina života, Ukshin Hoti je u relativno mladom dobu dostigao imresivne rezultate u svom intelektualnom i profesionalnom razvoju. Rano shvativši svoju strast prema društvenim naukama, odlučio je da se specijalizuje za političke nauke. Nakon univerzitetskih studija u Zagrebu i Beogradu (1964-1970), vratio se na Kosovo, gde je preuzeo razne diplomatske dužnosti, uključujući i vođenje novostvorenog kosovskog sekretarijata za odnose sa inostranstvom. Ali uprkos ovim zvaničnim obavezama, on nije prestao biti istraživač. Upravo kao glavni diplomata Kosova napisao je svoju prvu knjigu o međunarodnim odnosima pod nazivom „Hladni rat i detant“ 1976 godine. Praksa i teorija se nisu razdvajale u životu Baca Uke. Živeo je ono što je proučavao i proučavao ono što je živeo. Arben Džaferi je s pravom naslovio svoj memorijalni članak o Ukshinu Hotiju iz 2004 godine „Ukshin Hoti: Živeti politiku.”
Poznati francuski sociolog Émile Durkheim je definisao državu kao “organ društvenog mišljenja.” Buduć́i da su tradicionalno narod bez sopstvene države, Albanci tokom svoje istorije nisu imali priliku da razviju ovo telo. Ukshin Hoti je želeo da doprinese upravo ovde: u društvenom albanskom misaonom telu učinivši da politologija govori albanski.
Kao kritički istraživač politike, Ukshin Hoti je smatrao da politika ima dužnost, citiram, „da istražuje odnos između pojave i suštine stvari u korist emancipacije“, završava citat. Ovo je koncept politike kao kritičke društvene aktivnosti i nauke, koju je Ukshin Hoti delio sa društvenom teorijom Frankfurtske škole (Adorno, Markuze, Horkhajmer i Habermas). Stoga nije nimalo slučajno da je od tri glavne faze njegovog života najduža faza bila faza disidenta. Ako studentska epoha u Zagrebu i Beogradu traje šest godina njegovog života (1964-1970), a profesionalna kao kosovski diplomata još sedam godina (1970-1977), godine aktivnog disidentstva su najduži period njegovog života u rasponu od punih osamnaest godina (1981-1999).
Za Ukshina Hotija, zadatak intelektualca nije bio da govori istinu vlasti— kako kaže poznata definicija uloge intelektualca u društvu. Vlast veoma dobro zna istinu; u stvari on zna istinu bolje od bilo koga drugog, pa mu ne trebaju intelektualci da mu to kažu. Naprotiv, dužnost intelektualca je da javnom raskrinkavanjem laži vlasti kaže narodu istinu. Čineći tako, intelektualac pomaže narodu da se intelektualno odbrani od propagande različitih centara moć́i. To je prava misija intelektualca. Stoga Ukshin Hoti u to vreme podnosi ostavku na mesto sekretara za odnose sa spoljnim svetom. Vrlo brzo shvata da govoriti istinu vlasti nije bilo ništa drugo do spuštanje u samozadovoljstvo. Narodu treba govoriti. Međutim, ni narodu nije trebalo dopustiti da se izgubi. I on je zaslužio da čuje istinu o kulturnim porocima i uobičajenim arhaizmima koji su rizikovali da sabotiraju borbu za oslobođenje.
Nije sporno da takav pogled na ulogu intelektualca ne obezbeđuje prijatelje u visokim krugovima, niti službene počasti. Kako je rekao Edward Said, život prema ovakvom pogledu na ulogu intelektualca je ionako usamljen život, ali uvek bolji od učestvovanja u zajedničkoj toleranciji postojećeg stanja.
Obeležavajuć́i 81 rođendan mislioca, političara, diplomate, aktiviste, pedagoga, a pre svega disidentskog intelektualca Ukshina Hotija, vratimo se njegovom delu, ali i primeru koji nam njegov život pruža. Učinimo to uvek u kritičkom duhu koji je on sam najbolje oličavao. Društvena kritika informisana nepokolebljivim poštovanjem istine potrebna nam je danas jednako koliko i u vreme kada je živeo i delovao Hoti. Danas imamo dva tela albanske društvene misli, Republiku Albaniju i Republiku Kosovo. Hajde da radimo naporno i zajedno da se ova dva tela međusobno koordinišu u interesu volje, prava i potreba albanskog naroda.
Hvala vam!
Last modified: 25 јуна, 2024