Priština , 10 juna 2024
U okviru aktivnosti povodom obeležavanja 25. godišnjice oslobođenja naše države, predsednik Vlade Republike Kosovo Albin Kurti učestvovao je na naučnoj konferenciji povodom 25. godišnjice NATO intervencije i oslobođenja Kosova: „Četvrt veka izgradnja države, izazovi i dostignuća – multidisciplinarni pristup“, u organizaciji Kosovske akademije nauka i umetnosti.
„Drago mi je što nedelju tokom koje ćemo obeležavati 25 godina od oslobođenja Kosova počinjemo naučnom konferencijom i to baš ovde u Kosovskoj akademiji nauka i umetnosti. Zato što istorija i nasleđe rata na Kosovu treba toliko mnogo da se prouči, istraži i nauči. Zato što su nama, kao društvu i kao državi, potrebni istinski naučni diskursi i što potpuniji i istiniti istorijski narativi o našoj borbi“, započeo je premijer Kurti uvodno izlaganje pred prisutnima na ovoj konferenciji.
On je podsetio kako je pre 25 godina, sredinom juna 1999. godine, narod Kosova doživljavao poslednje dane rata i prve dane oslobođenja.
„Desetog juna 1999. NATO je okončao svoju kampanju bombardovanja Jugoslavije nakon 78 dana bombardovanja. U Njujorku je Savet bezbednosti UN doneo Rezoluciju 1244, kojom je odobreno raspoređivanje vojnih i civilnih snaga na Kosovu. Istog dana UNHCR je saopštio da je tokom celog rata na Kosovu sa Kosova proterano 862.979 izbeglica i da je sledeći izazov organizacija njihovog povratka”, rekao je premijer i naglasio da nam je upravo iz ove organizacije tada, 3. avgusta, saopšteno da se 90% izbeglica vratilo na Kosovo, spontano i samoorganizovano.
Povratkom izbeglica na Kosovo, zajedno sa 120 hiljada porušenih i spaljenih kuća koje su zatekli, kako je rekao premijer, ugašene su nade politike srpske države, da se njihov plan genocida kroz operaciju Potkovica, makar delimično ostavri u pražnjenju Kosova od lokalnih Albanaca.
“Vojne trupe NATO su 11. juna počele da ulaze na teritoriju Kosova sa zemlje i iz vazduha, uspostavljajući svoju kontrolu nad celom našom zemljom“, rekao je premijer Kurti, pominjući da je u proteklom ratu na Kosovu život izgubilo preko 10.000 civilnih žrtava, među njima 1133 dece i preko 3000 muškaraca i žena, palih za slobodu . On je dodao da je za manje od dve godine rata silovano i mučeno nekoliko hiljada žena i muškaraca, dok je više od pola miliona ljudi raseljeno kao izbeglice unutar Kosova.
Poželevši uspešan rad tokom ove konferencije, premijer Kurti je rekao da nam je sad potrebno mnogo naučnih studija i akademskih publikacija o svemu što se dešavalo tokom rata u našoj zemlji, kako bi naše diskusije i debate, istraživanja i studije, pisnaja i publikacije, postali više akademske, naučne, konceptualne i teoretizirajuće.
Ovu naučnu konferenciju organizovala je Kosovska akademija nauka i umetnosti, kojoj su pristvovali Mehmet Kraja, predsednik Kosovske akademije nauka i umetnosti, Skender Gjinushi, predsednik Albanske akademije nauka, bivši predsednik Republike Kosovo, bili prisutni Fatmir Sejdiu i drugi akademici.
Kompletan govor premijea Kurtija:
Poštovani g. Mehmet Kraja, predsednik Kosovske akademije nauka i umetnosti,
Poštovani g.. Skënder Gjinushi, predsednik Albanske akademije nauka,
Poštovani predsedniče Fatmir Sejdiu i uvaženi predsedniče Alfred Mojsiu,
Poštovani članovi naše dve akademije, Kosova i Albanije,
Poštovani članovi Upravnog saveta, prisutni akademici,
Dame i gospodo,
Pre 25 godina, sredinom juna 1999. godine, narod Kosova je doživljavao poslednje dane rata i prve dane oslobođenja. Kao da je danas, pre četvrt veka, 10. juna 1999. godine, NATO posle 78 dana bombardovanja okončao kampanju na Jugoslaviju. U Njujorku je Savet bezbednosti UN usvojio Rezoluciju 1244, kojom je odobreno raspoređivanje vojnih i civilnih snaga na Kosovu. Istog dana, UNHCR je saopštio da je tokom rata na Kosovu 862.979 izbeglica proterano sa Kosova i da je sledeći izazov organizovanje njihovog povratka. Da ovaj izazov nije bio kako su mislili zvaničnici UNHCR-a, pokazali su naredni dani, jer je 3. avgusta ova organizacija saopštila da se 90 odsto izbeglica vratilo na Kosovo, spontano i samoorganizovano, gde su zatekli 120 hiljada svojih kuća uništenih ili spaljenih . Ovim su ugašene nade državne politike Srbije da će njihov plan genocida kroz operaciju Potkovica bar delimično biti ostvaren da se isprazni Kosovo od lokalnih Albanaca.
Dan ranije, 9. juna 1999. godine, u Kumanovu, komandant KFOR-a, britanski general Majkl Džekson i dva srpska generala Svetozar Marjanović i Obrad Stefanović, potpisali su dokument Vojno-tehničkog sporazuma, kojim je vojno i pravno okončan rat na Kosovo. Sve srpske i jugoslovenske oružane snage imale su 11 dana da se povuku sa Kosova, do 20. juna. Dalje, morali su da nastave duboko u srpsku teritoriju, pošto je Kumanovski sporazum predviđao kopnenu zonu bezbednosti od 5 kilometara i zonu vazdušne bezbednosti od 25 kilometara.
Na drugoj strani na terenu, vojnici Oslobodilačke vojske Kosova su se spremali da uđu u sve gradove Kosova. Dani sredine juna 1999. bili su jedan od onih nekoliko dana i retkih prilika kada svi znaju da žive u vremenu istorijske težine. Vojne trupe NATO-a su 11. juna počele da kopnenim i vazdušnim putem ulaze na teritoriju Kosova, uspostavljajući svoju kontrolu nad celom našom zemljom.
Preko 10.000 civilnih žrtava je izgubilo život od preko 13.500 koliko je ukupan broj ljudi ubijenih tokom celog rata na Kosovu. Među njima je bilo 1133 dece, dok je oko 3000 muškaraca i žena ubijeno sa oružjem u rukama, koji su pali za slobodu . Kosovo je bilo ispunjeno grobovima ubijenih u masakrima i masovnim egzekucijama, dok su leševi mnogih ubijenih Albanaca transportovani i sakriveni u masovnim grobljima u Srbiji. U tim grobnicama otkriveno je ukupno 950 Albanaca, 744 samo sa masovnog groblja u Batajnici na periferiji Beograda, koje i danas služi kao poligon za vojsku i policiju bez ijedne spomen-ploče da je tu nekada bila masovna grobnica. Nekoliko hiljada žena, ali i muškaraca, silovano je i mučeno, dok je preko pola miliona ljudi raseljeno kao izbeglice na Kosovu. Sve se to dogodilo za manje od dve godine rata. U međuvremenu, Kosovo je trebalo čekati čitavih niz godina u budućnost, kao godine povratka i obnove, a zatim kao godine nezavisnosti i izgradnje države.
Tokom ovih 25 godina posle rata, organizovano je bezbroj spomen akademija i naučnih konferencija o ratu na Kosovu, Oslobodilačkoj vojsci Kosova, palim borcima za slobodu; o ubijenima u masakrima i o žrtvama svih kategorija; o bombardovanju Jugoslavije i ulasku NATO trupa na Kosovo; o izbeglicama rasutima širom sveta i o njihovim povratku na Kosovo.
Dominirajim sećanjima i doživljajima rata, opterećenim patnjama i traumama, naše spomen akademije i naučne konferencije do sada su bile više komemorativne nego akademske, više faktografske i manje naučne. Sada kada se navršava 25 godina od rata na Kosovu, kada je čitava generacija rođena posle rata rasla i sazrela, pravo je vreme da naše rasprave i debate, naša istraživanja i studije, naša pisanja i publikacije, svaki put i sve više budu akademski i naučni, više konceptualni i teoretizirajući.
Prema tome, drago mi je što nedelju u kojoj ćemo obeležavati 25 godina od oslobođenja Kosova počinjemo naučnom konferencijom i to upravo ovde u Kosovskoj akademiji nauka i umetnosti. Zato što istorija i nasleđe rata na Kosovu imaju toliko mnogo za proučavanje, istraživanje i naučno dokazivanje. Zato što su nama, kao društvu i kao državi, potrebni istinski naučni diskursi i što potpuniji i istinitiji istorijski narativi o našem ratu. Potrebne su nam mnoge naučne studije, ali i akademske publikacije o svemu što se dešavalo tokom rata u našoj zemlji: o žrtvama rata, o borcima za slobodu, o ratnoj šteti, o kolektivnom sećanju na rat, o suđenjima za ratne zločine, za masakre i za genocid, zatim o neočekivanom ulaska ruskih vojnika 11. juna 1999godine na Međunarodni aerodrom Priština i njihovom odlasku 2003. godine, vojnim humanitarnim intervencijama i izvučenim poukama, kako u istoriji, tako i u vojsci i diplomatiji.
Želeći vam uspeh u radu ove naučne konferencije, čestitam svima 25. godišnjicu oslobođenja Kosova. Neka nam Kosovo bude uvek slobodno i nezavisno!
Zahvaljujem!
Last modified: 10 јуна, 2024